TESLA ILI PRILAGOĐAVANjE ANĐELA

drama Stevana Pešića

O predstavi

PE­SNI­KO­VA LA­BU­DO­VA PE­SMA
Pe­snik dve vr­sne dra­me u sti­ho­vi­ma (Omer i Me­ri­ma i Da­rin­ka iz Raj­kov­ca), pu­to­pi­sac i ro­man­si­jer (Sa­rat i Vi­pu­li bi i po naj­stro­žim kri­te­ri­ju­mi­ma u ko­lek­ci­ji od dva­de­se­tak naj­ve­ćih svet­skih lju­bav­nih ro­ma­na za­u­zeo vi­so­ko me­sto), tvo­rac dve-tri de­se­ti­ne po­et­skih, deč­jih, ma­hom lut­kar­skih ko­ma­da, Ste­van Pe­šić je oso­be­na i po­sve neo­bič­na po­ja­va u na­šoj sre­di­ni. Na sva­kom ko­ma­du bi po­čeo in­ten­ziv­no da ra­di tek po­što bi de­fi­ni­tiv­no uob­li­čio za­vr­šnu sce­nu. Sjaj­nu i je­di­nu na­šu pra­vu mo­der­nu tra­ge­di­ju, Da­rin­ka iz Raj­kov­ca, Pe­šić je na­pi­sao po na­rudž­bi­ni. Na­ru­če­nu dra­mu o he­ro­ju Lu­ne­tu Mi­lo­sa­vlje­vi­ću, ha­mle­tov­ski sum­nji­ča­vom in­te­lek­tu­al­cu u vi­ho­ru re­vo­lu­ci­je, ni­je za­vr­šio, ali ko zna ko­li­ko bi sjaj­nih dra­ma is­pe­vao Ste­van Pe­šić da su ga na­še po­zo­ri­šne upra­ve po­zi­va­le na sa­rad­nju. Ste­van Pe­šić je bio vi­zi­o­nar-li­ri­čar i nje­go­va la­bu­do­va pe­sma je po­et­sko-fi­lo­zof­sko-sci­jen­ti­stič­ko-ima­gi­nar­na dra­ma o vi­zi­o­na­ru iz Smi­lja­na, Te­sla ili Pri­la­go­đa­va­nje an­đe­la. Ko­mad je po­sve­ćen vi­zi­o­na­ru Ra­ši Po­po­vu, ko­ji je pred­lo­žio naj­bli­žu žan­rov­sku od­red­ni­cu – scen­sko pri­zi­va­nje. Uve­re­ni smo da bi se s tim slo­žio pe­snik-dra­ma­ti­čar, ko­ji ni­je do­če­kao pre­mi­je­ru. Oti­šao je na put bez po­vrat­ka upra­vo ka­da je po­sti­gao vr­hun­sko dra­ma­tur­ško maj­stor­stvo i to u naj­sup­til­ni­jem žan­ru po­et­sko-fi­lo­zof­ske dra­me, ko­joj pri­pa­da bu­duć­nost. Ko­li­ko nam je po­zna­to, u svet­skoj dram­skoj li­te­ra­tu­ri još ni­ko ni­je od no­vi­nar­skog in­ter­vjua sa­zdao ne­ko oso­bi­to vred­no scen­sko de­lo, a Pe­ši­će­va dra­ma je ne ma­lo scen­sko ču­do o pri­la­go­đa­va­nju jed­nog an­đe­la ili ge­ni­ja, nje­go­vom od­ri­ca­nju i ob­u­zda­va­nju vi­zi­ja, či­ji sve­sni od­la­zak iz ze­malj­skog pa­kla ni­je slu­ča­jan kao ni da­tum od­la­ska – pra­vo­slav­ni Bo­žić...
To­kom ra­da mo­ji glum­ci, Ta­dić i Mi­lja­nić, en­tu­zi­ja­sti i ne­u­mor­ni is­tra­ži­va­či, po­sta­li su ma­šta­ri i vi­zi­o­na­ri, a to je naj­lep­še što nam se mo­glo do­go­di­ti.

Dušan Mihailović, 1995.


RE­DI­TELj DU­ŠAN MI­HA­I­LO­VIĆ (1932–2001)
Di­plo­mi­rao je u pr­voj re­di­telj­skoj kla­si pro­fe­so­ra Jo­si­pa Ku­lun­dži­ća, 1956. Bio je na spe­ci­ja­li­za­ci­ji u Šek­spi­ro­vom po­zo­ri­štu u Strat­for­du. Re­ži­rao je pre­ko sto po­zo­ri­šnih pred­sta­va, a če­tr­na­est Šek­spi­ro­vih ko­ma­da je po­sta­vio 24 pu­ta. Bio je dok­tor knji­žev­nih na­u­ka (šek­spi­ro­lo­gi­ja) i pro­fe­sor dra­ma­tur­gi­je i isto­ri­je po­zo­ri­šta, a Te­la ili Pri­la­go­đa­va­nje an­đe­la mu je bi­la pe­ta po­stav­ka u Na­rod­nom po­zo­ri­štu i če­tvr­ti ko­mad Ste­va­na Pe­ši­ća.

 

Premijerno izvođenje

Premijera 24. marta 1995. / Scena „Raša Plaović"
Obnova 2. juna 2013. / Scena „Raša Plaović"

Reditelj Dušan Mihailović
Scenograf Boris Maksimović
Muzika Petar Antonović
Izbor kostima Radomir Mićović
Lektor Sanja Živanović
Stručni saradnik Zorica Civrić

Premijerna podela:

Tesla  Ljubivoje Tadić
Džon Smit  Radovan  Miljanić
Glas  Anđelka Milivojević Tadić

Inspicijent Vlastimir Živanović  
Majstor maske Dragoljub Jeremić   
Majstor svetla Branislav Đorđević
Majstor pozornice Zoran Mirić     
Majstor tona Dejan Dražić
Događa se u Kolorado Springsu 3. Jula 1899.

Galerija