OGVOŽĐENA

O DRAMI
Glavna junakinja, bolje rečeno „junačica“, Vesela Jovanović u uvodnoj podeli označena je kao „dete prošlosti“. Premeštajući se sa jednog posla na drugi (kuvarica, magacionerka, skretničar, čistačica – Baba Sera, i na kraju, osoba bez posla, štrajkač kraj pruge), pedesetogodišnja Vesela, službenica i samohrana majka dvoje dece, spušta se sunovratnom spiralom administrativne volje svojih šefova u egzistencijalnu prazninu, u metafizički zjap Ničega. Bilo da je posvećena staranju o blagoutrobiju tela svojih nadređenih, bilo da skladišti nikome potrebna zaštitna odela u Magacinu železničkog otpada, ili pak da indeksira i klasifikuje fekalije u Čistilištu klozetskog podzemlja, Vesela Jovanović je junačica. Žena koja se ne predaje. Koja pleni svojim sirovim, notornim pokušajima da se prikopča na infuziju života u gerantološkoj ordinaciji smrti i beznađa. Zubima se hvatajući za nit, za nepostojeći nagoveštaj boljeg života u Srbiji. Ogvožđena je vitalistički sumorna i razdragano sunovratna drama. U kojoj se život ipak, i uprkos svemu, mora održati. Bili vi deca prošlosti, sadašnjosti ili budućnosti. (...)
Simbolička predstava surove stvarnosti u tranzicionoj, postapokaliptičnoj Srbiji, opljačkanoj i opustošenoj raznim privrednim i političkim eksperimentima, svedoči o visokim umetničkim dometima mlade autorke. Radnja se odlikuje slojevitošću i asocijativnošću. U replikama vibrira napregnutost između realističke matrice i nenametljive poetske stilizacije. Vrednost dijaloga i monologa samerana je kako prema realističkoj matrici i društveno-političkom kontekstu, tako i prema delima srpskih savremenih pisaca i prethodnika koji su predstavljali onaj lanac tradicije iz koje je izrastao i oformio se spisateljkin umetnički pogled na svet. U složenim intertekstualnim zahvatima dramsko delo se naslanja na tokove koje su označile Biljana Srbljanović i Milena Marković, svaka na svoj načini po sopstvenom dramskom senzibilitetu, ali se od njih i odvaja zrelim i samosvojnim rešenjima. (...)
Atmosferu drame senče i diskretni politički akcenti, ali je presudno ne određuju. (...)
Odnos prema klasičnoj dramskoj tradiciji u Ogvožđenoj kreće se od preuzimanja pojedinih žanrovskih obrazaca do njihovog poetičkog dekomponovanja. I pored toga što izgleda kao slikovnica savremene stvarnosti, dramski tekst sadrži niz preoblikovanih motiva i toposa iz klasične (dramske) literature. Songovi efektno prate radnju i moralističko-filozofski je produbljuju, svedočeći o posve modernoj i živoj drami.  (...)
Glavna junakinja je oklopljena nesrećom, „ogvožđena“ životom, skorela i okamenjena, ali ne i izgubljena za život. Ma kakav on bio. I to je najvažnija humanistička poenta ovog poletnog dramskog teksta.                          
Boško Suvajdžić, iz Pogovora, „Savremena srpska drama“ broj 48, Beograd 2012.

GORANA BALANČEVIĆ
Rođena je 1988. u Kraljevu. Diplomirala je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 2011. dramom Ogvožđena (na predmetu pozorišna i radio dramaturgija) i scenarijom za dugometražni igrani film Lana u gradu čuda (na predmetu filmska i televizijska dramaturgija). Drugi program Radio Beograda 2009. premijerno emituje njenu dramatizaciju Oni istoimene pripovetke Bore Stanković, u režiji Saše Latinovića. Iste godine, njena kratka priča Ukleti recept za svilene bombone dobija Specijalnu nagradu na Olimpijadi Opštine Palilula. Na Konkursu za scenario Radost Evrope 2010, njen rad pod nazivom Knjige su prozor u svet je dobio Prvu nagradu; program, u režiji Đurđe Tešić, izveden je u Sava centru, a RTS je direktno prenosila ovaj događaj. Njena diplomska drama Ogvožđena, 2011. pobeđuje na anonimnom konkursu Udruženja dramskih pisaca Srbije, čime Balančevićeva postaje prva žena i najmlađi dobitnik Nagrade „Branislav Nušić“. U prevodu autorke, ova drama je na engleskom jeziku, pod nazivom Iron-Bound, 2012. imala javno čitanje na Svetskom konkursu za žene dramske pisce (Women Playwrights International Conference) u Švedskoj. Iste godine, tekst za decu i mlade Šećerleme, ušao je u uži izbor na Konkursu za najbolji dramski tekst za decu i mlade ASSITEJ-a Srbije; njena pripovetka Moj život sa nimfomankom, sociopatom, bračnim parom, Velikom Hrišćankom i Možda Malom Sandom Leda, ušla je u najuži izbor za Nagradu „Laza K. Lazarević“ za najbolju savremenu srpsku pripovetku; časopis „Povelja“ je objavio kratku priču Podrumska porcija za troje; drama Centar za prinudno sletanje je pobedila na konkursu Mlada balkanska drama. Početkom 2013. Balančevićeva je dobila Godišnju nagradu Književnog kluba Kraljevo za zbirku priča Drobljenje. Pored navedenog, autor je i scenarija za polučasovni igrani film Buba i ja. Član je Udruženja dramskih pisaca Srbije i Women Playrights International Conference. 

ĐURĐA TEŠIĆ
Di­plo­mi­ra­la je na ka­te­dri za po­zo­ri­šnu re­ži­ju Fa­kul­te­ta dram­skih umet­no­sti u Be­o­gra­du 2002. Re­ži­ra­la je pred­sta­ve:
Cr­ta Da­mi­ra Vi­ju­ka (Bi­tef te­a­tar, 2000)
Ka­za­no­va Dej­vi­da Gre­ga (Srp­sko na­rod­no po­zo­ri­šte u No­vom Sa­du, 2002)
Cr­no mle­ko Va­si­li­ja Si­ga­rje­va (Na­rod­no po­zo­ri­šte u Be­o­gra­du, 2003)
Everyman/Sva­ko Go­ra­na Ste­fa­nov­skog (Ate­lje 212, 2004)
Raz­ne­se­ni Sa­re Kejn (Be­o­grad­sko dram­sko po­zo­ri­šte, 2005)
Mo­mo Mi­ha­e­la En­dea (Ma­lo po­zo­ri­šte „Du­ško Ra­do­vić“, 2005)
Dom Ber­nar­de Al­be Fe­de­ri­ka Gar­si­je Lor­ke (Na­rod­no po­zo­ri­šte Re­pu­bli­ke Srp­ske, Ba­nja Lu­ka, 2005)
Če­ka­ju­ći Go­doa Se­mju­e­la Be­ke­ta (Ate­lje 212, 2006)
Go­spo­đi­ca Ju­li­ja Augu­sta Strind­ber­ga (Na­rod­no po­zo­ri­šte Re­pu­bli­ke Srp­ske, Ba­nja Lu­ka, 2007)
Tri se­stre An­to­na Pa­vlo­vi­ča Če­ho­va (Na­rod­no po­zo­ri­šte Re­pu­bli­ke Srp­ske, 2008)
Mle­ko Va­si­li­sa Ka­ci­ko­nu­ri­sa (Be­o­grad­sko dram­sko po­zo­ri­šte, 2008)
Ba­zen (bez vo­de) Mar­ka Rej­ven­hi­la (Na­rod­no po­zo­ri­šte u Be­o­gra­du, 2009)
Go­spo­dar mu­va Ta­tja­ne Ilić, po ro­ma­nu V. Gol­din­ga (Po­zo­ri­šte „Bo­ško Bu­ha“, 2009)
Že­nid­ba i udad­ba Jo­va­na Ste­ri­je Po­po­vi­ća (Na­rod­no po­zo­ri­šte Re­pu­bli­ke Srp­ske, Ba­nja Lu­ka, 2010)
No­ve­cen­to – Bo­ka ho­tel Ste­va­na Ko­pri­vi­ce (Cen­tar za kul­tu­ru Ti­vat, 2010)
Dr­žav­ni slu­žbe­ni­ci Ro­nal­da Har­vu­da (Na­rod­no po­zo­ri­šte u Be­o­gra­du, 2010)
Sve o mo­joj maj­ci Se­mju­e­la Adam­so­na (Be­o­grad­sko dram­sko po­zo­ri­šte, 2011)
Čud­ne lju­ba­vi Ma­je Pe­le­vić (Ma­lo po­zo­ri­šte „Du­ško Ra­do­vić“, 2011)
Taj­na Gre­te Gar­bo, Mi­ra Ga­vra­na (Po­zo­ri­šte i ope­ra Ma­dle­ni­a­num, 2012)
Za pred­sta­vu Go­spo­dar mu­va je 2010. go­di­ne do­bi­la Spe­ci­jal­nu na­gra­du za no­ve po­zo­ri­šne ten­den­ci­je na me­đu­na­rod­nom TI­BA fe­sti­va­lu. 

REČ REDITELjA
Predstava Ogvožđena je proizašla iz teksta mlade dramske autorke Gorane Balančević koja je uspela da u svoj prvi komad unese osećanje dubokog razočaranja u naše korumpirano i amoralno društvo. Na pozorišno nadahnut način, kroz formu društveno angažovanog mjuzikla, stvorila je dirljive likove koji su nas snažno trgli i nagnali da sa scene progovorimo o osećaju poniženja izazvanog godinama strpljivog čekanja na neko bolje vreme, tokom kojih smo, međutim, bili samo nemoćni posmatrači rasprodaje cele zemlje. Pitanja ko je za to kriv i kako je do toga došlo, ostaju bez odgovora. Ali pitanje sudbine radnika se tiče svakog od nas, jer radnik u ovom komadu predstavlja svakog pojedinca koji se bori za minimum ljudskog dostojanstva kroz ostvarenje prava na rad. Ta borba tako postaje borba za smisao života pa čak i za sam goli život.