VAŽNO JE ZVATI SE ERNEST

komedija Oskara Vajlda

O predstavi

Gvendolin  (Anja Mandić)
Moj ideal je od uvek bio da volim nekoga čije je ime Ernest. U tom imenu ima nečega što zrači bezuslovnim poverenjem.
Sesili  (Sena Đorović)
O, ne mislim da bih volela da uhvatim razumnog čoveka. Ne bih znala o čemu bih razgovarala sa njim.
Aldžernon  (Miloš Đorđević)
Istina je retko čista, a jednostavna nikada.
Džek  (Nenad Stojmenović)
Smučilo mi se od pametovanja. Danas je svako pametan. Nikud ne možeš da odeš a da ne sretneš nekakve pametnjakoviće. Apsolutno su postali javne napasti. Ja bih voleo da nam je ostalo barem malo glupaka.
Ledi Breknel (Duda Stojanović)
Žao mi je što moram da kažem da živimo u jednom površnom vremenu.
Gospođica Prizma  (Sonja Knežević)
Ja ne odobravam savremenu maniju koja loše ljude pretvara u dobre za tili čas. Kako seješ tako ćeš i žnjeti.
Čezebl (Zoran Ćosić)
Ono što nama izgleda kao teško iskušenje često može biti skriveni blagoslov.
Oskar Vajld
Imam jednostavan ukus…Uvek sam zadovoljan najboljim.


OSKAR FINGAL O'FLAERTI VILS
Hronologija:
1854, 16. oktobar Rođen je u Dablinu, u ulici Vestland Rou br. 21, kao drugi sin g. Vilijema Vajlda, ušnog lekara i Džejn Vajld, irske nacionalne pesnikinje (knjiž. ime Speranca).
1865–71. U Kraljevskoj školi Portora, Eniskilen.
1871–74. U Triniti koledžu, Dablin. Dobitnik Berkli zlatne medalje za znanje grčkog.
1874–78. Na Magdalena koledžu, Oksford. Dobio Njudigejt nagradu za poeziju (Ravena) i osvojio „dvostruko prvo mesto“ na ispitima.
1876. Otac, sir Vilijam Vajld umire u Dablinu u 62. godini.
1880. Piše Vera ili Nihilisti.
1881. Objavljena zbirka Pesme; četiri izdanja.  
1882. Kreće u Sjedinjene Američke Države i Kanadu gde kao gostujući predavač drži predavanja na sledeće teme: Engleska renesansa u umetnosti, Uređenje doma, Umetnost i majstorstvo i Irski pesnici ‘48. godine.
1883. Napisao Vojvotkinju od Padove.
1884. Ženi se Konstancom Lojd, kćerkom cenjenog advokata g. Horacija Lojda, u Crkvi sv. Džejmsa u Pedingtonu.
1887–89. Urednik u Kaselovom časopisu „Ženski svet“.
1888. Objavljuje Srećni princ i druge bajke.  
1889. Portret g. V. H. objavljen u „Blek vud magazinu“ u Edinburgu (jul).
1890. Roman Slika Dorijana Greja objavljen u „Lipinkot magazinu“ (jun).
1891. Upoznaje lorda Alfreda Daglasa. Objavljuje Duša čoveka u socijalizmu u „Dvonedeljnoj reviji“ (februar). Objavljuje Sliku Dorijana Greja kao knjigu, uz brojne izmene i dopune. Takođe, objavljuje dela Namere, Zločin lorda Artura Sevila i druge priče, kao i Kuća od nara.
1892, 20. februar Drama Lepeza ledi Vindermir izvedena u Pozorištu „Sent Džejms“. Piše dramu Saloma na francuskom. Sara Bernar, vodeća francuska glumica, pristaje da glumi naslovnu ulogu i predstava se priprema u Londonu, međutim Lord Čemberlejn zabranjuje izvođenje jer je na sceni trebalo da se pojave likovi iz Biblije, što je tada bilo zabranjeno zakonom.
1893. Istovremeno objavljuje Salomu na francuskom i engleskom jeziku. Englesko izdanje iz 1894. sadrži ilustracije Obri Berdslija.
1893, 19. april Žena bez značaja se premijerno izvodi u Kraljevskom teatru u Hejmarketu.
1894. Objavljuje Sfingu uz „dekoracije“ Čarlsa Riketsa. Lord Kvinsberi preti da će se odreći sina, lorda Alfreda Daglasa, ukoliko nastavi da se druži sa Vajldom, što Daglas odbija. Izdanje „Kameleona“ koje sadrži Vajldove Fraze i filozofiju za mlade. Piše Svetu kurtizanu i Firentinsku tragediju.
1895, 3. januar Premijera Idealnog muža u pozorištu u Hejmarketu.
    14. februar Važno je zvati se Ernest se premijerno izvodi u Pozorištu „Sent Džejms“. Lord Kvinsberi, kome je tom prilikom uskraćen ulaz u pozorište, navraća u Vajldov klub četiri dana kasnije i ostavlja svoju vizitkartu za Vajlda, sa porukom u kojoj ga optužuje za sodomiju.
    28. februar Vajld dobija Kvinsberijevu vizitkartu i odlučuje da ga tuži za uvredu.  
    1. mart Kvinsberi uhapšen i predat sudu.
    3. april Počinje suđenje Kvinsberiju u Centralnom krivičnom sudu (Old Bejli) pred sudijom Henom Kolinsom i porotom.
    5. april Po savetu advokata, Vajld povlači tužbu i Kvinsberija oslobađaju. Vajld biva uhapšen nešto kasnije istog dana. Odbijena kaucija.
    26. april – 7. maj Vajldu i Alfredu Tejloru se sudi zbog homoseksualnosti, na Old Bejliju, pred sudijom Čarlsom i porotom. Porota se ne slaže oko glavnih tačaka optužnice. Vajld je oslobođen uz kauciju od 5000 funti.
    20–25. maj Sudi mu se pred sudijom Vilsom i porotom, Tejloru se sudi zasebno. Obojica bivaju osuđena na dve godine teške robije. Vode ga u zatvor Pentonvil.
    4. juli Prebacuju ga iz Pentonvila u Vandsvort.  
    26. avgust Objavljuje bankrot.  
    12. novembar Javni pretres bankrota.  
    20. novembar Prebačen iz Vandsvorta u Reding.
1896, 3. februar Njegova majka umire u Londonu sa 70 godina.  
    11. februar Saloma se premijerno izvodi u pozorištu Luvr u Parizu.
1897, februar Konstanca Vajld dobija starateljstvo nad njihovim sinovima Sirilom i Vivijenom; Čenser sud u Londonu za staratelje proglašava nju i njenog rođaka Edrijena Houpa. Prezime dece se menja u Holand.
    mart Završava De Profundis, u formi dugačkog pisma lordu Alfredu Daglasu.
    19. maj Po puštanju iz zatvora, putuje noćnim brodom u Diep, gde ga čeka Robert Ros kome poverava rukopis De Profundis na umnožavanje i dogovara da se štampana kopija pošalje Daglasu.
    jun–avgust Nastanjuje se u Bernevalu, blizu Diepa, i tamo piše veći deo Balade o tamnici u Redingu.
    septembar Ponovo se sreće sa Daglasom u Ruenu. Odlaze u Napulj, iznajmljuju vilu i tu Vajld završava Baladu. Posle nekog vremena se rastaju iz finansijskih razloga, pošto je Vajldova žena prestala da mu šalje novac za izdržavanje kada je saznala da živi sa Daglasom.
1898, mart Lenard Smiters objavljuje Baladu o tamnici u Redingu pod pseudonimom (K. Z. Z.). U naredna tri meseca Balada je imala šest izdanja.
    7. april Sa 40 godina Konstanca Vajld umire u Đenovi, gde je i sahranjena na protestantskom groblju. Edrijan Houp postaje jedini staratelj deci.
1899. Sedmo izdanje Balade o tamnici u Redingu na naslovnoj strani objavljuje pravo ime pisca, u zagradi, iza pseudonima.
1900, 30. novembar Vajld umire od meningitisa u hotelu Alzas, Ulica lepih umetnosti, Pariz, ubrzo pošto je primljen u rimo-katoličku veru. Robert Ros je izvršilac nad njegovom književnom zaostavštinom. Daglas plaća troškove sahrane.
1905. De Profundis je najpre objavljen u znatno smanjenom obimu, sa predgovorom Roberta Rosa u kojem se ne pominje da je to deo mnogo dužeg pisma Daglasu. Saloma, opera na muziku Riharda Štrausa, premijerno se prikazuje u Kraljevskoj operi u Drezdenu.
1906. Vajldova imovina se proglašava solventnom kroz plaćanje poslednje dividende, koja poveriocima njegovog bankrota daje 20 šilinga na funtu uz kamatu od 4 posto.
1908. Prva zbirka celokupnog Vajldovog opusa je objavljena u četrnaest tomova, urednik je bio Robert Ros, trinaest tomova je objavio „Methuen & Co.“ London, a jedan (Slika Dorijana Greja) „Čarls Kerington“, Pariz.
1909. Vajldovi posmrtni ostaci su premešteni sa groblja Bano, gde je sahranjen, na groblje Per Lašez. Između ostalih, tome su prisustvovali Robert Ros i Vajldov mlađi sin Vivjen Holand. Robert Ros poklanja rukopis De Profundis Britanskom muzeju, uz uslov da se ne otvara za javnost do 1. januara 1960, do kad se pretpostavlja da će Daglas i svi ostali koji se pominju u njemu već biti pokojni.
1912. Na Vajldov grob se postavlja skulptura koju je napravio Jakob Epštajn.  
1913, april Neobjavljeni delovi iz De Profundis se čitaju na sudu, tokom suđenja Arturu Rensomu (autor dela Oskar Vajld: kritička studija) zbog klevete, po tužbi lorda Alfreda Daglasa. Daglas je izgubio na sudu i zbog toga bankrotirao.
1918, 5. oktobar Robert Ros umire. U testamentu traži da se posle kremacije njegov pepeo prenese u Vajldov grob na Per Lašezu.
1945, 20. mart Smrt lorda Alfreda Daglasa.
1950, 30. novembar Pedeseta godišnjica Vajldove smrti je obeležena ceremonijom na groblju Per Lašez. Tada je g-đa Mardžori Ros, nećaka Roberta Rosa, ispunila njegovu želju i položila njegov pepeo u Vajldovu grobnicu. Govor je održao Žan Žozef Reno, francuski šampion u mačevanju, Vajldov poznanik iz poslednjih godina njegovog života u Parizu, koji je posle njegove smrti preveo Namere na francuski.
1954, 16. oktobar Vajldova rehabilitacija je završena postavljanjem spomen-ploče na spoljni zid njegovog doma u Čelziju, u Londonu. Ploču na kojoj piše „Dramski pisac, Oskar Vajld je živeo ovde“, postavilo je Londonsko veće. Javnoj ceremoniji je predsedavao premijer H. Montgomeri Hajd, a spomen-ploču je otkrio Sir Komton Mekenzi. Istog dana, na zid kuće u kojoj je Vajld rođen u Dablinu, postavljena je slična spomen-ploča, koju je otkrio irski dramski pisac, Lenoks Robinson.
1960, 1. januar Rukopis De Profundis je otpečaćen u Britanskom muzeju. Britanski premijer, H. Montgomeri Hajd,


NIKOLA ZAVIŠIĆ
Rođen je 1975. godine u Beloj Crkvi. Diplomirao je i magistrirao na Pozorišnom fakultetu Akademije lepih umetnosti u Pragu (DAMU), na Katedri za režiju u alternativnom i lutkarskom pozorištu, 2003. godine. Radio je u pozorištima u Beogradu (Narodno pozorište, Jugoslovensko dramsko pozorište, Atelje 212, Bitef teatar, Malo pozorište „Duško Radović“), u Srbiji (Srpsko narodno pozorište Novi Sad, Narodno pozorište Sombor, Narodno pozorište Subotica...), u regionu (Hrvatska, Slovenija, Crna Gora), kao i u Evropi (Češka, Holandija). Od autora sa kojima se sretao izdvaja Čehova (Jaz vas ljubim – Slovensko narodno gledališče, Celje), Orvela (1984 – Grand Theater Groningen i Bitef teatar), Kamija (Stranac – Ponec theatre, Prag), Šilera (Razbojnici – Narodno pozorište Subotica) i Kafku (Zamak – Jugoslovensko dramsko pozorište). Posebno ga zanima dizajn svetla u raznim disciplinama izvođačkih umetnosti, kao i razvoj i eksperiment u lutkarskom pozorištu.


 

Premijerno izvođenje

Premijera, 14. januar 2012 / Scena „Raša Plaović“

Preveo Vladimir Petrović
Reditelj Nikola Zavišić
Dramaturg Molina Udovički Fotez
Ideja prostora Nikola Zavišić
Realizacija dekora Miraš Vuksanović
Kostimograf  Bojana Nikitović
Scenski govor Ljiljana Mrkić Popović
Kompozitori Sonja Lončar i Andrija Pavlović
Scenski pokret Tamara Antonijević
Dramaturška konsultacija i redakcija prevoda Periša Perišić    

Premijerna podela:

Džon Vorting, mirovni sudija  Nenad Stojmenović
Aldžernon Monkrif Miloš Đorđević
Gvendolin Ferfaks Anastasia Mandić                
Sesili Kardju Sena Đorović
Prečasni Kanon Čezebl, doktor teologije Zoran Ćosić
Ledi Breknel Dušanka Stojanović Glid
Gospođica Prizma, guvernanta Sonja Knežević
Merimen, batler / Lejn, sluga Nemanja Konstantinović

Organizator Nemanja Konstantinović
Inspicijent Sandra Žugić
Sufler Danica Stevanović
Organizator na praksi Jelena Sušić
Asistent kostimografa Srđan Perić
Asistent kostimografa-volonter Ivana Rakić
Majstor maske Dragoljub Jeremić
Majstor svetla Srđan Mićević
Majstor pozornice Nevenko Radanović
Majstor tona Roko Mimica

DEKOR I KOSTIMI SU IZRAĐENI U RADIONICAMA NARODNOG POZORIŠTA

Galerija