Vesti

Opereta  slavnog austrijskog kompozitora, dirigenta i violiniste Johana Štrausa „Slepi miš“, posle pauze od skoro dve godine, ponovo je od 1. aprila uvrštena u redovan repertoar Velike scene.  
Pod dirigentskom upravom Zorice Mitev Vojnović nastupili su Aleksandra Ristić (Rozalinda), Ivanka Raković Krstonošić (Adela), Aleksandra Angelov (Orlovski), Aleksandar Dojković (Ajzenštajn), Ljubomir Popović (Alfred), Ljubodrag Begović (Falke), Darko Đorđević (Blind), Miroslav Markovski (Frank), Milica Stojčev (Ida) i Andreja Maričić (Froš).
Zbog iznenadne bolesti soprana Ivane Petrović Gašić, ulogu Rozalinde tumačila je njena koleginica iz Niša Aleksandra Ristić koja je svega nekoliko časova uoči početka predstave doputovala u Beograd. Na taj način, zahvaljujući njenom angažovanju u poslednjem trenutku, „Slepi miš“ je, ipak, izveden, a publika u prepunoj sali nije štedela dlanove da, na kraju ove operete u tri čina, gromoglasnim aplauzom pozdravi kompletnu umetničku ekipu.
Inače, sopran Aleksandra Ristić, koja je diplomirala i magistrirala na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, u klasi prof. Irine Arsikin, lik Rozalinde tumači sa velikim uspehom i na sceni niškog nacionalnog teatra. Tom ulogom, dala je svoj doprinos obnovi operske scene u Nišu, u sezoni 2013/2014.
U predstavi je učestvovao Orkestar i Hor Opere, kao i članovi Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu.
Libreto, po Mejaku i Haleviju, napisali su Hafner i Žene.
Predstava je premijerno izvedena 22. juna 2005. godine u režiji gosta iz Bugarske Plamena Kartalova.
Scenografiju je uradio Miodrag Tabački, kostime je kreirala Olja Ivanjicki, dok je za koreografiju bio zadužen Vladimir Logunov.
„Slepi miš“ je poslednji put bio na repertoaru 1. juna 2013. godine.
Praizvedba ovog remek-dela operske umetnosti održana je 5. aprila 1874. godine u Beču.
Od tada pa sve do danas, publika uvek uživa u tom Štrausovom muzičkom biseru koje se, u međuvremenu, našlo na najvećim svetskim operskim scenama, od Državne opere u Beču, preko londonskog Kovent Gardena do Metropolitena u Njujorku.
Uvertira za ovu operetu standardni je deo repertoara bečkog Novogodišnjeg koncerta, jer radost Štrausove muzike dele podjednako i izvođači i gledaoci.
M.B.