Вести

Поводом 80. рођендана некадашњег првака Опере Народног позоришта у Београду, чувеног српског баритона Николе Митића, 27. новембра у Музеју НП, отворена је изложба „Никола Митић – баритон 20. века“, аутора Драгана Стевовића. 

Вршилац дужности управника Народног позоришта Ивана Вујић поздравила је окупљене и напоменула да има величанствену могућност да честита рођендан врхунском баритону Николи Митићу који је провео 40 година рада и живота на сцени Народног позоришта. 

"То је велики уметник и желим да му пожелим још 150 година живота и радости. Честитам му рођендан и желим да га пољубим јер бескрајно поштујем оперске уметнике. Отићи ћу стварно да га пољубим јер пољубац на даљину није ништа" казала је Вујић. 

Јасмина Трумбеташ Петровић, директорка Опере Народног позоришта такође је пожелела срећан рођендан господину Митићу, који је из здравствених разлога био спречен да присуствује отварању изложбе.  

"Ово је дивна прилика да се сетимо великог уметника. Митић се први пут појавио на сцени Народног позоришта у фебруару 1964. године у улози Валентина. Митић је био баритон са великим распоном гласа, маркатне појаве, убедљив глумачки и певачки на сцени" казала је Трумбеташ Петровић и додала да је била привилегована могућношћу да се појави на сцени заједно са Митићем. 

"Kада сам била неафирмисана певачица у Оперском студију који је водио Митић, провела сам дивне часове са њим учећи како да глумим и певам на сцени. Kако мој глас да допре до публике" казала је Трумбеташ Петровић и нагласила да јој се 2001. године указала прилика да  дебитује на сцени Народног позоришта управо са Николом Митићем. 

Диригент Дејан Савић, присетио се времена проведеног у друштву славног баритона. 

"Никада нећу заборавити оперу "Риголето" која је изведена на сцени Народног позоришта у Београду 19. јануара 1993. године. Никола Митић је на самосвојствен начин оживео Риголета на сцени. Казао ми је након представе да сам журио на одређеним местима и да га нисам довољно пратио" казао је Савић и напоменуо да је Никола Митић са успехом певао на сцени Народног позоришта 19 година након одласка у пензију. 

Аутор изложбе Драган Стевовић рекао је да је заједно са Митићем направио 25 опера у аудио формату.

"Надам се да ће бар неки од тих 25 наслова једном угледати светлост дана и макар сачувати у аудио формату" казао је Стевовић и, потом, поделио догађај са окупљенима који се догодио у кући славног баритона.  

"Отишао сам код Николе Митића да га информиссем о намери да направи изложбу поводом његовог 80. рођендана, а он ми је казао "Сине, кога то интересује". Никола је оно што је имао да каже људима, казао на сцени. Био је један од омиљених првака Народног позоришта", истакао је Стевовић.  

Примадоне Опере Народног позоришта у пензији сопрани Милка Стојановић и Радмила Бакочевић такође су присуствовале отварању изложбе у Народном позоришту.

Милка Стојановић је оценила да Никола Митић није био певач 20. века, већ уметник и баритон за сва времена. 

"Имао је свој сан и том стазом свог сна је ишао све време током своје каријере. Његову уметност красила је страст, преданост, љубав и припадање до краја. Уметник, који постигне овакве висине, за њега музика мора да буде алфа и омега његовог постојања. Никола је имао исконско поштење, и као човек и као уметник, што је једна заборављена врлина у овом времену. Никола, хвала ти што постојиш" поручила је Милка Стојановић. 

Радмила Бакочевић се присетила гостовања у Рејкјавику где су даме, како је казала, биле очаране Николом и звале су га "бјутифул" Ники. 

"Све их је Никала очарао, и као уметник и као личност. Дивно смо се слагали и искрено, од срца, честитам му рођендан и желим му све најбоље, њему и његовој деци." казала је примадона Бакочевић.  

Славни уметник, рођен 27. новембра 1938. године у Нишу, после завршетка средње школе, постао је члан Хора РТБ и уписао Музичку академију, одсек за соло-певање. 

Kао веома перспективан, после првог семестра, постаје солиста Опере Народног позоришта, а после годину дана (1964) њен најмлађи првак. 

Дебитовао је у улози Валентина у Гуноовом „Фаусту“. Убрзо после тога следе позиви за гостовање у земљи и иностранству - у Аустрији, Француској, Белгији, Шпанији, Италији, Немачкој, Швајцарској, САД, Турској и СССР. 

Облог пастозног гласа, уједначеног у целом регистру, музикалан, глумачки стабилан и убедљив, Митић је дуго година био један од водећих југословенских баритона, а нарочито се истицао као тумач главних баритонских улога у Вердијевим операма. 
Посебно упечатљиве креације остварио је као Фигаро, Риголето, Луна, Оњегин, Магбет, Јаго, Никола Шубић Зрињски, Симон Боканегра...

Митић припада оној групи певача која, поред прецизно вокално израђене улоге, подједнаку пажњу поклања сценској интерпретацији. Певао је са Kабаље, Ричарели, Мофо, Балтсом, Бергонцијем, Домингом, Kарерасом, Гедом...

Поред оперског, неговао је и концертни репертоар. Учествовао је у извођењима вокално-оркестарских дела Баха, Бартока, Бритна, Фореа, Хендла, Стравинског, Барановића, Папандопула...

У жељи да помогне младим певачима, 1992. године, постао је педагог Оперског студија Народног позоришта у Београду. 
М.Б.