Vesti

Istaknuta umetnica Narodnog pozorišta, primabalerina i koreograf Vera Kostić kremirana je u ponedeljak 7. marta na Novom groblju u Beogradu.

Na komemorativnom skupu, održanom u podne na Velikoj sceni Narodnog pozorišta, kritičarka i nekadašnja solistkinja Baleta Mirjana Zdravković kazala je da se Vera Kostić u klasičnim ulogama odlikovala samouverenošću, virtuoznom tehnikom, muzičkom preciznošću i stilskom određenošću.
Prema njenim rečima, samosvojnost i izvesna ekstravagantnost Verinih karakternih uloga poticale su od bujnog temperamenta, a u zavisnost od zahteva uloge, kao i od izrazitog smisla za humor i karikaturu.
- Apsolutno vladajući svojim telom, u potpunosti poznavajući sve zakone klasične igre i romantičmog stila, Vera Kostić je često koristila i one male tajne i trikove u koje su pronikli samo oni koji umeju na pravi način da primene igračko iskustvo, kako vlastito, tako i tuđe – ocenila je Zdravkovićeva i kao primer toga navela ulogu Mirte iz „Žizele“ u kojoj je imponovala stilskim savršenstvom i tehničkom virtuoznošću.
Biranim rečima od Vere Kostić oprostile su se i njena koleginica i dugogodišnja prijateljica Dina Nikolić, predsednica Udruženja baletskih umetnika Srbije Sonja Lapatanov, direktor Baleta Konstantin Kostjukov i primabalerina u penziji Višnja Đorđević.  
Vera Kostić rođena je 1925. godine u Beogradu. Baletsku školu Jelene Poljakove završila je 1940. godine. Na baletsku scenu Narodnog pozorišta u Beogradu stupila je godinu dana kasnije i na njoj je ostala do kraja svoje karijere 1976. godine. Iskazala se kao kompletan baletski umetnik, prvo kao solista i primabalerina, a potom kao koreograf i rukovodilac, šef Baleta.
Ostvarila je vredno i značajno baletsko delo koje je obuhvatilo dvadesetak uloga, među kojima nekoliko glavnih kao što su Svanilda u “Kopeliji”, Odilija u “Labudovom jezeru”, Mirta u “Žizeli”, Estela u “Karnevalu”, Zobeida u “Šeherezadi”...
Karijeru koreografa počeka je 1959. godine u beogradskom Narodnom pozorištu u kome je postavila 12 koreografija - “Osveta” Tomazija, “Luisvil” Ibera, “Žar ptica” Stravinskog, “Kopelija” De Liba, “San o ruži” Vebera, “Zvezdani krug” Albinjonija, “Karmen” Bizea, “Vibracije” Fribeca, “Petar Pan” Bjelinskog, “Ptico ne sklapaj svoja krila” Josifa, “Vjesnik bure” Vučkovića i “Darinkin dar” Z. Hristića.
Takođe, kao koreograf, postavila je dvadesetak predstava na scenama u Zagrebu, Novom Sadu, Ljubljani, Skoplju i Splitu. Ostvarila je nekoliko koreografija za Festival monodrame i pantomime u Zemunu i osam za beogradsku televiziju.
Kao balerina i koreograf gostovala je u Italiji, Grčkoj, Švajcarskoj, Poljskoj, Egiptu, Japanu...
Za svoj umetnički rad dobila je Sedmojulsku nagradu (1951), Orden za zasluge sa srebrnim vencem (1968), Nagradu kritike na Jugoslovenskom baletskom bijenalu (1972), Zlatnu kolajnu na 12. Festivalu monodrame i pantomime u Zemunu...  
Kostićeva je preminula 24. februara u Beogradu.
M.B.