СЕЋАЊЕ НА ПРИМАМБАЛЕРИНУ, БАЛЕТ-МАЈСТОРА И РЕПЕТИТОРА КАТАРИНУ ОБРАДОВИЋ 30. ОКТОБРА НА ВЕЛИКОЈ СЦЕНИ

У знак сећања и поштовања на примамбалерину, балет-мајстора и репетитора Катарину Обрадовић, Народно позориште у Београду организоваће у недељу 30. октобра у 13,00 на Великој сцени пригодан програм под називом "Сећање на Катарину Обрадовић".
Сећање на чувену балетску уметница и добитницу бројних награда, која је посветила цео живот и каријеру Балету Народног позоришта, чији је шеф била у два наврата, евоцираће в.д. управника Националног театра Дејан Савић, председница Удружења балетских уметника Србије Анђелија Тодоровић, примабалерина у пензији Лидија Пилипенко, првак балета, кореограф, педагог у пензији Владимир Логунов, критичарка Ирена Крешић и заменик в.д. директора Балета Милош Дујаковић.
Катарина Обрадовић је преминула  1. септембра у Београду у 89. години.
Сахрањена је 6. септембра на Новом гробљу у Београду.
Била је један од оснивача Удружења балетских уметника Србије (УБУС), као и Савета за уметничку игру Југославије (при CID-UNESCO) и чланица управе те организације у Паризу.
Уметничко стваралаштво Катарине Обрадовић нераскидиво је везано за Балет Народног позоришта у Београду.
Школовала се у балетској школи Лујо Давичо, а стручно усавршавање у Москви и код Гзовског у Паризу, као и завршене студије на Филозофском факултету у Београду, на Одсеку за историју уметности, утицали су на формирање уметничког профила широког спектра и образовања.
После завршене каријере прима балерине 1970. године, наставила је уметнички рад као педагог-репетитор балета и асистент домаћим и страним кореографима.
Од 1965. до 1969. године била је шеф Балета Народног позоришта. Своје велико знање уградила је у београдски Балет кроз рад са солистима и ансамблом; године 1997. стекла је звање балет-мајстора.
Била је члан жирија значајних балетских такмичења у Москви, Варни, Токију, Осаки и Риму.
Антологијску представу Леонида Лавровског, "Жизелу", са великим успехом обновила је на матичној сцени 1991.
Ову предству у властитој ауторској реализацији остварила је и на сценама у Напуљу - 1985, у Љубљани - 1981 и Сплиту-1978.године.
Балет "Крцко Орашчић" поставила је у Клагенфурту 1986, а наредне године, "Лабудово језеро", у Љубљани.
Фокинове "Половецке игре" поствила је на сценама у Љубљани, Скопљу и Новом Саду. Према оригиналној кореографији Михаила Фокина, поставила је Силфиде и Половецке Игре, у Народном позоришту, 1999. године.
Добитница је бројних награда и признања међу којима је и Орден заслуга за народ са сребрним венцем.
У једном од интервјуа, на питање шта је у богатом и разноврсном репертоару највише одговарало њеном афинитету, одговорила је да је у првом реду, волела игру, без обзира да ли је она класична или карактерна.
- Мени је било важно да ме она испуњава. У традиционалном класичном репертоару чини ми се да сам имала осећај за стил, а у карактерним улогама сам се некако 'осећала својом'“.
Угледна критичарка уметничке игре Милице Зајцев оценила је да се тај њен суд о себи самој "може у потпуности прихватити, јер Катарина Обрадовић је била полукарактерна играчица која је са истим успехом играла и један и други балетски репертоар, а коју су красили прецизна играчка техника и увек студиозно прилагођен глумачки израз лику који интерпретира".
М.Б.