Vesti

Dramski sopran Milka Stojanović, nekadašnja prvakinja Opere Narodnog pozorišta u Beogradu, jedna od najpriznatijih srpskih umetnica koja je nastupala i na mnogim značajnim svetskim operskim scenama, preminula je 1. septembra u Beogradu.

Rođena je 13. januara 1937. godine u Beogradu.

Studirala je svetsku književnost i istovremeno pohađala studio Zdenke Zikove u rodnom gradu, a potom se usavršavala kod zvezde Metropoliten opere Zinke Kunc i profesora Di Luga u studiju Milanske skale.

Kao veoma mlada pevačica, na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu trijumfalno je debitovala u martu 1960. godine kao Amelija u Verdijevoj operi „Bal pod maskama“.

Ispraćena je ovacijama, uz uzvike „Bravo“ i „Avanti, Milka“, privukavši pažnju raskošnim talentom i ogromnim potencijalom koji je i publiku i kritiku ujedinio u stavu da je na srpskom operskom nebu rođena nova zvezda.

Osim u Narodnom pozorištu čiji je stalni član, uz nekoliko prekida, bila sve do penzionisanja 1993. godine, ova vanserijska umetnica nastupala je u svim, najčuvenijim operskim kućama širom Evrope i sveta - u Minhenu, Hamburgu, Frankfurtu, Salcburgu, Cirihu, Lozani, Oslu, Kopenhagenu, Helsinkiju, Rimu, Veneciji, Bolonji, Sirakuzi, Madridu, Barseloni, Valensiji, Edinburgu, Solunu, Atini, Petrogradu, Kijevu, Odesi, Kazanju, Sofiji, Pragu, Bratislavi, Budimpešti, Bukureštu, Ankari, Kairu, Karakasu... Nekoliko godina bila je član čuvene Metropoliten opere u Njujorku, kao i Bečke državne opere, Opere Zapadnog i Istočnog Berlina, moskovskog Boljšoj teatra i Velike državne opere u Kelnu.

Njen veoma bogat repertoar obuhvatao je glavne sopranske uloge u Verdijevim operama „Aida“, „Trubadur“, „Bal pod maskama“, „Otelo“, „Nabuko“, „Don Karlos“, „Moć sudbine“, „Travijata“, „Atila“, „Simon Bokanegra“, „Sicilijanske večeri“, zatim u Pučinijevim delima „Toska“, „Madam Baterflaj“, „Boemi“ i „Turandot“. Takođe je tumačila glavne sopranske uloge u operi Vinčenca Belinija „Norma“, Ponkielijevoj „Đokondi“, Maskanjijevoj „Kavaleriji rustikani“, Čileovoj „Adrijani Lekuvrer“, Mocartovoj „Figarovoj ženidbi“, Hendlovom „Cezaru i Kleopatri“, Betovenovom „Fideliju“, Vagnerovom „Loengrinu“, Smetaninoj „Prodanoj nevesti“,  „Pikovoj dami“ Petra Iljiča Čajkovskog, Borodinovom „Knezu Igoru“, „Borisu Godunovu“ Modesta Musorgskog kao i solističke partije u Verdijevom „Rekvijemu“ i Betovenovoj „Misi Solemnis“.

Dobitnica je mnogobrojnih prestižnih priznanja - Oktobarske nagrade grada Beograda za ulogu Elze u „Loengrinu“, dve Nagrade Narodnog pozorišta za uloge u operama „Travijata“ i „Atila“, Nagrade Narodnog pozorišta za životno delo, „Pečata Narodnog pozorišta“, četiri Spomen-plakete grada Beograda, Izuzetne Vukove nagrade, Nagrade „Zlatna lira“ Saveza kompozitora Jugoslavije, kao najuspešniji umetnik u svetu i kod nas u četvorogodišnjem periodu.

Nagradom „Golden Voice“ (Zlatni glas) časopisa „Opera News“ u Njujorku, publika i javnost Amerike svrstali su našu opersku divu, zajedno sa sopranom Renatom Tebaldi i tenorima Mariom del Monakom i Benjaminom Điljijem, među četiri najlepša glasa sveta. To je jedno od najznačajnijih priznanja u srpskoj i jugoslovenskoj operskoj umetnosti. 

Takođe, Međunarodni biografski centar u Kembridžu čak dva puta, 2007. i 2017. godine, uvrstio je Milku Stojanović u sto najvećih muzičkih umetnika sveta, a 2011. u sto najvećih profesionalaca sveta. To su joj, kako je pre dve i po godine bila priznala u velikom intervjuu za „Pozorišne novine“, jedne od najdražih nagrada koje je dobila, a izdvajaju se po tome što se dodeljuju samo odabranim umetnicima koji su u svojoj profesiji ostavili ogroman trag i ostvarili značajan uticaj ne samo na lokalnom i nacionalnom, nego i na međunarodnom nivou.

Nastupala je sa najznačajnijim imenima operskog sveta: Pavarotijem, Domingom, Mariom del Monakom, Korelijem, Nikolajem Gedom, Bergonzijem, Rajmondijem, Gizurovim, Titom Gobijem, Česareom Stepijem, Serenijem... kao i sa najčuvenijim dirigentima: Mehtom, Santijem, Gardelijem, Pataneom, Adlerom, Svarovskim...

Bila je u dugogodišnjem braku sa čuvenim srpskim operskim umetnikom Živanom Saramandićem (1939-2012).

Opelo će biti održano u sredu 6. septembra u 13, 30 časova u crkvi Svetog Nikole na Novom groblju, a sahrana u 14,00 u Aleji zaslužnih građana.