Vesti

Primabalerina Narodnog pozorišta u Beogradu Jovanka Bjegojević sahranjena je u subotu 5. septembra u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.
Od slavne srpske i jugoslovenske umetnice, oprostili su se rodbina, prijatelji, kolege iz sveta baleta i drugi poštovaoci njenog lika i dela.
Poslednji pozdrav Jovanki Bjegojević, koja je preminula 31. avgusta u Beogradu, u 84. godini, uputio je biranim rečima glumac, reditelj i književnik Tomo Kuruzović.
Datum komemoracije, koja će se održati u Narodnom pozorištu, biće naknadno saopšten.
Primabalerina Bjegojević rođena je  u Prnjavoru 1931. godine.
Školovala se u Beogradu kod Radmile Cajić i Mileta Jovanovića u čijoj klasi je i završila Baletsku školu 1950. godine. Tada je započela svoju umetničku karijeru glavnom ulogom u baletu „Balada  jednoj srednjovekovnoj ljubavi“ F. Lotke. Posle svog prvog uspeha na sceni Narodnog pozorišta, sledi uloga Odete u „Labudovom jezeru“, zatim uloga u „Simfoniji“ Kalomirisa, u „Kineskoj priči“ Krešimira Baranovića i „Romeu i Juliji“ Sergeja Prokofjeva.
Od 1956. do 1959. Bjegojevićeva je prvakinja u trupi poznatog francuskog igrača i koreografa Žana Babilea gde nastupa u klasičnim i savremenim baletskim delima.
Potom je  narednih petnaest meseci  primabalerina u trupi Borovanskog u Australiji gde tumači glavne uloge u klasičnom repertoaru – „Labudovo jezero“, „Silfide“, „Začarana lepotica“, „Žizela“...
Po povratku u Beograd, Bjegojevićeva nastavlja da tumači svoje uloge u klasičnim baletima uporedo sa novim kreacijama u „Dvoboju Tankreda  i Klorinde“  Rafaela de Banfilda, „Čudesnom mandarinu“ Bele Bartoka. Za ulogu u „Triptihonu“ Konjovića 1962. godine dobija tada, najvišu republičku Sedmojulsku nagradu.
Zatim ostvaruje i Odiliju u „Labudovom jezeru“ kao i glavne uloge u „Pepeljugi“ Prokofjeva, „Napuštenim“  Kelemana, „ Huanu od Carise“ Eka, „Golemu“ Barta,  Albinonija-Pendereckog kao i u baletu „Ptico ne sklapaj svoja krila“ koju je specijalno za nju napisao kompozitor Enriko Josif.
Nastupala je na pozornicama Evrope, Australije, Japana, Bliskog istoka igrajući u koreografijama čuvenih svetskih baletskih majstora i naših najznačajnijih koreografa kao što su Pia i Pino Mlakar, Nina Kirsanova, Vera Kostić, a najviše u postavkama Dimitrija Parlića.
Bavila se pedagoškim radom kao redovni profesor Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu.
Bila je direktor Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu u više navrata.
M.B.