Vesti

Promocija monografije o operskoj divi Milki Stojanović, autora Raška V. Jovanovića, održana je u četvrtak 28. februara na Velikoj sceni.

O tom izdanju, koje su zajednički objavili "Službeni glasnik" i Narodno pozorište u Beogradu, osim primadone Stojanović, govorili su autor monografije Jovanović i v.d. upravnika Nacionalnog teatra Dejan Savić.
Ističući da mu je veoma drago što je objavljena jedna ovakva knjiga, Savić je primetio da će zahvaljujući tome "od zaborava biti otrgnuta jedna ogromna karijera, jedan veliki i značajan život koji je svom svojom snagom utkan u Narodno pozorište ".
- Na taj način, postao je jedan od ugaonih kamenova ove naše operske umetnosti koju toliko volimo, koju upražnjavamo, koju volimo da izvodimo i koju volimo da slušamo - rekao je Savić.
On je istakao da mu je veoma žao što se gospođa Stojanović nije više posvetila pedagogiji zato što se od nje "moglo, a može i dan danas, mnogo toga čuti i naučiti".
Osvrnuvši se na bogatu i veoma uspešnu karijeru Milke Stojanović, Jovanović je rekao da je prilično teško "iz te mase uloga" izdvojiti nešto kao posebno i upečatljivo.
- Ipak, za ovu priliku, ukazaću na verdijanski repertoar koji je ona ostvarila. Milka je, zaista, verdijanska primadona. Ona se u tom repertoaru osećala kao "kod kuće", bez obzira da li je pevala Aidu, Dezdemonu u "Otelu", Leonoru u "Trubaduru", Violetu Valeri u "Travijati", Leonoru u "Moći sudbine", Odabelu u "Atili"... Dakle, njeno ime i njena delatnost, na najlepši način, vezana su za ostvarenja u Verdijevim operama. Tu, čini mi se, nije imala premca, jer, zaista, u tim ulogama nije iskazala samo vokalno savršenstvo koje se podrazumevalo, nego i veoma dobru glumu - ocenio je Jovanović.
On je napomenuo da je, kao autor, želeo da ova knjiga "predstavlja dokument o Milki Stojanović koji je sačinjen njom samom"
- Najveći deo obuhvataju njeni razgovori za potrebe radija, kao i naši zajednički razgovori... Knjiga je propraćena i kompakt diskom sa odlomcima iz nekih opera koje je Milka sama izabrala. Za istoriju našeg teatra, a posebno operske umetnosti, mislim da će ova knjiga biti jedan nezaobilazan izbor, zato što pored pomenutih razgovora, ima i neke druge interesantne sadržaje vezane za umetnost Milke Stojanović - rekao je Jovanović.
Gospođa Stojanović je zahvalila svima koji su učestvovali u realizaciji ove monografije koja je za nju, kako je istakla, imala ogroman značaj iz više razloga.
- Pomogla mi je i utešila me je u danima i mesecima tuge za mojim suprugom Živanom, potom mi je dala ogromnu satisfakciju i na kraju, dala mi je jednu potpunu svest o sopstvenoj vrednosti, što mislim da bi svaki čovek trebalo u sebi da potraži. Ovu knjigu, na neki način, smatram svojim zaveštanjem zato što je tu sve objavljeno o meni i mom intenzivnom, burnom životu koji sam imala, a imam ga i danas - kazala je priznata umetnica koju je publika pozdravila burnim aplauzom.
Odlomke iz monografije čitali su dramski umetnici Biljana Đurović i Nebojša Kundačina.
U okviru programa, emitovani su video inserti u kojima je gospođa Stojanović izvodila arije iz opera Đuzepea Verdija i Vinčenca Belinija, kao i snimak iz arhiva "Filmskih novosti" na kojem je prikazan prijem kod nekadašnjeg predsednika SFRJ Josipa Broza Tita u Belom dvoru posle predstave "Otelo" 1971. godine.
Scenografiju je kreirao Boris Maksimnović, a za video dizajn bio je zadužen Petar Antonović.
Dramski sopran Milka Stojanović, kao 22-godišnjakinja, debitovala je na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu ulogom Amelije u Verdijevom "Balu pod maskama".
Studirala je svetsku književnost i istovremeno pohađala studio Zdenke Zikove u Beogradu, a potom se usavršavala kod zvezde Metropoliten opere Zinke Kunc i profesora Di Luga u studiju Milanske skale.
Svetskoj publici pokazala se 60-ih, kada je nekoliko godina bila angažovana u milanskoj Skali i Metropolitenu u Njujorku, rame uz rame sa gigantima poput Franka Korelija, Marija del Monaka, Nikolaja Gede, Karla Bergoncija, kasnije Pavarotija, Dominga...
Karijeru je nastavila u Operi Narodnog pozorišta u Beogradu. Pevala je glavne uloge u srpskim premijerama "Nabuka", "Atile", "Norme"...
Njen doprinos svetskom operskom izvođaštvu i dalje se pamti. Među brojnim priznanjima koja su obeležila više od pola veka njene blistave karijere, nalazi se i Nagrada "Golden Voice" njujorškog časopisa "Opera News", kojom je pre nekoliko godina izabrana u četiri najlepša glasa 20. veka.
Internacionalni biografski centar iz Kembridža uvrstio je Milku Stojanović među stotinu najvećih profesionalaca 2012. godine. U saopštenju tog britanskog centra koji ima status vodećeg svetskog izdavača biografskih priručnika i „leksikona elite“, među kojima je više od 20 knjiga „Ko je ko“ sa 132 izdanja, navodi se da „nosilac ovog priznanja može biti uveren da je obezbedio sigurno mesto u istoriji“.
M.B.