Vesti

Nagrada „Dositej Obradović“ za životno delo, za 2014. godinu uručena je u subotu 21. februara primadoni Opere Narodnog pozorišta u Beogradu Biserki Cvejić.
Na svečanosti održanoj na Velikoj sceni, ovo prestižno priznanje slavna umetnica je primila iz ruku književnika i predsednika Upravnog odbora Zadužbine “Dositej Obradović” Radomira Putnika. 
Mnogobrojna publika pozdravila je gromoglasnim aplauzom gospođu Cvejić koja od prevelikog uzbuđenja nije mogla da govori, te je zamolila voditeljku programa – dramsku umetnicu Radu Đuričin da pročita njene reči zahvalnosti.
- Zahvaljujem se Zadužbini “Dositej Obradović”, Ministarstvu kulture i informisanja Republike Srbije, Narodnoj banci Srbije i Narodnom pozorištu u Beogradu na ovoj značajnoj nagradi koju doživljavam kao vredno priznanje mojoj tridesetogodišnjoj blistavoj internacionalnoj pevačkoj karijeri i tridesetpetogodišnjoj posvećenosti odgovornom i teškom poslu vokalnog pedagoga, kao i mnogobrojnim uspesima koje su moji studenti postigli nastupima na najvećim operskim scenama i u najpoznatijim koncertnim dvoranama kod nas i u svetu – navela je Biserka Cvejić.
Pre uručenja nagrade, solista Opere Narodnog pozorišta Ljubodrag Begović, uz klavirsku pratnju Nevene Živković, izveo je svečanu pesmu “Vostani Serbie”koju je Varteks Baronijan komponovao na stihove Dositeja Obradovića, a potom se prisutnima obratio predsednik žirija za dodelu tog priznanja profesor doktor Vojislav Jelić.
Čitajući obrazloženje članova žirija, on je, između ostalog, istakao da je Biserka Cvejić poznata i priznata u zemlji i svetu kao vrhunski muzički stvaralac i vokalni pedagog. 
- Poput Dositeja, vratila se, nakon u inostranstvu provedene mladosti, u rodnu zemlju i posvetila joj svu svoju stvaralačku energiju, pronoseći potom najčuvenijim svetskim muzičkim scenama ne samo slavu svoga talenta, već i glas o svojoj zemlji i Beogradu u kojem je provela najplodnije decenije svoga života – rekao je gospodin Jelić.
On je podsetio da je odluku o dobitniku, na sednici održanoj 17. novembra prošle godine, doneo žiri u kojem su, osim njega, bili prof. dr Slavko Gordić, dr Marko Nedić, prof. dr Dragan Simeunović i prof. dr Mirko Vasiljević.
Povodom uručenja nagrade, slavljenici su stigli i brojni telegrami, a gospođa Đuričin je pročitala one koji su poslali nekadašnji studenti Biserke Cvejić – Željko Lučić i Snežana Stamenković. 
Nagrada se dodeljuje za životno delo za sve discipline nauke, prosvete, književnosti i kulture, a kriterijum podrazumeva visok moralan i humanistički karakter i doseg dela i delovanja koje se nagrađuje.
Nagrada se sastoji od plakete s likom Dositeja Obradovića (dar Narodne banke Srbije), diplome (rad umetnika Dobrila Nikolića) i novčanog iznosa koji daje Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije. 
Publici se obratio i istoričar Opere, profesor Vladimir Jovanović koji je govorio o najznačajnijim trenucima iz bogate karijere Biserke Cvejić. 
U okviru svečanosti, održan je i umetnički program na kojem su, u režiji Ivane Dragutinović Maričić, učestvovali solisti Opere, nekadašnji studenti gospođe Biserke Cvejić i Orkestar Narodnog pozorišta pod upravom maestra Dejana Savića.
Program je otvoren uvertirom iz opere Đuzepa Verdija “Moć sudbine”, a nakon toga, publici su se predstavili Jelena Papić, Ljubomir Popović, Olivera Merkurio, Saša Štulić, Ana Jovanović, Vladimir Andrić, Darija Olajoš, Sofija Pižurica, Snežana Stamenković i Boris Trajanov.
Na repertoaru su bile arije iz opera “Boemi”, “Ljubavni napitak”, “Don Karlos”, “Pepeljuga”, “Puritanci”, “Lučija od Lamermura”, “Tako čine sve”, “Otelo”…
Među učesnicima, bili su i studenti druge godine glume Akademije lepih umetnosti u klasi profesora Božidara Đurovića i Hadži Nenada Maričića koji su se predstavili monolozima nastalim iz pera nenadmašnog srpskog komediografa Branislava Nušića. 
Po želji gospođe Cvejić, glumac Narodnog pozorišta u Beogradu Andreja Maričić govorio je stihove pesme “Trenutka ja se sećam sjajna”, njenog omiljenog pesnika Aleksandra Puškina. 
Publika je bila u prilici da uživa i u snimku, urađenom 1967. godine u Tokiju, na kojem Biserka Cvejić, u ulozi Eboli, izvodi ariju “O don fatale” iz opere Đuzepa Verdija “Don Karlos”.
Program je završen “Vinskom pesmom” iz “Travijate”.
M.B.

Više fotografija možete pogledati OVDE

BIOGRAFIJA:
Biserka Cvejić, operska pevačica, pravi verdijanski mecosopran, rođena je 5. novembra 1923. u Krilu-Jesenice u Hrvatskoj.
Detinjstvo je provela u Belgiji, a pevanje diplomirala na Muzičkoj akademiji u Beogradu u klasi profesora Josipa Rijaveca.
Prvi nastup na sceni imala je 1950. na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu.
Od 1951 do 1961. bila je članica Opere Narodnog pozorišta u Beogradu.
Godine 1961-1979. angažovana je u Bečkoj državnoj operi i tamo ostvarila 25 uloga i više od 370 scenskih nastupa.
Istovremeno je od 1975. do 1978. bila i član Zagrebačke opere. Ostvarila je antologijske kreacije Verdijevi uloga – Amneris (Aida) Acučene (Trubadur) i Eboli (Don Karlos) kao i Bizeove Karmen.
Po završetku karijere, radila je dvadeset godina kao profesor solo pevanja na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu i na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.
Vodila je Operski studio u Operi i Teatru Madlenianum, kao i u Narodnom pozorištu u Beogradu. Neki od njenih studenata, danas su, takođe operske zvezde na svetskim scenama: Željko Lučić, Milena Kitić, Svetlana Serdar, Boris Petronje...
S prefinjenim osećajem stila i savršenim vladanjem francuskim jezikom, Biserka Cvejić je izvanredno tumačila i operske likove francuskih kompozitora.
Od 1961 do 1967. redovno je gostovala u Metropoliten operi u Njujorku – pozornici njenih najvećih uspeha i priznanja.
Pevala je u milanskoj Skali, u „Areni“ u Veroni, napuljskom „San Karlu“, londonskom Kovent Gardenu, Boljšoj teatru u Moskvi, Teatru „Kolon“ u Buenos Airesu.
Sa grupom italijanskih pevača "Lirica Italiana" u operi Don Karlos gostovala je 1967. u Japanu. Ta predstava je snimljena i izdata na VHS.
S posebnim uspehom pevala je i Šarlotu u Masneovom Verteru, Preciozilu u Verdijevoj Moći sudbine, Dalilu u Samsonu i Dalili Sen Sansa, Princezu de Bujon u Čileinoj Adrijani Lekuvrer i Đulijetu u Ofenbahovim Hofmanovim pričama.
Odlikuje se lepim, ujednačenim, snažnim i toplim glasom, sigurnih visina, vrhunskom muzikalnošću i izrazitim osećajem za muzičko-scensku karakterizaciju likova.
Bila je član žirija na takmičenjima solo pevača u Srbiji, nekadašnoj Jugoslaviji i inostranstvu.
Dobila je brojne nagrade, od 2001. godine nosilac je i najvišeg francuskog odličja – Legije časti kao i Priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi Republike Srbije 2007.
Povodom Dana Univerziteta umetnosti u Beogradu 2011. godine dodeljeno joj je zvanje profesor emeritus.