ZAGONETNE VARIJACIJE

drama Erika Emanuela Šmita

O predstavi

ZAGONETNE VARIJACIJE
Na sceni „Raša Plaović" predstavljamo još jedno izuzetno delo francuske dramaturgije. Komad Zagonetne varijacije savremenog autora Eriha Emanuela Šmita osvojio je scene i u Evropi i u Americi. U ovoj intimističkoj kamernoj inscenaciji tema je tipično francuska, odnosno ljudska: ljubav. Dva čoveka i jedna žena, ali taj trougao nije nimalo jednostavan, a pogotovo nije banalan kako se može na prvi pogled nekome učiniti. Ko koga voli i ko je koga prestao da voli? I da li je baš u pitanju trougao? Abel Znorko i njegov gost Erik Larsen analiziraju ne samo ženu za koju su obojica emotivno vezani već i sebe, otkrivajući skrivene obrise psihe modernog intelektualca. Mudro i inteligentno pisan komad, Zagonetne vaijacije najviše govori o onom neizrecivom sloju našeg bića koji je smešten između jave i sna. Erik Larson: Zagonetne varijacije, Eduarda Elgara, na melodiju koju ne čujemo... Žene su one melodije koje sanjamo i koje ne čujemo. Koga volimo kada volimo? To nikada ne znamo.
Abel Znorko: Nikada...


ERIK EMANUEL ŠMIT
Rođen je u Lionu 1960. Studirao je književnost i muziku na visokoj školi Ecole Normale Superieur; diplomirao je 1980, magistrirao filozofiju 1983. i postao doktor filozofije 1987. Na univerzitetu Šamber postao je docent. Premijera prve njegove drame Valonska noć izvedena je u Parizu, a igrana je i u mnogim državnim američkim pozorištima, kao i u engleskoj Rojal Šekspir Kompani (1996). Sledi drama Posetilac u pariskom Malom pozorištu (1993) koja je dobila tri nagrade „Molijer“. Ova drama je bila odlučujuća za budućnost karijere Erika Emanuela Šmita. Posle pariskog uspeha i izuzetne turneje, odlučio je da se potpuno posveti pozorištu.   Prvi roman je objavio 1994, pod naslovom Sekta egocentrika, i dobio nagradu. Potom objavljuje 1997. Didro ili filozofija zavođenja, kao i pripovetku Zapušena usta. Drama Posetilac započinje svoju internacionalnu karijeru: predstava se uspešno igra i u stranim zemljama, zapažena kako kod kritike tako i kod publike (u Argentini, Belgiji, Brazilu, Bugarskoj, Kanadi, Španiji, Italiji, Japanu, Poljskoj, Rumuniji, Skandinaviji, Češkoj, Slovačkoj, Urugvaju). U sezoni 1996/97. slede još dva uzastopna uspeha: predstava Zagonetne varijacije u pozorištu Marinji, u režiji Bernarda Murata sa Alenom Delonom i Fransisom Isterom u glavnim ulogama. Sledio je komad Slobodoumnik u pozorištu Monparnas, u režiji istog reditelja. Dok Zagonetne varijacije tri meseca pune pozorišnu blagajnu u Parizu, već su u toku pripreme predstava u Hamburgu, Lincu, Esenu i Berlinu, potom u Grčkoj, Turskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Japanu, Poljskoj, Skandinaviji, Argentini, Rusiji i u Londonu sa Donaldom Saterlendom. U međuvremenu je izvedena monodrama Milarepa u Lozani (1996)... Erik Emanuel Šmit je preveo i adaptirao komade: Sarkofag – ruskog pisca Vladimira Gubarijeva (1991); Mletački trgovac – Vilijama Šekspira, kao i američku muzičku komediju Devet – Mori Jestona i Artura Kopita (izvedena u Foliberžeru).


BOŽIDAR ĐUROVIĆ
Rođen je 1960. godine, u Danilovgradu, Crna Gora. Diplomirao je  pozorišnu i radio-režiju na Pozorišnoj akademiji u Pragu (DAMU), 1988. godine. Režirao je dela: Rucantea, Fejdoa, Dušana Kovačevića, Vide Ognjenović, Vampilova, Petera Milera, Veljka Radovića... Bavi se i radiofonskim stvaralaštvom: prevodi sa češkog i slovačkog jezika. Stalni je reditelj Narodnog pozorišta u Beogradu.

REČ REDITELjA
Umesto uobičajenog obrazloženja rediteljskih namera, da bi se objasnilo teško objašnjivo, evo jedne anegdote velikih, o fluidnim odnosima žena i muškaraca. Šetali, jednom, Čehov i Gorki po Krimu, pa naišli na Tolstoja kako sedi na žalu. Pognuo svoju veliku glavu i zadubio se u razmišljanja, a brada mu „briše“ pesak. Čučnuli oni pored njega i počeli da razgovaraju o ženama. Tolstoj ih je dugo i ćuteći slušao, a zatim reče: „Ja ću reći istinu o ženama tek kad jednom nogom stanem u grob. Reći ću je, skočiću u svoj sanduk, staviću poklopac iznad sebe i viknuću: A sad činite sa mnom šta vam drago!“

Premijerno izvođenje

Premijera, 2. maj 1998. / Scena „Raša Plaović"

Reditelj Božidar Đurović
Scenograf Boris Maksimović
Kostimograf Ljiljana Dragović
Izbor muzike Miloš Petrović
Lektor Sanja Živanović
Prevod Stanica Lazarević

Premijerna podela:

Abel Znorko Marko Nikolić
Erik Larsen Boris Pingović

Organizatori Jasmina Zotović, Snežana Trgovčević
Inspicijent Đorđe Jovanović
Sufler Dušanka Vukić
Majstor maske Dragoljub Jeremić
Majstor pozornice Dimitrije Radinović
Majstor svetla Branislav Đorđević
Majtsor tona Nebojša Kostić
Glavni rekviziter Dejan Janković

Galerija