Vesti

Urna sa pepelom velikana Opere Narodnog pozorišta Miroslava Čangalovića položena je u četvrtak 3. maja u kolumbarijum u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.

Obraćajući se prisutnima, upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu Božidar Đurović kazao je da se ta Kuća na ovaj način barem delimično odužuje Čangaloviću za njegov veliki doprinos afirmaciji srpske kulture u svetu.
- U jednoj maloj Puškinovoj tragediji postoji stih koji glasi: “Na zemlji nema pravde, no nema je ni gore”. Odvajkada znamo da je na zemlji, zaista, nema, a da li je ima gore, na našu sreću ne znamo. Jedan od najznačajnijih vokalnih solista ne samo Srbije, već i Evrope, Miroslav Čangalović gde god da je počivao nakon odlaska, nije bio zaboravljen. Nisu ga zaboravili njegovi prijatelji, istorija i naročito Narodno pozorište koje je on zadužio. Po svetu je dostojno reperezentovao ne samo Nacionalni teatar, nego i srpsku kulturu i srpsku operu... Miroslavu Čangaloviću nije bila potrebna Aleja zaslužnih građana, ali sam uveren da je ovo odabrano mesto od danas, ipak, značajnije, lepše i vrednije – rekao je Đurović.
Ministar kulture, informisanja i informacionog društva Predrag Marković ocenio je da je slavni bas Čangalović, koji je preminuo 1. oktobra 1999. i čija je urna sa pepelom tada položena u porodični kolumbarijum na Novom groblju u Beogradu, “bio sinomim za operu”.
- Retko smo u prilici da makar malo ispravimo nepravdu prema prošlosti, ali je mnogo važnije od toga da čuvamo sećanje. Čangalović je bio veliki solista i umetnik. Čak i oni koji nisu znali šta je opera, znali su ko je Miroslav Čangalović. Svojim glasom ostavio je neizbrisiv trag u našoj umetnosti. Na ovaj način pokušavamo bar delimično da ispravimo nepravdu prema njemu. Od sada će biti solista u jednom, verovatno, boljem horu. Slava mu – poručio je gospodin Marković.
Obredu prenošenja urne prisustvovali su i članovi hora “Beogradski madrigalisti” koji su izveli kompoziciju Stevana Stojanovića Mokranjca “Tebe pojem”.
Čangalović je rođen 18. februara 1921. godine u Glamoču, od oca Mihajla i majke Anastasije. Već u ranoj mladosti odlazi iz rodnog grada u Beograd, gde je od 1946. do 1954. godine učio pevanje kod poznate operske pevačice i vokalnog pedagoga Zdenke Zikove. Čangalovićev operski repertoar obuhvatao je više od 90 uloga u kojima se isticao raskošnim glasom, dramskom snagom i doživljenom interpretacijom. Među njegovim najpoznatijim ostvarenjima nalaze se uloge Borisa Godunova, iz istoimene opere Musorgskog, i Dosifeja, iz opere „Hovanščina“, istog kompozitora. Mnogi muzički kritičari smatraju ga, posle Šaljapina, najboljim Borisom Godunovim. Čangalović je ostvario nezaboravne role i kao Don Kihot (Masneov „Don Kihot“), Končak i Galicki (Borodinov „Knez Igor“), Mefisto (Gunoov „Faust“), Filip Drugi (Verdijev „Don Karlos“), Figaro (Mocartova „Figarova ženidba“), Kučobej („Mazepa“ Čajkovskog), Ivan Grozni („Pskovitjanka“ Rimskog Korsakova), Mitke (Konjovićeva „Koštana“)...
Njegov koncertni repertoar je obuhvatao ukupno 520 kompozicija, i to solo pesama, ciklusa pesama, kantata i oratorijuma, čiji je veliki deo sačinjavalo premijerno izvođenje mnogih dela jugoslovenskih kompozitora. Koncertna karijera Čangalovića trajala je više od 40 godina i sastavljena je od oko 3.000 koncerata na teritoriji bivše Jugoslavije i oko 160 koncerata širom sveta.
M.B.