Бал под маскама

Вердијева одбрана Бала под маскама

Наслов? – не. Век? – не. Локација? – не. Ликови? – не. Ситуације? – не. Извлачење имена? – не. Бал? – не. Ово су само неке од измена које су цензори тражили да се унесу у либрето Вердијевог Бала под маскама што је композитора толико разбеснело да је одлучио да опери Сан Карло у Напуљу не преда наручено дело. „Што се тиче уметности, имам своје идеје и јасна, прецизна уверења којих се не могу и не смем одрећи“ рекао је Верди и понудио им или да га ослободе уговора или да га туже. У театру су одлучили да композитора изведу пред суд. Одабравши најбољег адвоката, са којим је припремио одбрану пуну филозофских и поетских цитата, Верди је искористио прилику да Трговачком суду у Напуљу предочи „неке уметничке принципе музичке науке“ – и победио. Суд је пресудио да је разлика између два либрета (оног Вердијевог и оног који је захтевала цензура) била довољна да нанесе штету музици.
А све је почело 1857. године када је директор театра Сан Карло наручио од Вердија оперу која би била изведена у сезони карневала. Од првобитне идеје да то буде Краљ Лир (на коме је са великом страшћу радио дуго година и никада га није довршио) композитор је прешао на резервну варијанту – либрето за Оберову оперу Густав III или Бал под маскама аутора Ежена Скриба из 1833. године. Са Скрибом „ненадмашним мајстором заплета“ Верди је сарађивао током боравка у Паризу, две године раније, када је на његов либрето на француском језику компоновао Сицилијанско вечерње. Међутим, иако је композитор сматрао да је либрето за Густава III грандиозан, добар и леп ипак је, по његовом мишљењу, био превише конвенционалан и он ангажује драмског писца Антонија Сому да га преради. 
Прича опере која је заснована на истинитом догађају – убиству шведског краља Густава III 1792. године на балу, већ је Оберу изазвала проблеме са цензуром иако је Скриб тежиште са политички мотивисаног убиства пренео на љубавну драму. У време када је Верди почео рад на овом делу десила су се два покушаја атентата – један на Фердинанда I од Напуља и други на Наполеона III у Паризу те не чуди што је реакција цензора била тако неумерена. После победе на суду композитор одлази у Рим да понуди оперу театру Аполо. Тамошњи цензори захтевали су да радња буде премештена негде ван Европе и да уместо краља Густава главни лик буде племић нижег ранга. Верди који је кроз перипетије са цензуром пролазио са готово сваком својом опером пристао је на ове услове. Радњу опере премешта у Северну Америку под колонијалном влашћу а Густав постаје Рикардо гроф од Варвика, гувернер државе Бостон. Композитору је било важно што је одобрено да се опера одвија у XVII веку јер је желео да прикаже сву блиставост двора у стилу Луја XIV.
Тако је настало дело које носи главне карактеристике Вердијевог стваралаштва – опера пуна јаких контраста и обрта из којих су проистицали непрекидни низови његових музичких идеја. У Балу под маскама сабрани су на једном месту љубав, дужност, част, неверство, освета и убиство, опроштај и кајање односно борба између љубави и политике, емоција и разума. Док су комични елементи, као средство контраста, у Риголету носили извесну горичину и чак уливали језу, у Балу под маскама они се јављају у виду подсмеха који је ту да ублажи драму (Рикардо који са подсмехом дочекује упозорења и пророчанства о свом убиству као и у сцени под вешалима). Верди је као ефекат којим ће подићи тензију у најдраматичнијим моментима опере користио велику количину текста коју је потребно отпевати у кратком временском интервалу у брзом темпу. Изузетни захтеви које је на тај начин ставио пред певаче изискују велику техничку виртуозност. 
У овом делу као да су све улоге равноправне. Рикардо и Амелија, Ренато, Оскар и Улрика, свакоме од њих (осим Улрике) Верди је доделио по две, веома захтевне али и незаборавне арије како би се ликови али и певачи показали у пуном сјају. Хор такође има значајну улогу као оличење народа у чијим се редовима крију завереници који од почетка представе планирају атентат на Рикарда. Тако ће мотивом завере бити проткана цела опера од увертире до коначног атентата, попут сенке која лебди над њим. Сам крај представе и сцена убиства занимљиво је драматуршко решење композитора и изазов за редитеље. Наиме, убиство Рената одвија се у току бала док оркестар на сцени (односно на балу) не прекида извођење јер до њих још није стигла вест да се нешто страшно догодило. Тако настаје још један контраст и ствара се својеврсна конфузија – драматична сцена умирања одвија се на фону плесне музике.
Премијера Бала под маскама одржана је 17. фебруар 1859. године у театру Аполо у Риму са великим успехом и до данас спада у омиљене Вердијеве опере. Многи познаваоци се слажу да је његово дело изнад политике а по речима маестра Мјунг Вун Чунга „изванредна страна опере не лежи у причи, већ у Вердијевој музици“.   

Вања Косанић

САДРЖАЈ

I ЧИН 

Прва слика – Официри, депутати чекају на аудијенцију у Рикардовој палати. Међу присутнима се већ налазе завереници Самјуел и Том, са групом истомишљеника. Долазе Рикардо и паж Оскар који му предаје списак гостију за сутрашњи бал под маскама. На списку је и Амелија, жена његовог секретара и најбољег пријатеља Рената, коју Рикардо потајно воли. Ренато, када остану насамо, обавештава Рикарда да се против њега припрема атентат. Рикардо храбро одбија да прихвати значај ове вести. Ренато га моли да информацију прими озбиљно, јер би држава његовом смрћу била доведена у велику опасност. Долази судија да од гувернера тражи да се протера врачара Улрика, јер, како он каже, буни духове. Оскар брани врачару и објашњава гувернеру како она служи за забаву младом свету, јер се више бави љубавним питањима него нечим другим. Рикардо долази на идеју да неколико посланика, заједно са њим, преобучени у морнаре посете врачару и виде у чему је ствар. Сви приме предлог као духовиту шалу и прихвате га. Завереници се надају да ће то бити тренутак погодан за извршење атентата.

Друга слика – Код Улрике, врачаре. Око њене пећине увек има пуно сујеверних жена. Улрика призива духове. Рикардо први стиже, преобучен, и сакрије се у маси. Долази Силвано, војник Рикардов, и пред свима говори о врлинама Рикардовим. Силвано тражи од Улрике да му каже каква га будућност чека. Рикардо, који је све чуо, да би наградио Силванову верност, брзо напише декрет о његовом унапређењу и неопажено га дода верном војнику, заједно са кесом новца. На тајном улазу се појављује Амелијин слуга. Његова господарица хоће насамо да добије савет од врачаре. Улази Амелија. Моли врачару да јој помогне: воли свога мужа Рената, али воли и гувернера. Тражи лек против те љубави. Врачара јој саопштава да у поноћ треба да оде на пусто место, на губилиште, и набере траву испод вешала. Она ће јој помоћи да заборави Рикарда. Рикардо чује Улрикин савет Амелији; спрема се и сам да оде и сретне Амелију на пустом месту, под вешалима. У међувремену, ту су се нашли и завереници Самјуел и Том, са својим присталицама. Али тренутак за атентат није погодан, због народа који улази. Рикардо, преобучен, тражи од Улрике да и њему прорекне будућност. Улрика се, у први мах, устеже, али му, на инсистирање свих, саопштава да ће бити убијен. Убиће га човек који му први пружи руку. Рикардо ово пророчанство прима као шалу, пружа руку завереницима и присутнима, али се сви устежу да је прихвате. Улази Ренато, по договору, и пружа Рикарду руку на поздрав. Сви одахну, јер му је Ренато најбољи пријатељ. Ипак, Улрика упозорава Рикарда да озбиљно схвати пророчанство. Улазе Силвано и народ који препознају гувернера, и указују му почаст.

II ЧИН

Пусто место на којем су вешала. Ту се кажњавају злочинци. Поноћ је. Амелија долази сама и уплашена. Она треба да заборави Рикарда и љубав коју осећа према њему. Долази Рикардо и говори Амелији о својој љубави према њој. Она му признаје да и она њега воли иако то не сме, јер воли свог доброг мужа Рената, који је у исто време најближи Рикардов друг. Ренато, међутим, сазнавши да је Рикардо сам, без обезбеђења отишао у ноћ, долази да га упозори, јер је обавештен о завери. Кад Ренато дође, Амелија покрива лице, тако да он не зна да је то његова жена. Ренато даје Рикарду свој огртач и споредним путем га удаљује са места опасности. На поласку, Рикардо тражи од Рената реч да ће даму, која је ту, одвести до града, а да не сазна ко је она. Ренато обећава. Завереници, мислећи да је ту још увек Рикардо, крену у напад. Видевши да су закаснили, почињу да провоцирају Рената да открије ко је непозната дама са којом у поноћ шета по таквом месту. Амелија, видећи да јој је муж у опасности, открива лице. Завереници се зауставе. Ренато, схвативши да је то његова жена, одлучи да се освети пријатељу, Рикарду. Завереници га исмејавају – како муж сопствену жену води на љубавни састанак у поноћ, по тајанственим местима. Ренато позива Самјуела и Тома, вође завереника, да га посете. Завереници се удаљују смејући се. Ренато поведе Амелију у град.

III ЧИН

Прва слика – У Ренатовој кући, касна је ноћ. Поражен чињеницом да је Амелија била са Рикардом, Ренато одлучује да казни своју жену смрћу, због неверства. Амелија моли да још једном види сина, који спава у суседној одаји. Ренато попушта. Није крива жена, већ пријатељ, и њему ће се осветити. По договору, долазе Самјуел и Том. Ренато им саопштава да им се придружује и да жели Рикардову смрт, баш као и они. Свако од њих има своје мотиве за овакву жељу. Међу њима настаје савез, али и препирка ко ће бити извршилац атентата. Најзад одлуче да коцка пресуди. Стављају цедуљице са својим именима у вазу. У том тренутку улази Амелија и обавештава Рената да је дошао Оскар са позивом за бал. Ренато натера Амелију да извуче једну цедуљицу из вазе. Амелија слути зло. Приморана, она извуче цедуљицу са Ренатовим именом. Улази Оскар и доноси Рикардов позив за бал под маскама. Амелија одбија позив. Ренато сазнаје од Оскара да ће на балу бити и Рикардо. Споразумева се са Самјуелом и Томом да пођу на бал, јер је то погодна прилика за извршење атентата.

Друга слика – Рикардо хода по пустој гувернерској палати и двоуми се да ли да потпише декрет којим Рената шаље у Енглеску. У том случају би са њим морала поћи и Амелија. Јасно му је да је њихова љубав неостварива. Улази Оскар и предаје Рикарду писмо, које му је кришом дала нека жена. Била је то Амелија. Она у писму, без потписа, упозорава Рикарда да се на балу спрема напад завереника на њега. Рикардо се не плаши, на балу ће последњи пут видети Амелију. Почиње бал. Долазе званице. Сви су под маскама. Међу многобројним гостима су и завереници. Ренато, Самјуел и Том се кришом договарају и настоје да међу маскираним гостима препознају Рикарда. Оскар, препознавши Рената, у први мах одбија да открије у каквом костиму је Рикардо. Најзад Ренато, преваром, успе да дозна од Оскара како је Рикардо маскиран. Прикривени маскама, док присутни плешу, долазе Рикардо и Амелија. То је њихово последње вече. Опраштају се, јер ће ускоро Амелија са мужем у Енглеску. Изненада, пробивши се кроз групе гостију који играју, Ренато прилази Рикарду и рањава га. Рикардо пада, официри хватају Рената, настаје паника. Последњим снагама Рикардо му саопштава да је његова жена честита и да ничим није укаљала част свога мужа и породице.
Рикардо умире.