Вести

АЛЕКСАНДАР САША ЗЛАТОВИЋ КРЕМИРАН НА НОВОМ ГРОБЉУ У БЕОГРАДУ

28 јун 2012

Сценограф и костимограф Александар Саша Златовић кремиран је у четвртак 28. јуна на Новом гробљу у Београду, после опела коме су присуствовале колеге, родбина и пријатељи.

У име Народног позоришта, чији је члан био од 1993. године, од Златовића се опростио заменик управника Борислав Балаћ који је казао да су тог дивног човека красили “лепа реч и осмех, непосредност, искреност, приступ људима на равној нози са пуним уважавањем, висок осећај емпатије, пуно емотивности и реч испуњена оптимизмом”.
- Сашина дела су, пак, задужила Национални театар и српско позориште. Префињен осећај за ликовност, велико познавање суштине позоришног процеса из чега су се рађале не само ликовно квалитетне већ и театарски функционалне сценографије, али и сјајни костими и дизајн лутака, поставили су Сашу у историју српске уметности на место које му припада и које му гарантује трајање – оценио је Балаћ.
- Ипак, на његово одсуство подсећаће нас велика празнина која је настала његовим одласком, празнина коју ћемо тешко испунити, уколико не упремо све креативне потенцијале, на начин на који је то Саша радио читавог живота – казао је Балаћ и нагласио да је Златовић, с тим у вези, био и остао светли пример младима како треба неговати дар, нешто што је богомдано и што може да потраје само уколико му се свакодневно посвећујемо напорно радећи на себи.
- Свом Народном позоришту Саша је остао веран целог свог века. У име свих запослених у Народном позоришту, овде на овом тужном месту, обећавам да ћемо му и ми остати верни докле год има сећања у нама. Нека му је лака земља – поручио је Балаћ.   
Златовић је рођен 1949. у Београду где је 1976, завршио Факултет примењених уметности и дизајна, одсек позоришне сценографије у класи проф. Миленка Шербана. Свој професионални рад започео је сценографијом Симовићевог „Чуда у Шаргану“ (режија Примож Беблер) и одмах исказује свој богати таленат позоришног сликара у простору. Његов сценографски рад одликује адекватна сценска визија комада, ликовна речитост призора, лапидарност средстава израза – вешто, зналачко, избирљиво и крајње једноставно амалговање простора, линија, боја и светлосних валера... Његова препознатљивост је у дубини ишчитавања значења драмског дела и конкретних услова у којима се дело ствара (Бранко Плеша).  Радио је оперске и драмске представе са најзначајнијим редитељима из земље и иностранства. Убраја се у ред најзначјанијих сценографа бивше Југославије, гостовао је на скоро свим сценама као сценограф и костимограф.
Његова најбоља остварења су у области оперске уметности и многа од њих сматрана су врхунским, светским нивоом... Атила, Чаробна фрула, Адријана Лекуврер, Ана Болен, Лучија од Ламермура, Тајни брак, Вештице из Салема, Набуко... Добијао је аплаузе на отвореној сцени, што је ретка појава.
    Урадио је око 170 сценографија, 20 костимографија, лутке за две преставе... имао је три самосталне изложбе – сценографије и учествовао на више од 60 колективних изложби у земљи и иностанству.
    Добио је низ награда, међу којима су Годишња награда УЛУПУДС-а за прву самосталну изложбу (1985), Плакета УЛУПУДС-а за сценографију и костимографију (1985), Годишња Награда УЛУПУДС-а за сценографију опере „Атила“ (Ђ. Вердија) 1987, Велика награда за сценографију на Мајској изложби у Београду (1990), Плакета УЛУПУДС-а за  сценографију на Октобарском салону у Београду (1991), Годишња награда УЛУПУДС-а за трећу самосталну изложбу (1991), Диплома за сценографију на 10. међународном тријеналу позоришне сценографије и костимографије у Београду (1994), Годишња награде Народног позоришта у Београду за уметничка остварења три оперске и једне драмске представе (1995. и 1997).
Златовић је преминуо 23. јуна у 63. години.
М.Б.