Vesti

Međunarodni savet za igru koji se nalazi pod okriljem Uneska, ustanovio je 1982. godine, 29. april, dan rođenja  Žan-Žorž Novera, velikog reformatora igre, kao datum kojim će se svečano obeležavati Svetski dan igre u budućnosti.
Davne 1727. godine, rođen je u Parizu Žan-Žorž Nover (Jean-Georges Novere), francuski igrač i balet majstor. Ovaj hrabri i kreativni umetnik, odlučio je da kritikuje  dotadašnji pristup klasičnoj igri i doneo mnogo novih ideja koje su značajno uticale na unapređenje plesne umetnosti u celini. Nover se, između ostalog, zalagao za poštovanje individualnosti igrača i ekspresiju u igri. Borio se protiv stereotipa i zastarelih muzičkih stilova, kao i staromodne koreografije. Insistirao je i na povezanosti kostima, dekora i svetla sa radnjom na sceni, a značajna je i njegova borba za ukidanje maski, tako da su ove ideje bile veoma veoma važne i za razvoj scenske šminke, odnosno isticanje lica igrača. Iako je često bio kritikovan od strane svojih savremenika, Noverove ideje žive i dalje, a nadživele su i njegove balete koji se ne izvode već više od dva veka. 
Cilj Svetskog dana igre i tradicionalnog kreiranja poruke jeste da se na ovaj dan ujedine svi umetnici, promoviše baletska umetnost, kao i da se ukaže na njenu univerzalnost, moć da ukine sve političke, kulturne i etničke barijere i zbliži ljude u miru i prijateljstvu kroz jedan zajednički jezik – IGRU.
autor teksta: Brankica Knežević

Svake godine, određena značajna ličnost iz sveta plesne umetnosti šalje poruku koja obilazi svet. Ove godine, priliku da se obrati poštovaocima baletske umetnosti dobio je nemački baletski umetnik Fridman Fogel, prvak Štutgartskog baleta. Prenosimo njegovu poruku u celosti:
Sve počinje pokretom, instinktom koji svi posedujemo, a igra je pokret oplemenjen da komunicira. Koliko god da je savršena tehnika važna i zadivljujuća, od suštinskog značaja je ono što igrač izražava unutar pokreta.
Konstantno smo u pokretu i težimo da stvorimo te nezaboravne trenutke. Bez obzira na vrstu igre to je ono čemu stremi svaki igrač. I sada, kada odjednom nismo u mogućnosti da nastupamo, kada su pozorišta zatvorena, a festivali otkazani, naši svetovi su se zaledili. Bez fizičkog kontakta, bez predstava, bez publike.
U skorašnjoj istoriji plesna zajednica nije bila pred takvim izazovom, da ostane motivisana, da pronađe svoj smisao postojanja.
Pa ipak, upravo kada nam je oduzeto nešto dragoceno, zaista cenimo koliko je važno ono što radimo i u kojoj meri je igra značajna za društvo u celini. Igrači su uglavnom cenjeni po svojoj fizičkoj moći, ali je mentalna snaga suštinski, naša glavna podrška. Verujem da će nam ova jedinstvena kombinacija fizičke i psihološke spretnosti pomoći da iznova otkrijemo sebe i tako sve prevaziđemo… Da nastavimo da igramo, da inspirišemo…
prevod: Brankica Knežević