Јавним читањем комада Тање Шљивар "Као и све слободне девојке", у режији Иване Вујић, отворена "Радионица", нови сценски простор Народног позоришта на Дорћолу

Јавним читањем комада Тање Шљивар "Као и све слободне девојке", у режији Иване Вујић, 23. априла отворен је нови сценски простор Народног позоришта „Радионица“, у Улици Гундулићев венац 50, на Дорћолу.

Своје улоге, сценски уверљиво и веома надахнуто уобличили су Хана Анђели, Бојана Бамбић, Јелена Хелц Весковић, Владан Гајовић, Лепомир Ивковић, Димитрије Илић, Вјера Мујовић, Александра Николић, Лидија Плетл, Сузана Петричевић, Бојана Стефановић, Данијела Томовић и Стела Ћетковић. 

Одушевљена публика, у том јединственом простору капацитета 150 места, наградила је комплетну уметничку екипу веома снажним, вишеминутним аплаузом. 

Овим догађајем отворена је серија сценских читања на Сцени „Радионица”, у оквиру које ће једном месечно бити читани савремени драмски текстови из региона, у режији редитеља и редитељки млађе генерације, а у извођењу ансамбла Драме Народног позоришта. 

Иначе, након завршетка јавног читања, чули су се бројни коментари да отварање једног оваквог простора представља подухват вредан сваког поштовања и уважавања.

Полазна тачка за драмски текст „Kао и све слободне девојке“ је истинит(?) догађај о којем је, крајем 2014. године извештавано у босанским, и интернационалним медијима – случај ,,колективног затрдуњивања” седам босанских тинејџерки, током кратке школске екскурзије. 

Седам тринаестогодишњих девојчица, седам сцена и седам монолога чине формално-тематски оквир драме, у којој је непоузданост сећања и исказа девојчица једина константа. Тестови за трудноћу, Skype, Инстаграм, амерички поп, њихове бабе, критичка теорија, шовинистичка порнографија, патријархална каљуга малог места и абортуси су нека од тематских чворишта текста.
 
„Kао и све слободне девојке” је драмски текст о неопходности да се оде другде да би се у потпуности реализовала сопствена сексуалност, о неопходности да се оде другде да би се одлучивало о сопственом телу, о неопходности да се оде другде да би се одлучивало о сопственом животу. Седам девојчица у седам монолога желе да нам испричају све, изузев како су то затрдунеле на екскурзији, заиста. 

Овај текст је праизведен у позоришту Deutsches Theater у Берлину, а та представа је позвана на овогодишње издање фестивала ,,Стеријино позорје”. Постављен је и на сцени позоришта Theater Paderborn, а у радијској верзији снимљен за WDR Radio у Kелну. 
М.Б. 

 

Прочитајте још вести