Vesti

Isidora Žebeljan, istaknuta kompozitorka i redovna članica SANU, preminula je posle duge bolesti.

Rođena je u Beogradu 27. septembra 1967. godine. Diplomirala je i magistrirala kompoziciju na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu u klasi Vlastimira Trajkovića, a od 2002. je bila profesorka kompozicije na istom fakultetu, i to kao prva žena profesor kompozicije u Srbiji. 

Za svoja dela dobila je važne nagrade u zemlji i u inostranstvu, među kojima je i Mokranjčeva nagrada (2004).

Izabrana je za člana Srpske akademije nauka i umetnosti 2006, a za člana Svetske akademije umetnosti i nauka 2012. godine.

Berlinski časopis Der Freitag izabrao je Isidoru Žebeljan za jednu od deset najperspektivnijih javnih ličnosti na svetu za 2009. godinu.

Godine 2014, kao prva javna ličnost sa Balkana, dobila je nagradu Parlamentarne skupštine mediteranskih zemalja, za dostignuća u oblasti kulture i umetnosti.

Isidora Žebeljan je takođe jedan od najistaknutijih srpskih savremenih kompozitora muzike za pozorište i film.

Komponovala je muziku za više od trideset pozorišnih predstava u svim značajnim kućama u Srbiji, Norveškoj, Hrvatskoj i Crnoj Gori.

Među njima je i Narodno pozorište u Beogradu u kojem je komponovala muziku za predstave „Tri sestre“ (2006), „Nevjesta od vjetra“ (2003), „Kantri“ (2002), „Mileva Ajnštajn“ (2001), „Suze su OK“ (1999) i „Govorna mana“ (1997) za koju je dobila Sterijinu nagradu.

Muziku Isidore Žebeljan izvode najznačajniji ansambli današnjice. Neka od njenih najvažnijih dela su: opere „Zora D”, „Maratonci”, „Simon izabranik”, „Dve glave i devojka”, „Nahod Simon”, orkestarska dela: „Konji Svetog Marka”, „Zujte strune”, „Escenas picaras”, koncertna dela: „Igra drvenih štapova” za hornu i gudače, „Frula i flamingosi” za klarinet i orkestar, „Tri čudne ljubavi” za violinu i orkestar i ciklus pesama za glas i orkestar „Rukoveti”.

Narodno pozorište u Beogradu sa izuzetnim poštovanjem odaje počast velikoj umetnici Isidori Žebeljan.

Večna slava i hvala.