PAJACI

LEONKAVALOVI PAJACI
Kao i Kavalerija rustikana Pjetra Maskanjija, i Leonkavalovi Pajaci su pisani za nagradni konkurs poznate muzičke izdavačke kuće Sonzagno, raspisan 1890. godine za jednočinu operu (...) Izvedeni su 17. maja 1892. u Milanu, pod palicom mladog Toskaninija, i najuspešnija su opera Ruđera Leonkavala. Njegovi Boemi po Miržeu, Zaza i Cigani su imali uspeha u Italiji, ali danas su gotovo sve njegove opere, osim Pajaca, predane zaboravu.
(...) Iako ne poseduje izvornost Maskanjija, niti njegovu izražajnu neposrednost, Leonkavalo je rafinovanim muzičkim sredstvima postigao potpuno stapanje teksta libreta, radnje i muzike. Njegovi su motivi kratki, manje melodični, ali pogodni za tematsku obradu. On ih vešto spaja i razvija po zahtevima radnje oblačeći ih u raskošno orkestarsko ruho, prepliće ih u orkestru, ali prednost uvek ima pevačka deonica. Piše ih zahvalno za pevače, daje im prave arije, a ne zapostavlja ni hor. Možda su neki taktovi upravo trivijalni, ali i zbivanja na sceni su zahtevala takav  muzički izraz. U prologu opere dat je pravi manifest verizma, muzičko-scenskog pravca koji je sledio ideje naturalizma Zole i njegovih sledbenika. Pravi i istinski život na muzičkoj sceni potpuno zagušenoj Vagnerom i njegovim podržavaocima, privlačio je publiku željnu da vidi stvarnu radnju i da istinski pati i saoseća sa junacima na sceni. Zato se s pravom može tvrditi da je veristička opera preteča ton-filma. Ali zar nije pravi život bio prikazan i u Figarovoj ženidbi, Seviljskom berberinu, Travijati ili Karmen, koja anticipira sve glavne osobine verizma, ali na mnogo dublji, produhovljeniji i viši način? Iskustvo pokazuje da Pajaci (...)  privlače pažnju široke publike koja traži uzbudljivu radnju, kao i publika na pozornici u ovoj operi. Gostovanje Marija del Monaka u ulozi Kanija u našoj Operi bilo je najzapaženije gostovanje u operskom Beogradu i predstava o kojoj se najviše pisalo i pre i posle njenog održavanja. Danas, kada su Pajaci i Kavalerija, ove poluvečernje opere nerazdvojne kao sijamski blizanci, zauzele stalno mesto u tekućem repertoaru svih svetskih operskih kuća koje raspolažu protagonistima za glavne uloge, niko više ne omalovažava ova dela zbog brutalnosti u radnji, sentimentalnog muzičkog izraza i sličnih stvari. Najveći pevači su sa neskrivenim zadovoljstvom tumačili uloge u ovim operama koje su snimljene za gramofonske ploče u dvadesetak različitih podela. Marija Kalas, Renata Tebaldi, Zinka Kunc, Mario del Monako, Franko Koreli, Tulio Serafini i Karajan su doprineli slavi ovih dela, koje je preko bioskopskog platna i malog ekrana upoznalo i zavolelo više gledalaca no na svim predstavama u operskim kućama i arenama. Vreme je dokazalo da ove opere nisu izašle kratkotrajno na površinu, zbog dnevnih potreba repertoara ili zahvaljujući reklami, već da svoje trajno mesto u repertoaru duguju svom visokom umetničkom dometu (...)

(Preuzeto iz programa predstave Pajaci i Kavalerija rustikana iz 1977.)

O LIBRETU
Oko 1890, kada je Kavalerija rustikana prvi put izvedena, Leonkavalo je bio malo poznat kompozitor. Videvši kakav je uspeh Kavalerija postigla, odlučio je da napiše sličnu operu. Zamislio je da to bude jednočinka, komponovana u verističkom stilu. Savremena kritika pretpostavlja da je libreto bio inspirisan dramom Katula Mendesa iz 1887. godine, pod naslovom Žena iz Tabarina. Kada je ova drama premijerno izvedena Leonkavalo je živeo u Parizu i prilično je verovatno da je prisustvovao tom događaju. Međutim, Leonkavalo je bio uporan u tvrdnji da je radnja opere inspirisana istinitom pričom, čiji je svedok bio još kao dete. Tvrdio je da ga je jednom jedan sluga odveo da pogleda izvođenje neke komedije, i da se baš tom prilikom desio događaj koji je kasnije opisao u svojoj operi. Takođe je tvrdio da je njegov otac, koji je bio sudija, vodio taj slučaj, i da on poseduje dokumenta koja potvrđuju ovu izjavu. Ni jedan od ovih dokaza nikada se nije pojavio i mnogi kritičari veruju da je Leonkavalo ovom pričom hteo da predstavi svoju operu još realističnijom. Pajaci su odmah, po prvom izvođenju, doživeli uspeh i ostali su popularni do dan-danas. Jedna od najpoznatijih operskih arija, Recitar!...Vesti la giubba (Da igram kad od besa srce gori!... Masku navuci), iz ove je opere. Snimak Vesti la giubba u izvođenju Enrika Karuza bio je prvi snimak koji je prodat u milion primeraka. Godine 1907, Pajaci su bili prva u celini snimljena opera.

RUĐERO LEONKAVALO (Rugiero Leoncavallo) 1858—1919.
Italijanski kompozitor rođen u Napulju, gde na konzervatorijumu stiče obrazovanje kod Čezija i Rosija (Rossi). Diplomirao je italijansku književnost na univerzitetu u Bolonji. Već na početku svog stvaralačkog rada opredelio se za operu; piše Čaterton (Chatteton). Čekajući uzalud da ova opera bude izvedena, Leonkavalo se, zbog slabog materijalnog stanja, pridružuje putujućim kafanskim muzičarima lutajući dugo Evropom (Engleska, Francuska, Nemačka), a zatim odlazi u Egipat. Vrativši se u Italiju, po porudžbini izdavača Rikordija (Ricordi) piše prvu operu iz trilogije koja opisuje porodicu Mediči (Medici). Ni ovo delo nije nikada izvedeno. Zbog toga stupa u vezu sa Sonkonjom (Soncogno), Rikordijevim konkurentom, i za njega piše operu Pajaci (Pagliacci). Prvo izvođenje je doživelo veliki uspeh (17. maja 1892). Dinamičan siže u kojem je glavno lice komičar i izražajna muzika, brzo su privukli pažnju italijanske, a zatim i inostrane publike. Ovim delom Leonkavalo je u muzički teatar uveo novu tematiku i oživeo je novim umetničkim izrazom. Sledeće delo, opera Boemi (La Boheme), donelo je Leonkavalu mnogo neprilika. Pisano po istom romanu po kojem je svoje istoimeno delo napisao Pučini (Puccini), a koje je nekoliko meseci ranije doživelo veliki uspeh, ovo Leonkavalovo delo je brzo potisnuto sa scene i zaboravljeno. Ni ostala njegova dela, Roland iz Berlina, Maja, Cigani, nisu doživela veći uspeh; živeo je od ugleda stečenog operom Pajaci. Ovim delom Leonkavalo je dokazao da je jedan od najizrazitijih predstavnika italijanskog verizma. Važnija dela:
•    Orkestarska – Simfonijska poema Shéraphitus Séraphita
•    Opere: Chatterton, I Medici (prvi deo neostvarene trilogije Crepusculum), I Pagliacci, La Boheme, Zazè, Der Roland von Berlin, Goffredo Mameli, Edipo re
•    Balet La vita d'una marionetta
•    Operete: Malbruck, La reginetta delle rose, Are you there, La candidata, Presta mi tua mogile, A, chi la giarretiera, Il primo baci
•    Romanse

Preuzeto iz: Muzička umetnost, Enciklopedijski leksikon – mozaik znanja, Interpres, Beograd 1972.