Vesti

Nekadašnja prvakinja Opere Narodnog pozorišta u Beogradu sopran Marika Pec Galer preminula je 11. decembra u Beogradu u 83. godini.
Ispraćaj za kremaciju priznate umetnice, koja je otpevala niz prvih uloga u operama „Čarobna frula", „Seviljski berberin", „Lučija od Lamermura“, „Don Paskvale", „Ljubavni napitak“,  „Rigoleto“, „Hofmanove priče", „Slepi miš“... održan je u sredu 16. decembra, takođe u Beogradu.
Datum polaganja urne na groblju u Subotici, biće naknadno saopšten.
M.B.

Biografija:

Marika Pec Galer, operska pevačica, sopran, rođena je 26 juna 1932. Najpre je završila Fakultet muzičkih umetnosti u Beogradu, a potom i magistrirala 1969.  (U to vreme nije  bilo doktorata za operske pevače). Karijeru je započela u Narodnom pozorištu u Subotici, pevajući na srpskom i mađarskom, zatim je prešla u Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu, i kao veoma zapažena, postala član Narodnog pozorišta u Beogradu u sezoni 1968/1969. U Narodnom pozorištu u Beogradu je provela dvadeset godina. Bila je istaknuti tumač prvih uloga svoga faha – koloraturni sopran, ne samo na sceni naše Opere, već i širom zemlje.  Treba napomenuti da je pravi koloraturni  sopran najosetljiviji fah i ne javlja se čak ni u svakoj generaciji. Marika Pec Galer je tumačila prve uloge na najviši profesionalni način, sa vanrednim tehničkim vladanjem, velikom muzikalnošću, sa izrazitim smislom za dramskim doživljavanjem uloge, postižući sintezom elemenata zavidnu celinu, Njene lake i sigurne kolorature su zaustavljale dah u gledalištu, naročito kod čudesnih krajnjih visina. Bila je Kraljica noći u Mocartovoj "Čarobnoj fruli", Rozina u "Seviljskom berberinu", Lučija u "Lučiji od Lamermura", Adina u "Ljubavnom napitku", Norina u "Don Paskvaleu", Đilda u "Rigoletu", Olimpija u "Hofmanovim pričama", Antonjida u "Ivanu Susanjinu", Adela u "Slepom mišu"...
Njena velika energija nastala u „mešavini četiri krvi“ (bunjevačka, mađarska, jevrejska, nemačka) i plemenitost odvele su je na bezbroj akademija, koncerata, svečanosti, proslava, radnih akcija, do bolnica, škola, rudnika, kasarni, karaula, domova penzionera, gde je zapaženo učestvovala, uvek bez naknade. Često je pevala u dobrotvorne svrhe.
Dobitnica je priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi Republike Srbije.
Pre dve godine, pripala joj je Nagrada „Pro urbe" koja se dodeljuje za istaknuta dela koja u velikoj meri pridonose ugledu Grada Subotice podizanjem njegovih materijalnih i duhovnih vrednosti.