Vesti

Vršilac dužnosti upravnika Narodnog pozorišta u Beogradu Dejan Savić uručio je, u četvrtak 29. novembra, primadoni Biserki Cvejić srebrnjak Narodnog pozorišta.

Slavnoj operskoj umetnici, priznanje je dodeljeno u Muzeju Narodnog pozorišta uoči početka ciklusa "Susreti" čiji je bila gost.
Savić se zahvalio prisutnima što su se odazvali u tolikom broju i dodao da je ovo još jedan pokazatelj da se publika, otkada je pre nepuna dva meseca imenovana nova uprava, sve više vraća u Narodno pozorište.  
Uz izvinjenje što će malo da skrene "u lične vode", on je rekao da želi ovom prilikom da kaže da je njegova pokojna majka Ružica Savić Mijatović decenijama bila veoma blizak saradnik gospođe Cvejić.
- Nismo mogli poželeti boljeg saradnika i prijatelja od profesorke Cvejić. Moja sestra je kod nje diplomirala. Sve što je naučila, naučila je od nje. Mnoge stvari koje sam, kao operski dirigent, trebalo da znam o pevanju, naučio sam od profesorke Cvejić. Za mene je velika čast što jednu tako veliku opersku zvezdu, možda i jednu od najvećih iz te generacije koja je pripadala zlatnom dobu Beogradske opere, poznajem i što još uvek imam priliku da radim i sarađujem sa njom - rekao je Savić.
Slavna umetnica se zahvalila na priznanju i istakla da je imala veliku sreću što  je "Ružicu imala za pijanistu".
- Bila je najbolja. Kada sam počela da se bavim pedagogijom, mnoge stvari nisam znala, a ona je tada imala već 20. godina iskustva. Jedino sam znala šta treba da radim kada je u pitanju mecosopran, dok su svi ostali glasovi za mene bili tabu. Zahvaljujući Ružici, sa kojom sam imala divnu saradnju sve je bilo lakše i jednostavnije. Stvorile smo puno dobrih pevača - dodala je Biserka Cvejić.
Tokom dvočasovnog razgovora sa kustosom Muzeja Narodnog pozorišta Draganom Stevovićem, gospođa Cvejić je pričala o svom odrastanju u rodnoj Dalmaciji, selidbi sa roditeljima u Belgiju, dolasku u Beograd, angažmanu u Narodnom pozorištu, saradnji sa čuvenim austrijskim dirigentom Herbertom von Karajanom, brojnim ulogama...
Između govornih segmenata, emitovano je nekoliko audio i jedan video snimak iz operskih predstava u kojima je Biserka Cvejić nastupala na raznim scenama širom sveta.
Muzičku akademiju u Beogradu, upisala je u klasi profesora Josipa Rijaveca, čuvenog tenora.
Na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu debitovala je 1950. godine.
Punih deset godina, do 1961.godine, bila je članica Beogradske opere, a potom je stupila u angažman u Bečkoj državnoj operi gdje je ostvarila 25 uloga i oko 370 nastupa.
Bila je i članica Zagrebačke opere, a posle povlačenja sa scene, dvadeset godina radila je kao pedagog, odnosno kao profesor solo pevanja na Muzičkoj akademiji Univerziteta umetnosti u Beogradu.
Bila je pravi verdijanski mecosopran, a istovremeno, zahvaljujući prefinjenom osećaju za stil i savršenom poznavanju jezika, izvanredno je tumačila i francuske operske likove.
Od 1961. redovno je gostovala u Metropolitenu u Njujorku, koji je bio pozornica njenih najvećih uspeha i priznanja.
Pevala je u milanskoj Skali, Areni u Veroni, napuljskom San Karlu, londonskom Kovent Gardenu, Baljšom teatru u Moskvi, Teatru Kolon u Bunos Airesu...
Lepim, ujednačenim, snažnim i toplim glasom sigurnih visina, vrhunskom muzikalnošću i izrazitim osećajem za muzičku i scensku karakterizaciju s posebnim je uspehom pevala i Šarlotu u "Verteru", Preciozilu u "Moći sudbine", Dalilu, princezu u Čileinoj "Adrijani Lekuvrer", Đulijetu u "Hofmanovim pričama"...
Tokom bogate karijere ostvarila je 77 mecosopranskih uloga u skoro 1.800 predstava na scenama širom sveta.
M.B.