RAT I MIR

dramatizacija Fedora Šilija, po romanu L. N. Tolstoja

O predstavi

RAT I MIR
RAT I MIR

O TOLSTOJU

Lav Nikolajevič Tolstoj, pisac, filozof i prosvetitelj, rođen je 9. septembra 1829.godine u Jasnoj Poljani, provincija Tula, u bogatoj aristokratskoj porodici.Nosio je titulu grofa i bio dečak kada su mu roditelji preminuli. Upisuje Univerzitet u Kazanju, ali studije ubrzo napušta. Sa 22 godine priključuje se carskoj armiji na Kavkazu zajedno sa bratom. Počinje da piše  trilogiju „Detinjstvo“, „Dečaštvo“, „Mladost“. Zbog zasluga u Krimskom ratu (1853-1856) i borbi za oslobođenje Sevastopolja dobija orden za izuzetnu hrabrost. Po završetku rata odlazi u Sankt Peterburg i objavljuje „Sevastopoljske priče“ u časopisu „Savremenik“. Njegov izuzetan spisateljski talenat odmah biva primećen. Na dalji razvoj njegovog književnog talenta utiče boravak u Evropi, gde susreće Viktora Igoa pisca romana „Jadnici“ i filozofa Pjera Žozefa Prudona. „Ako spominjem razgovor sa Prudonom, to je da bih pokazao da je u mom ličnom iskustvu, on bio jedini čovek koji je razumeo značaj obrazovanja i štampe u naše vreme.“ - rekao je Tolstoj o Prudonu. Inspirisan iskustvima iz Evrope po povratku u Jasnu Poljanu osniva trinaest škola za decu ruskih seljaka i svoje viđenje obrazovanja iznosi u eseju „Škole u Jasnoj Poljani“. Carska tajna policija ne odobrava njegove stavove o obrazovanju i škole su ubrzo ukinute.
Svoje prvo remek-delo, roman „Rat i mir“ objavljivao je po delovima u periodu od 1863. do 1869. godine. Ovo delo važi za jedan od najvećih romana svetske klasike ikada napisanih. Drugo Tolstojevo remek-delo je „Ana Karenjina“, roman objavljen 1878. godine. Nakon ovog romana Tolstoj se okrenuo hrišćanskim temama ističući etičku ideju hrišćanstva, koju on shvata u humanističkom ključu, kao osnovu sveopšteg bratstva ljudi.
Od 1862. godine bio je oženjen Sofijom Andrejevnom Bers i imali su trinaestoro dece.
Mnogi svetski pisci divili su se Tolstojevom stvaralaštvu, a Virdžinija Vulf, engleska književnica, nazvala ga  je  najvećim romanopiscem svih vremena. U anketi portala „The Top 10“ 125 američkih i britanskih savremenih književnika proglasilo je Tolstoja za najboljeg pisca prethodna dva veka.
U toku zimske noći napustio je dom i uputio se na železničku stanicu u Astapovu. Tamo je preminuo usled zapaljenja pluća 20.novembra 1910.


REČ DRAMATURGA

Romen Rolan je o Ratu i miru napisao – „ovo delo, kao život, nema početak, nema kraj. Ono je sam život, u večnom pokretu.“
 I zaista, Tolstojev roman nema, u konvencionalnom smislu, početak i kraj. Prvo poglavlje nas ubacuje u salon Ane Pavlovne Šerer, gde se okuplja petrogradsko plemstvo i inteligencija. Tu se raspravlja o Napoleonu, caru Aleksandru, Austriji, Pruskoj, budućem ratu, ali se istovremeno sklapaju poslovi preko carske porodice, brakovi iz interesa, i vodi se briga ko će biti najlepše obučen u salonu. Bez ikakvih uvoda, objašnjavanja, ili posebnih naznaka koji će od likova koji se tu nalaze biti glavni protagonisti, koji sporedni likovi, a koji se više nikad neće pojaviti u romanu. Tako i narativni kraj (sam kraj Rata i mira je zapravo duži esej o Tolstojevom shvatanju istorije) umesto da završava radnju, uvodi novu temu, nov događaj: začetak dekabrističkog ustanka u Rusiji 1825. godine.
Zanimljivo je zašto se Rat i mir ovako završava. Tolstoj je zapravo hteo da piše roman upravo o dekabrističkom ustanku, ali je u istraživanju shvatio da se koreni tog događaja nalaze u napoleonskim ratovima koji su se vodili od 1803. do 1815. godine. Stoga je Rat i mir pisan skoro kao uvod u ono što je Tolstoja zapravo zanimalo – a na kraju, Tolstoj nikad nije napisao knjigu o dekabristima.
Ipak, šta je suština Rata i mira? Suština, čini mi se, je u traganju. Protagonisti romana su u stalnom traganju, traže Boga, ljubav, slavu, sreću, smisao života... Pjer Bezuhov se zapita: „Čemu služi naš život? Zašto smo mi na ovome svetu? Šta to ljudi i čovečanstvo imaju da sagrade i izvedu svojim životom?“ Mislim da je to osnovno pitanje koje Tolstoj postavlja, suštinska tema knjige – shodno tome, suštinska tema dramatizacije i predstave.
Fedor Šili


REČ REDITELjA

Uzburkano more Čovječanstvo i istorija su poput prirode; sad je mirna i ništa ne može poremetiti taj mir, ali već dolazi oluja koja će sve promijeniti; kao i more kad se uzburka. A mi smo samo sićušne čestice, stanovnici tog organizma prirode. Ponekad mislimo i da upravljamo tim organizmom. A zapravo nas talasi uzdižu spuštaju i razbacuju. I svi smo isti samo što neke taj talas u momentu podigne i mi vidimo lidera, genija, snagu, dok neke druge taj isti talas razbaca u žrtve i gubitnike. To je Tolstojevo uzburkano more istorije. Mi vidimo lidere i vođe i pokretače i ratove, a Tolstoj vidi jedan prirodan a nama neshvatljiv proces, more istorije koje se uzburkalo. Uzburkano more Evrope - danas nemirnije nego ikada u novijoj istoriji. Šta se to dešava? Svijet se mijenja, kao na početku 19. vijeka kada Napoleon Evropom nosi novi svjetski poredak i govori o zajedničkoj otadžbini - Evropi bez granica. Za njim ostaju milioni mrtvih koji ne prihvataju njegovu slobodu. Svijet je pred, do tada, „najvećim ratom što ga je ikada bilo“. Šta se dešava? „Ne pokušavajte da razumete“ viče nam Tolstoj. „Jer nećete razumeti.“ Kao što životinje u oboru ne razumeju kad gazda izdvoji jednog ovna i hrani ga bolje nego druge. Ostale životinje misle da je taj ovan genije i lider. A onda se čude i plaše kada taj isti ovan prvi bude zaklan i pojeden. Pitaju se šta se desilo, gdje je napravio grešku? To je logika koja je izvan nas. Jedino što možemo da razumemo je da smo samo oruđe u rukama istorije. Da istorijom upravljaju neizbežnosti. Kako režirati Rat i mir? Kao što Kutuzov vodi Borodinsku bitku, razumevanjem okolnosti koje nas prate i da procesom upravljaju slučajnosti i neizbežnosti koje treba stalno prepoznavati, te ne zaboravljati da smo svi čestice u tom velikom organizmu Rata i mira. I kako reče Piter Bruk, u jednoj predstavi: Ništa nije važnije od ljudi koji u njoj učestvuju.
Boris Liješević


FEDOR ŠILI

Rođen je u Beogradu. Diplomirao je dramaturgiju u klasi profesora Siniše Kovačevića na Akademiji umetnosti u Beogradu.
Drame:
Čarobnjak, Narodno pozorište Sombor
Noćna straža, Atelje 212
Beograd – London, u okviru projekta Beogradske priče 04, Studentski kulturni centar
Dramatizacije:
Šandor Marai, Mir u Itaki, Csiky Gergely Szinhaz, Temišvar
Aleksandar Puškin, Evgenije Onjegin, Pozorište mladih, Novi Sad
Aleksandar Tišma, Upotreba čoveka, Novi tvrđava teatar Čortanovci /Ujvideki szinhaz, Novi Sad / Grad teatar Budva / East West Centar, Sarajevo
Čitač, po motivima romana Bernharda Šlinka, Beogradsko dramsko pozorište
Klaus Man, Mefisto, Ujvideki szinhaz, Novi Sad
Dramaturg:
Boris Liješević i Jelena Kislovski Liješević, Plodni dani, Atelje 212 / Kulturni centar Pančevo
Karlo Goldoni, Sluga dvaju gospodara, Grad teatar Budva / Srpsko Narodno Pozorište Novi Sad / Narodno pozorište „Toša Jovanović“ Zrenjanin
Peti park, BITEF Teatar / BELEF
Alfred de Mise, Lorencačo, Jugoslovensko dramsko pozorište
Dobitnik Sterijine nagrade za najbolji tekst za predstavu Čarobnjak.
Dobitnik specijalne nagrade za dramatizaciju Upotrebe čoveka na Festivalu prvoizvedenih predstava u Aleksincu. Drama Čarobnjak je štampana u časopisu Scena.


BORIS LIJEŠEVIĆ 

Rođen je 1976. u Beogradu, a odrastao u Budvi gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Diplomirao je na Odseku za srpsku književnost i jezik na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Diplomirao je režiju 2004. godine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, gde i danas vodi klasu glume kao vanredni profesor.
Trostruki stipendista Gete instituta u Beogradu. Saradnik Zagrebačkoga glumačkog studija gde se bavi Strazbergovom Metodom.
U svom rediteljskom radu susretao se s različitim naslovima, autorima i pravcima. Prve godine profesionalne karijere obeležavaju saradnje sa srpskim dramskim autorima mlađe i srednje generacije: Fedor Šili, Minja Bogavac, Dušan Spasojević; zanimaju ga savremeni regionalni i evropski autori: David Harover „Prisustvo“, Džon Ozborn „Osvrni se u gnevu“, Luc Hibner „Greta str.89“, Olja Lozica „Ogrebotine“, Fedor Šili „Čarobnjak“, Ksenija Dragunska „Osećaj brade“, Igor Štiks „Brašno u venama“, Jasmina Reza „Bella figura“ Ivan Viripajev „Pijani“.
Značajan deo njegovog opusa čini rad u dokumentarnom pozorištu, u kojem autorski projekti nastaju snimanjem tematskih razgovora s odabranim anonimnim sagovornicima koji otkrivaju svoja autentična iskustva: „Čekaonica“, „Plodni dani“, „Povodom Galeba“, „Očevi su grad(ili)“, „Peti park“.
Od klasičnih dela dramske literature  režira komediju Karla Goldonija „Sluga dvaju gospodara“, Euripidovu „Alkestidu“, „Lorencačo“ Alfreda de Misea.
Operu Isidore Žebeljan „Dve glave i devojka“ prema libretu Borislava Čičovačkog, koju je radio 2016. prvo je njegovo iskustvo u oblasti opera; supervizor režije dečije opere „Dečija soba“ M. Živkovića po stihovima Desanke Maksimović  
Veliki i sve veći i važniji deo rediteljskog opusa čine predstave nastale prema dramatizacijama romana: „Opštinsko dete“ Branislava Nušića, „Jare u mleku“ Jurija Poljakova, „Elijahova stolica“ Igora Štiksa, „Mirni dani u Miksing Partu“ Erlenda Lua, „Mir na Itaki“ Šandora Maraija, „Blue moon“ Damira Karaka­ša, „Upotreba čoveka“ Aleksandra Tišme, „Mefisto“ Klausa Mana…

Njegov rad nagrađen je mnogim domaćim i regionalnim nagradama  među kojima su tri Sterijine nagrade (za autorski projekat predstave „Čekaonica“, za režiju predstave „Čarobnjak“ i za najbolju predstavu „Pijani“), dve nagrade sarajevskog magazina Dani – Hrabri novi svet u okviru festivala MESS, Nagrada Mira Trailović – grand pri festivala Bitef, Nagrada Ljubomir Muci Draškić, Nagrada Bojan Stupica, Nagrada grada Beograda za pozorišno stvaralaštvo Despot Stefan Lazarević, Nagrada za režiju Anđelko Štimac na Festivalu malih scena u Rijeci, Nagrada Petar Kočić na festivalu u Banjaluci, Grand pri na festivalu u Brčkom, Nagrada Ardalion na festivalu u Užicu, Nagrada Iskra kulture koju dodeljuje Zavod za kulturu Vojvodine, nagrade na festivalu Vršačka jesen, nagrade na festivalu prvoizvedenih predstava u Aleksincu, nagrada festivala Grad teatar. Potom godišnje nagrade Ateljea 212, Srpskog narodnog pozorišta, Beogradskog dramskog pozorišta, Jugoslovenskog dramskog pozorišta i dr.
Živi i radi između Beograda, Novog Sada i Budve.

Premijerno izvođenje

Premijera 30. maj 2022. / Velika scena

dramatizacija Fedor Šili

Režija BORIS LIJEŠEVIĆ
Dramaturg FEDOR ŠILI
Scenograf JANjA VALjAREVIĆ
Kostimograf BOJANA NIKITOVIĆ
Kompozitor STEFAN ĆIRIĆ
Koreograf MIRKO KNEŽEVIĆ
Scenski govor LjILjANA MRKIĆ POPOVIĆ
Scenski pokret BOJANA STEFANOVIĆ
Producenti MILOŠ GOLUBOVIĆ, VUK MILETIĆ
Organizator GALA DIMOVIĆ
Inspicijent SANjA UGRINIĆ MIMICA
Sufler MARIJA NEDELjKOV
Asistenti  reditelja JELENA ŠARKOVIĆ, IVAN ORLENKO*
*Ivan Orlenko je nosilac stipendije Rezidencijalni program za umetnike Evropske pozorišne konvencije u okviru programa TRANSFORMACIJE, sufinansiranog od strane programa Kreativna Evropa Evropske unije

LICA:
Grof Petar (Pjer) Kirilovič Bezuhov HADžI NENAD MARIČIĆ
Knez Nikolaj Andrejevič Bolkonski MIODRAG KRIVOKAPIĆ
Andrej, njegov sin DANILO LONČAREVIĆ
Marija, njegova kćerka ZLATIJA OCOKOLjIĆ IVANOVIĆ
Liza, žena kneza Andreja ZORANA BEĆIĆ ĐORĐEVIĆ
Grof Ilja Andrejevič Rostov DUŠAN MATEJIĆ
Grofica Natalija Rostova BOJANA STEFANOVIĆ
Nataša, njihova kćerka TEODORA DRAGIĆEVIĆ
Nikolaj, njihov sin NEMANjA STAMATOVIĆ
Sonja, njihova rođaka NINA NEŠKOVIĆ
Knez Vasilije Sergejevič Kuragin SLOBODAN BEŠTIĆ
Elen, njegova kćerka KALINA KOVAČEVIĆ
Anatol, njegov sin PETAR STRUGAR
Boris Drubecki VUČIĆ PEROVIĆ
Napoleon Bonaparta NEDIM NEZIROVIĆ
 
Dizajn svetla Milan Kolarević
Majstor maske Marko Dukić
Majstor pozornice Nevenko Radanović
Majstor tona Nebojša Kostić
Asistent scenografa Anja Marčetić
Konsultant saradnik na izradi kostima Srđan Perić
Asistent kostimografa Jana Zaharijević, Miljana Ljubičić

KOSTIM I DEKOR SU IZRAĐENI U RADIONICAMA NARODNOG POZORIŠTA