Na Velikoj sceni održano sećanje na reditelja Dejana Miladinovića

8 oktobar 2017

Komemorativni skup povodom smrti istaknutog reditelja i nekadašnjeg direktora Opere Narodnog pozorišta u Beogradu Dejana Miladinovića, održan je u nedelju 8. oktobra na Velikoj sceni.

U prisustvu Miladinovićeve supruge Vesne i kćerke Dejane, kao i njegovih kolega i prijatelja, sećanje na priznatog umetnika, koji je preminuo 1. avgusta u 69. godini, evocirali su upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu Dejan Savić, v.d. direktora Opere Narodnog pozorišta Janko Sinadinović i rediteljka Ivana Dragutinović Maričić.

Savić, koji je tokom prethodnih decenija često sarađivao sa Miladinovićem,  ocenio je da je on bio jedan od najvećih i najuspešnijih operskih reditelja s ovih prostora.

„Već svojom prvom režijom opere „Mačak u čizmama“, 1971. godine, pokazao je ogroman talenat i umeće. Dakle, još tada je pokazao da se radi o jednom izuzetnom operskom stvaraocu, čoveku koji je živeo operu, identifikovao se sa njom, sa operom se budio i odlazio u krevet... Dejan Miladinović je sigurno bio naš najbolji poznavalac istorije opere. Takođe, bio je uzor mnogima i po mnogo čemu što je uradio tokom svoje karijere, trebalo bi ga kopirati“, istakao je Savić.
 
On je podsetio da je Miladinović pripadao priznatoj umetničkoj porodici koja je svoju bogatu karijeru vezala za Operu Narodnog pozorišta.

„Dejan, kao i njegov otac, dirigent Dušan, i majka Milica, prvakinja Opere, zajednički su doprineli mnogobrojnim uspesima Opere Narodnog pozorišta. Ova Kuća će u budućnosti naći načina da ime i lik Dejana Miladinovića institucionalizuje. Podsećam vas da Orkestarska sala nosi ime Dušana Miladinovića. Na taj način, kao Narodno pozorište, sigurno ćemo se odužiti i njegovom sinu. Hvala mu za sve što je uradio za Narodno pozorište i neka mu je večna slava – poručio je Savić.

Sinadinović je rekao da je Miladinović predstavljao sam vrh srpske intelektualne i kulturne elite.

„Na tu činjenicu možemo biti ponosni svi mi, u Srbiji i svetu, koji smo imali privilegiju da učimo, radimo i sarađujemo sa Dejanom Miladinovićem. Njegov profesionalni pristup bio je u potpunosti u saglasju sa ličnim stavovima koji su se uvek sažimali u jednoj tački – čovekoljublju, Dejanovom osnovnom životnom principu“, naglasio je Sinadinović.

Prema njegovim rečima, u sadašnjem trenutku u kojem umetnička izblaziranost i nedostatak inspiracija postaju masovna pojava, Miladinovićev humanistički pristup u kome se iznova divimo i čudimo lepoti ljudske duše, može da bude pouka za sve nas.

„Njegova idejna rešenja su proizvod dugotrajnih i temeljnih priprema eruidite renesansnog tipa kakav je sam bio. Problematici je prilazio iz svih uglova, ali uvek imajući u vidu ono osnovno – muziku koju je obožavao... Njegovim odlaskom izgubili smo mnogo. Ali, njegove režije su sazdane od univerzalnih vrednosti, napravljene su da odole zubu vremena i siguran sam da ćemo u njima uživati u narednim decenijama kao što je to slučaj sa njegovom „Madam Baterflaj“, sa kojom smo otvorili ovogodišnju sezonu, posvećenu upravo njemu - našem dragom Dejanu Miladinoviću“, kazao je Sinadinović.
 
Sa suzama u očima, Ivana Dragutinović Maričić je istakla da je gospodin Dejan Miladinović jedan od najzaslužnijih ljudi, pored njenog profesora Mladena Sabljića, zbog kojih se ona danas bavi režiranjem operskih predstava.

„Ono što mi je drago, to je da sam apsolutno ubeđena da je Dejan Miladinović proživeo jedan divan život, pun ljubavi i radosti, divljenja i uspeha, uz harmoničnu i duboku podršku njegove supruge Vesne i ćerke Dejane, a dočekao je i unuka Dejana i sa te strane zaokružio se njegov život supruga, oca, čoveka, prijatelja...Ali, kao umetnik, Dejan je mogao i želeo da učini još mnogo toga i osećam da smo uskraćeni za mnoge fantastične predstave koje su mogle da zažive iz pera i energije velikog majstora operske režije – primetila je ona.

„Jedno veliko srce je prestalo da kuca, ali sećanje, poštovanje i divljenje nastaviće da živi kroz nas, koji smo imali sreću i čast da učimo, družimo se i radimo sa Dejanom Miladinovićem. Slava mu i večno hvala za sve što nam je ostavio u amanet“, kazala je Ivana Dragutinović Maričić.

Moderator komemorativnog skupa bila je glumica Vanja Ejdus.

Miladinović je rođen 2. decembra 1948. godine u Beogradu.
Posle završene beogradske Klasične gimnazije, diplomirao je na Akademiji za pozorište, film, radio i TV u Beogradu, na odseku za pozorišnu režiju u klasi Vjekoslava Afrića sa diplomskom predstavom "Jelisavetini ljubavni jadi" izvedenom u Ateljeu 212.
Titulu magistra teatroloških nauka stekao je na FDU u Beogradu sa tezom "Razvoj operske režije u Beogradu i Novom Sadu od 1919. do 1975. godine".

Bio je prvi reditelj Opere i Drame i dva puta umetnički direktor Opere Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, kao i umetnički savetnik za velike scenske projekte Centra "Sava" u Beogradu.

Iz Novog Sada prešao je u Beograd gde je postavljen za reditelja Opere Narodnog pozorišta u Beogradu, a na predlog i poziv celokupnog beogradskog operskog ansambla postao je umetnički direktor.
Na toj funkciji ostao je i tokom NATO bombardovanja uprkos brojnim pozivima koje je imao iz inostranstva.

Posle nekoliko godina postao je, opet po pozivu, umetnički direktor Opere i teatra "Madlenianum" u Beogradu.
Funkciju direktora Opere Narodnog pozorišta u Beogradu obavljao je i u periodu od oktobra 2012. do septembra 2013. godine.
Miladinović je bio i profesor i umetnički direktor operskog pozorišta Medouz škole umetnosti na Južno-metodističkom univerzitetu u Dalasu (Teksas, SAD).

Bio je vanredni profesor glume i operskog studija na FMU u Beogradu i vanredni profesor glume i režije u Tornton školi za muziku na Univerzitetu Južne Kalifornije u Los Anđelesu.
Miladinović je reditelj koji je, u poređenju sa ostalim jugoslovenskim kolegama, realizovao najveći broj praizvođenja muzičko-scenskih dela domaćih kompozitora.

Pored režije bavio se i pisanjem libreta (Kuljerić - Moć vrline, Bruči - Prometej, Jevtić - Mandragola, Despić - Veseli popovi banatski, Frisina - In Hoc Signo...), komponovanjem muzike za dramske predstave i kreiranjem scenografija.
Dobitnik je i većeg broja značajnih profesionalnih priznanja i nagrada za svoja rediteljska ostvarenja te je tako jedini trostruki laureat prvih nagrada za režiju žirija jugoslovenske muzičke kritike na Festivalu kamerne opere i baleta "Anale" u Osijeku.
Miladinović je rediteljski postavio ukupno 158 predstava, uglavnom operskih - od Monteverdija do savremenih domaćih i inostranih kompozitora, u profesionalnim pozorištima bivše SFRJ (Beograd, Novi Sad, Skopje, Zagreb, Split, Osijek, Sarajevo) i u inostranstvu.

Samo u SAD i Kanadi imao je više od 60 operskih premijera (Njujork, Dalas, Baltimor, Honolulu, Atlanta, Milvoki, San Dijego, Sijetl, Kolumbus, Ostin, Nju Džersi, Los Anđeles, Detroit, Vinipeg, Nju Orleans, Vankuver, Edmonton...).
Sarađivao je sa brojnim slavnim imenima svetske operske scene.
Godine 2014. dobio je Plaketu Narodnog pozorišta u Beogradu za značajne aktivnosti u radu Nacionalnog teatra.

Sahranjen je 14. avgusta u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.
M.B.

 

 

Galerija