SEĆANjE NA PRIMAMBALERINU, BALET-MAJSTORA I REPETITORA KATARINU OBRADOVIĆ 30. OKTOBRA NA VELIKOJ SCENI

U znak sećanja i poštovanja na primambalerinu, balet-majstora i repetitora Katarinu Obradović, Narodno pozorište u Beogradu organizovaće u nedelju 30. oktobra u 13,00 na Velikoj sceni prigodan program pod nazivom "Sećanje na Katarinu Obradović".
Sećanje na čuvenu baletsku umetnica i dobitnicu brojnih nagrada, koja je posvetila ceo život i karijeru Baletu Narodnog pozorišta, čiji je šef bila u dva navrata, evociraće v.d. upravnika Nacionalnog teatra Dejan Savić, predsednica Udruženja baletskih umetnika Srbije Anđelija Todorović, primabalerina u penziji Lidija Pilipenko, prvak baleta, koreograf, pedagog u penziji Vladimir Logunov, kritičarka Irena Krešić i zamenik v.d. direktora Baleta Miloš Dujaković.
Katarina Obradović je preminula  1. septembra u Beogradu u 89. godini.
Sahranjena je 6. septembra na Novom groblju u Beogradu.
Bila je jedan od osnivača Udruženja baletskih umetnika Srbije (UBUS), kao i Saveta za umetničku igru Jugoslavije (pri CID-UNESCO) i članica uprave te organizacije u Parizu.
Umetničko stvaralaštvo Katarine Obradović neraskidivo je vezano za Balet Narodnog pozorišta u Beogradu.
Školovala se u baletskoj školi Lujo Davičo, a stručno usavršavanje u Moskvi i kod Gzovskog u Parizu, kao i završene studije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na Odseku za istoriju umetnosti, uticali su na formiranje umetničkog profila širokog spektra i obrazovanja.
Posle završene karijere prima balerine 1970. godine, nastavila je umetnički rad kao pedagog-repetitor baleta i asistent domaćim i stranim koreografima.
Od 1965. do 1969. godine bila je šef Baleta Narodnog pozorišta. Svoje veliko znanje ugradila je u beogradski Balet kroz rad sa solistima i ansamblom; godine 1997. stekla je zvanje balet-majstora.
Bila je član žirija značajnih baletskih takmičenja u Moskvi, Varni, Tokiju, Osaki i Rimu.
Antologijsku predstavu Leonida Lavrovskog, "Žizelu", sa velikim uspehom obnovila je na matičnoj sceni 1991.
Ovu predstvu u vlastitoj autorskoj realizaciji ostvarila je i na scenama u Napulju - 1985, u Ljubljani - 1981 i Splitu-1978.godine.
Balet "Krcko Oraščić" postavila je u Klagenfurtu 1986, a naredne godine, "Labudovo jezero", u Ljubljani.
Fokinove "Polovecke igre" postvila je na scenama u Ljubljani, Skoplju i Novom Sadu. Prema originalnoj koreografiji Mihaila Fokina, postavila je Silfide i Polovecke Igre, u Narodnom pozorištu, 1999. godine.
Dobitnica je brojnih nagrada i priznanja među kojima je i Orden zasluga za narod sa srebrnim vencem.
U jednom od intervjua, na pitanje šta je u bogatom i raznovrsnom repertoaru najviše odgovaralo njenom afinitetu, odgovorila je da je u prvom redu, volela igru, bez obzira da li je ona klasična ili karakterna.
- Meni je bilo važno da me ona ispunjava. U tradicionalnom klasičnom repertoaru čini mi se da sam imala osećaj za stil, a u karakternim ulogama sam se nekako 'osećala svojom'“.
Ugledna kritičarka umetničke igre Milice Zajcev ocenila je da se taj njen sud o sebi samoj "može u potpunosti prihvatiti, jer Katarina Obradović je bila polukarakterna igračica koja je sa istim uspehom igrala i jedan i drugi baletski repertoar, a koju su krasili precizna igračka tehnika i uvek studiozno prilagođen glumački izraz liku koji interpretira".
M.B.