Vesti

Scenograf i kostimograf Aleksandar Saša Zlatović kremiran je u četvrtak 28. juna na Novom groblju u Beogradu, posle opela kome su prisustvovale kolege, rodbina i prijatelji.

U ime Narodnog pozorišta, čiji je član bio od 1993. godine, od Zlatovića se oprostio zamenik upravnika Borislav Balać koji je kazao da su tog divnog čoveka krasili “lepa reč i osmeh, neposrednost, iskrenost, pristup ljudima na ravnoj nozi sa punim uvažavanjem, visok osećaj empatije, puno emotivnosti i reč ispunjena optimizmom”.
- Sašina dela su, pak, zadužila Nacionalni teatar i srpsko pozorište. Prefinjen osećaj za likovnost, veliko poznavanje suštine pozorišnog procesa iz čega su se rađale ne samo likovno kvalitetne već i teatarski funkcionalne scenografije, ali i sjajni kostimi i dizajn lutaka, postavili su Sašu u istoriju srpske umetnosti na mesto koje mu pripada i koje mu garantuje trajanje – ocenio je Balać.
- Ipak, na njegovo odsustvo podsećaće nas velika praznina koja je nastala njegovim odlaskom, praznina koju ćemo teško ispuniti, ukoliko ne upremo sve kreativne potencijale, na način na koji je to Saša radio čitavog života – kazao je Balać i naglasio da je Zlatović, s tim u vezi, bio i ostao svetli primer mladima kako treba negovati dar, nešto što je bogomdano i što može da potraje samo ukoliko mu se svakodnevno posvećujemo naporno radeći na sebi.
- Svom Narodnom pozorištu Saša je ostao veran celog svog veka. U ime svih zaposlenih u Narodnom pozorištu, ovde na ovom tužnom mestu, obećavam da ćemo mu i mi ostati verni dokle god ima sećanja u nama. Neka mu je laka zemlja – poručio je Balać.   
Zlatović je rođen 1949. u Beogradu gde je 1976, završio Fakultet primenjenih umetnosti i dizajna, odsek pozorišne scenografije u klasi prof. Milenka Šerbana. Svoj profesionalni rad započeo je scenografijom Simovićevog „Čuda u Šarganu“ (režija Primož Bebler) i odmah iskazuje svoj bogati talenat pozorišnog slikara u prostoru. Njegov scenografski rad odlikuje adekvatna scenska vizija komada, likovna rečitost prizora, lapidarnost sredstava izraza – vešto, znalačko, izbirljivo i krajnje jednostavno amalgovanje prostora, linija, boja i svetlosnih valera... Njegova prepoznatljivost je u dubini iščitavanja značenja dramskog dela i konkretnih uslova u kojima se delo stvara (Branko Pleša).  Radio je operske i dramske predstave sa najznačajnijim rediteljima iz zemlje i inostranstva. Ubraja se u red najznačjanijih scenografa bivše Jugoslavije, gostovao je na skoro svim scenama kao scenograf i kostimograf.
Njegova najbolja ostvarenja su u oblasti operske umetnosti i mnoga od njih smatrana su vrhunskim, svetskim nivoom... Atila, Čarobna frula, Adrijana Lekuvrer, Ana Bolen, Lučija od Lamermura, Tajni brak, Veštice iz Salema, Nabuko... Dobijao je aplauze na otvorenoj sceni, što je retka pojava.
    Uradio je oko 170 scenografija, 20 kostimografija, lutke za dve prestave... imao je tri samostalne izložbe – scenografije i učestvovao na više od 60 kolektivnih izložbi u zemlji i inostanstvu.
    Dobio je niz nagrada, među kojima su Godišnja nagrada ULUPUDS-a za prvu samostalnu izložbu (1985), Plaketa ULUPUDS-a za scenografiju i kostimografiju (1985), Godišnja Nagrada ULUPUDS-a za scenografiju opere „Atila“ (Đ. Verdija) 1987, Velika nagrada za scenografiju na Majskoj izložbi u Beogradu (1990), Plaketa ULUPUDS-a za  scenografiju na Oktobarskom salonu u Beogradu (1991), Godišnja nagrada ULUPUDS-a za treću samostalnu izložbu (1991), Diploma za scenografiju na 10. međunarodnom trijenalu pozorišne scenografije i kostimografije u Beogradu (1994), Godišnja nagrade Narodnog pozorišta u Beogradu za umetnička ostvarenja tri operske i jedne dramske predstave (1995. i 1997).
Zlatović je preminuo 23. juna u 63. godini.
M.B.