Вести

Великан српског театра и свих театара на просторима бивше Југославије, велики Бојан Ступица, рођен је 1. авруста 1910. године, пре 110 година.

По образовању је био архитекта, али је цео свој живот посветио позоришту и уметности. Радио је као редитељ, сценограф, глумац, филмски режисер, градитељ позоришта.

Овај ерудита је успоставио нове темеље модерног театра у тадашњој Југославији, померио је границе позоришне режије у естетском смислу и удахнуо јој нову енергију. Режирао је антологијске представе о којима се и дан данас прича, његове сценографије су биле чуда које су доказивале да великом уметнику само треба таленат. Био је изузетан позоришни неимар који је за собом оставио три позоришта које је саградио.

Сећајући се Бојана Ступице са поносом можемо да кажемо да је један део своје блиставе каријере провео у Народном позоришту, а био је члан и Словенског народног гледалишча у Љубљани, Хрватског народног казалишта у Загребу, Југословенског драмског позоришта у Београду и Атељеа 212.

Бојан Ступица је можда најупечатљивија позоришна личност са ових простора у XX веку.

Велимир Лукић, драмски писац, песник и дугогодишњи управник Народног позоришта, написао је о Ступици:

„Тај човек је био храбар. Тај човек је био неуморан. Так човек је био неумерено даровит и склон грешкама.Тај човек је био непобедив. Ми смо му се дивили, он је радио. Ми смо га оговарали, он је радио. Он је више него сви ми знао да је позориште као и трајање, да треба живети, да треба истрајати и никад се не одрећи свог даха. А његово дисање имало је и било ритам и звук позорнице. И као што дах сазнамо рођењем , тако је он позориште знао и обујмио својим трајањем. Не заборавимо: он је пре свега био песник. Он је имао мисли и срце песника. Његови стихови били су његови мизансцени, а његове представе катрени и поеме, што их је надахнуто писао људским гласовима и покретима. Био је сјајан ерудита , ерудита живота и живљења. Све што је припадали људском уму и руци, људском болу и радости, било је његова уметност. Отуд су његове представе живеле годинама и сачекивале нас сваке јесени певајући нам о том чуду трајања и младости... Гори његова успомена и обасјава нас. Живимо, глумимо. Он је редитељ.“

Бојан Ступица је добитник многих значајних награда за своју уметност.

Преминуо је у Београду маја 1970. године.