У Музеју Народног позоришта отворена изложба „Радмила Смиљанић – Све било је музика“, ауторке Драгице Гаћеше

23 октобар 2020

Изложба о примадони и професорки Радмили Смиљанић „Све било је музика“, ауторке Драгице Гаћеше, отворена је 23. октобра у Музеју Народног позоришта у Београду, уз поштовање свих мера заштите које прописује Кризни штаб у вези са епидемијом вируса Ковид 19.

Уручујући уваженој примадони прелепи букет цвећа, управница Народног позоришта Ивана Вујић Коминац је нагласила да је он намењен „једној дивној девојчици, лепотици госпођи Радмили Смиљанић у којем је, сваки од ових цветова, један од њених уметничких дела“.

„Хвала Вам најлепше на томе што сте мој живот променили на боље. То је веома тежак задатак и тешка одговорност, а остали сте девојчица. Ја Вас, као девојчицу, молим да свој пут наставите радосна. Живели“, поручила је Ивана Вујић Коминац. 

Присутнима су се обратили и маестро Дејан Савић, директор Музеја Народног позоришта Драган Стевовић, ауторка Гаћеша и госпођа Смиљанић која је захвалила свима што су „у оваквим условима и са маскама“ дошли у Музеј Народног позоришта и на тај начин указали част и поверење, не само њој, него и „овој Кући у којој сте безбедни, као у цркви“. 

„Хвала вам много, свима. Јако сте ме задужили. Била сам веома скептична у све ово, не само због те короне, него уопште - зашто ја и изложба о мени... Ипак, све су то били неки изазови, ја сам их прихватила и сада ми је веома драга што смо успели. Хвала и ауторки Гаћеши и овом позоришном храму којем сам остала верна и у којем сам, толике године, била у сталном ангажману", истакла је Радмила Смиљанић, коју је публика поздравила дугим, снажним и искреним аплаузом.  

У уметничком делу програма, наступила је првакиња Опере, сопран Снежана Савичић Секулић која је, уз клавирску пратњу Марка Богдановића, извела композицију Антонија Вивалдија „Sposa son disprezzata“

Дизајн и каталог изложбе урадила је Јелена Ратковић.

Поставка, приређена поводом примадониног 80 рођендана, обухвата пола века уметничког и скоро три деценије педагошког рада госпође Смиљанић, као и њене драге, личне успомене, попут бројних фотографија, програма, плакета, награда...

Осим блиставе каријере како на нашој тако и на сценама широм света, фотографије обухватају период од њеног најранијег детињства у родној Бањалуци, одрастања током рата, школовања у Београду и Сарајеву, љубав и брак са Браниславом Мијаиловићем у којем су добили сина Николу (признати оперски певач и професор) као и њен професорски рад на Музичкој академији у Сарајеву, у Републици Српској, Бањалуци и Бијељини, Факултету музичке уметности у Београду и Академији лепих уметности.

Из Сарајевске опере на позив чувеног диригента Оскара Данона, са екипом београдских солиста тумачила је улогу Фатаморгане у опери „Заљубљен у три наранџе“ и улогу Лизе у „Пиковој дами“, на гостовању у Барселони која јој је отворила врата Народног позоришта.

Дебитује 13. марта 1968. године улогом Леоноре у „Трубадуру“, Ђузепа Вердија, а потом добија стални ангажман.

Верди, Чајковски, Брамс, Корсаков, Глинка, Моцарт, Сметана, Пучини, Маскањи, Росини... само се нижу у извођачком репертоару примадоне светског реномеа.

Њене гласовне способности и пре свега глумачке креације отварају јој врата свих водећих оперских кућа у свету од Модене, Барселоне, Линца, Трста, Одесе, Таљина, Рима, Беча, Прага, Солуна, Брна, Мајнца...па до Сијетла где је наступила у „Пиковој дами“ са Регином Ресник и „Балу под маскама“ са Ђорђом Занканаром. Партнери су јој били Доминго, дел Монако, Карерас, ди Стефано, Медл, Цвејић и многи други.

Друговала је са Лучаном Паваротијем, али се ситцајем околности нису нашли заједно на сцени. Међутим њен син Никола Мијаиловић је после победе на Паваротијевом такмичењу у Филаделфији, имао ту част и певао је са њим у „Боемима“.

Радмила Смиљанић добитница је бројних, престижних признања од којих се посебно издвајају Награда за најбољу интерпретацију Марженке у „Проданој невести“, Награда и медаља за најбољу интерпретацију дела чешког композитора Леоша Јаначека, на Прашком пролећу, Златна плоча „Југодиска“ у Сава центру у Београду, поводом прославе 35 година уметничког рада, Златни печат Народног позоришта у Београду...

 

Галерија