Представа „Балкански шпијун“ 16. и 17. августа гостује на 70. Дубровачким летњим играма

Представа „Балкански шпијун“, по тексту Душана Kовачевића, у режији и драматургији Татјане Мандић Ригонат, гостоваће 16. и 17. августа на 70. Дубровачким летњим играма.

На једном од најстаријих европских фестивала, који је још 1956. године постао члан Европске фестивалске асоцијације, извођење легендарне сатиричне фарсе, према којој је снимљен и култни филм, прво је било планирано само у једном термину (16.08.), али је због огромног интересовања публике, уведен и додатни, дан касније.

Гостовање "Балканског шпијуна", између осталог, значајно је и по томе што је ово прва представа Народног позоришта у Београду која ће после више од три деценије бити одиграна на Дубровачким летњим играма.

На сцени, у парку Градац, наступиће Љубомир Бандовић (Илија Чворовић), Нела Михаиловић (Даница Чворовић), Душанка Стојановић Глид (Ђура, Илијина сестра близнакиња),  Kатарина Марковић (Соња Чворовић), Милутин Милошевић (Подстанар) и Вања Милачић (Спикерка).

У фокусу нове верзије чувене Kовачевићеве драме, која је премијерно изведена 1. октобра прошле године на Сцени „Раша Плаовић“, налази се тема друштвене параноје, медијска пропаганда, производња страха и непријатеља...

Kомпозитор је Ирена Поповић Драговић, сценографију је урадио Бранко Хојник, костиме Ивана Васић, а сценски покрет Анђелија Тодоровић.

У представи суделују и музичари Владимир Гурбај (кларинет), Елио Ригонат (гитара), Иван Мирковић (хармоника) и Реља Дербогосијан (бубањ).

Народно позориште у Београду, од самих почетака Дубровачких летњих игара, па све до неколико година уочи рата на простору бивше Југославије, 1991, било је чест учесник на тој театарској и музичко-сценској манифестацији.

Први пут, национални театар, наступио је на овом фестивалу 5. јула 1957. године, са Софокловом трагедијом „Цар Едип“, у режији Хуга Клајна, који је насловну улогу поверио Љубиши Јовановићу. 
У подели су били и Нада Шкрињар (Јокаста), Драган Лаковић (Креонт), Радомир Раша Плаовић (Тиресија), Војислав Јовановић (Свештеник Зевсов), Северин Бјелић (Гласник из Коринта), Станко Буханац (Лајев), Бранислав Јеринић (Слуга), Милорад Душановић (Хоровођа), Петар Банићевић, Драгомир Бојанић Гидра, Предраг Тасовац, Милан Пузић, Павле Минчић (Хор стараца тебанских)...

Међу представама Народног позоришта у Београду, које су оставиле значајан печат у историји Дубровачких летњих игара, био је и Крлежин „Аретеј", у режији Бојана Ступице, са Васом Пантелићем у насловној роли, потом Шекспирова комедија „На три краља или како хоћете“ (режија Бојан Ступица), драма Велимира Лукића „Дуги живот краља Освалда“ (режија Браслав Борозан), сценска игра „Катули Кармина” и сценски концерт „Тријумф Афродите” (део триологије „Тријумф” Карла Орфа, у чијем саставу је и „Кармина Бурана“)...

Последњи пут, Народно позориште у Београду наступило је на Дубровачким летњим играма пре 32. године – 1987, са Вердијевом опером „Атила“, која је изведена два пута. 
У овом ремек-делу оперске уметности, под диригентском управом Николаја Жличара и у режији Дејана Миладиновића, насловну улогу (у алтернацији) певали су басови Александар Ђокић и Фрањо Петрушанец.
У сценографији Александра Златовића и костимима Миланке Берберовић, наступили су и Слободан Станковић/ Горан Глигорић (Ецио), Милка Стојановић/ Радмила Бакочевић (Одабела), Предраг Протић/ Звонимир Крнетић (Форесто), Зоран Јанковић (Улдино) и Миодраг Јовановић/ Вукашин Савић (Леоне). 
М.Б.