Вести

Опером Петра Kоњовића „Kоштана“, према истоименој драмској причи Борисава Станковића, под диргентском управом Ане Зоране Брајовић, и у режији Југа Радивојевића, 21. октобра отворена је зграда реконструисаног Позоришта “Бора Станковић” у Врању, након седам година обнове.

Једна од најпопуларнијих домаћих опера, чија се прича дешава у епохи, управо у Врању, одиграна је у величанственој атмосфери у препуној сали, у присуству председника Републике Србије Александра Вучића, министра финансија Синише Малог, управнице Народног позоришта Иване Вујић и бројних високих званица, а оно што је овај догађај чинило посебним, огледало се и у чињеници да је врањска публика била у прилици да у свом граду први пут погледа оперску представу.

Извођење тог бисера домаће опереске баштине, у новој модерној поставци, у коју су на суптилан начин укључени и брехтовски елементи, оставило је веома снажан утисак на све присутне који су вишеминутним бурним аплаузом, а потом и стајаћим овацијама и узвицима „браво“ подравили комплетну уметничку екипу коју је у насловној улози ватрене и лепе Циганчице Kоштане, која ће заувек остати симбол чежње, лепоте, сете, пожуде, недосањаног, жала за младошћу али и провокације која у човеку изазива гнев, срџбу, злобу, мржњу... предводила сопран Евгенија Јеремић.

У роли богатог трговца и поседника Хаџи Томе наступио је бас Драгољуб Бајић, његову супругу Kату тумачила је мецосопран Дубравка Филиповић, а њихову децу – Стојана и Стану – тенор Дејан Максимовић и сопран Марија Јелић.

Тенор Дарко Ђорђевић певао је улогу председника општине Арсе, његова кћерка Васка била је мецосопран Свјетлана Ђокић, а брат Митке баритон Миодраг Д. Јовановић.

Гркљана, Kоштаниног оца, тумачио је баритон Милан Обрадовић, док је ролу њене мати, Салче, дочарала мецосопран Александра Ангелов.

У овом веома комплексном делу, са захтевним инструменталним и певачким деоницанма, улоге су остварили и Вук Радоњић (Марко), Наташа Рашић (Магда), Kатарина Радовановић (Софка), Исидора Стевановић (Kоца), Михаило Оташевић (Први грађанин), Филип Вучић (Други грађанин), Милош Милојевић (Трећи грађанин), Никола Микић (Полицаја), Милан Панић (Алил), глумац Димитрије Илић (Асан) и солисткиња Балета Олга Олћан као Kоштанин Алтер его.

У представи су учествовали Оркестар, Хор, Балет и Оперски студио „Борислав Поповић“ Народног позоришта у Београду.

Зграду позоришта је 1892. године изградио врањски трговац Јанча Јовановић.

Прва представа одиграна 1986. године био је Његошев "Горски вијенац", у режији Радоја Домановића, ондашњег професора Гимназије у Врању.

Уследио је период који је обележила иницијатива омладине и градске интелигенције која ће између два светска рата припремати и показивати бројне позоришне комаде.

У пожару 2012. године су уништени - дворана, бина, фоаје, подрумски део. Део архиве, документација и неки костими сачувани су, али оштећени због дима и чађи.

Дела најпознатијег Врањанца, по коме позориште и носи назив, "Боре Станковића", оживљавана су на позорници више пута.

Већ 38 година за редом, Позориште успешно организује "Борине позоришне дане", на којима је до сада приказано више од 400 представа, а учествовала су бројна позоришта из земље и иностранства.

Овогодишњи фестивал, 23. октобра, отвориће представа Народног позоришта у Београду „Родољупци“, по тексту Јована Стерије Поповића, у режији Андраша Урбана. 

У оквиру свечаности, поводом отварања нове зграде, Народно позориште у Београду представило се 20. октобра, веома успешно и са интерактивном оперском представом за децу Волфганга Амадеуса Моцарта „Бастијен и Бастијена“, под диригентском управом Стефана Зекића, у режији Ане Григоровић, као и изложбом „Нечиста крв и Kоштана на сцени Народног позоришта“, аутора Драгана Стевовића и Драгице Гаћеше, која ће бити отворена до 21. новембра.
М.Б.