HENRI ŠESTI

STO GODINA SA ŠEKSPIROM
dr Dušan Mihailović (1968)
Sezone u kojima se tokom minulog stoleća na sceni beogradskog Narodnog pozorišta nije pojavilo ni jedno Šekspirovo delo mogu se izbrojati na prste. Sama ta činjenica nedvosmisleno ukazuje da je Šekspir bio i ostao omiljeni pesnik i Narodnog pozorišta i njegovog ansambla i njegove publike, tokom čitavog dugog i nadasve burnog stoleća. Sred ogromnih društvenih promena i grandioznog tehničkog napretka, sred ratova, meteža, buna, revolucije, borbe za oslobođenje, i pored brojnih promena literarnih i pozorišnih naklonosti i neprekidnih promena same publike, Šekspir je bio i ostao jedna od konstantnih vrednosti i njegova je popularnost rasla iz godine u godinu. Tokom minulog stoleća na sceni beogradskog Narodnog pozorišta prikazana su 23 Šekspirova dela (bezmalo dve trećine pesnikovog opusa), od toga 19 na srpskohrvatskom, dva na engleskom i dva samo u odlomcima (i to jedno na našem, a jedno na engleskom jeziku). Gostovalo je dvadesetak domaćih i stranih ansambala sa šekspirovskim repertoarom, prikazano ukupno preko 800 predstava (odnosno tačno 831) i izvedeno oko 50 premijera, što znači da je svake druge godine prikazana po jedna premijera nekog Šekspirovog komada u interpretaciji ansambla Narodnog pozorišta, a skoro svake treće sezone po jedna nova premijera u izvođenju gostiju. Pored srpskohrvatskog, Šekspir je na sceni beogradskog Narodnog pozorišta igran i na italijanskom, ruskom, slovenačkom i engleskom jeziku, a tokom prve decenije ovog veka bilo je nekoliko dvojezičnih predstava na srpskohrvatsko-ruskom i srpskohrvatsko-češkom jeziku. Ali to nije sve. U proteklom stoleću Šekspir je najviše prikazivani pisac na sceni beogradskog Narodnog pozorišta, što je možda jedinstven slučaj u svetu. Sem toga, Narodno pozorište čini jedinstvenim i to što je svoj rad takoreći počelo Šekspirom. Prvo Šekspirovo delo prikazano je u Beogradu i užoj Srbiji samo nešto više od godinu dana posle prve predstave novostvorenog ansambla Narodnog pozorišta, svega dvadesetak dana posle otvaranja nove zgrade. Šekspir se, dakle, na beogradskoj sceni pojavio dosta rano, upravo onog trenutka kada su se u slobodnoj zemlji najzad stekli svi uslovi za to. Narodno pozorište je, uz to, jedno od pozorišta u svetu na čijoj sceni nije nikada prikazana ni jedna prerada nekog Šekspirovog dela, već uvek manje-više skraćeni original. Dve prerade koje su viđene u Beogradu znatno ranije, nisu prikazane na sceni ovog teatra.

VILIJAM ŠEKSPIR (1564–1616)
23. aprila 1564. U Stratfordu na Evonu rodio se Vilijam Šekspir.
1582. Vilijam Šekspir se oženio Anom Hatavej.
1583. Rodila im se ćerka Suzana.
1585. Rodili su im se blizanci Hamnet i Džudit. Vilijam Šekspir napušta Stratford i odlazi u London.
1589–90. Šekspir piše Henri VI (I deo)
1590–91. Šekspir piše Henri VI (II deo) i Henri VI (III deo)
1592–93. Šekspir piše Ričard III i Tit Andronik
1593–94. Šekspirova Komedija zabune i Ukroćena goropad
1594–95. Šekspirova Dva viteza iz Verone i Nenagrađeni ljubavni trud
1595–96. Šekspirovi Romeo i Julija, Ričard II i San letnje noći. Njegov sin jedinac Hamnet umire u jedanaestoj godini.
1596–97. Šekspirovi Kralj Džon, Mletački trgovac. Kupuje New Palace u Stratfordu.
1597–98. Šekspirovi Henri IV (I deo), Henri IV (II deo). Nastupa u Every man is his humour Bena Džonsona u pozorištu „Zavesa“.
1598–99. Šekspirovi Mnogo vike ni oko čega, Henri V, Vesele žene vindzorske. Ričard Barbidž je srušio The theatre u Šordiču i ponovo ga sagradio kao The Globe u Sautvorku koji je primao 1200 gledalaca. Šekspir je bio partner sa jednom desetinom učešća.
1599.  Šekspirovi Julije Cezar, Kako vam drago, Bogojavljenska noć
1600–01. Šekspirov Hamlet.
1601–02. Šekspirov Troil i Kresida.
1602–03. Šekspirovi Sve je dobro što se dobro svrši i Otelo.
1603. Šekspirova Mera za meru.
1604–05. Šekspirov Kralj Lir.
1605–06. Šekspirov Makbet.
1606–07. Šekspirovi Antonije i Kleopatra, Timon Atinjanin.
1607–08. Šekspirov Koriolan. Jedan je od osnivača pokrivenog pozorišta   u Blekfajeru.
1608–09.   Šekspirov Periklo i Soneti.
1609–10.   Šekspirov Simbelin
1610–11.   Šekspirova Zimska bajka
1611–12. Šekspirova Oluja
1612–13.  Šekspirov Henri VIII
23. aprila 1616. Šekspir umire, posle zabave sa Benom Džonsonom i  Majklom Drejkom.

NIKITA MILIVOJEVIĆ
Jedan je od vodećih srpskih pozorišnih reditelja danas. „Angažovanošću svojih predstava obeležio devedesete godine u srpskom teatru, a smelim i novim čitanjem klasike uveo ga u novi vek.“
Jovan Ćirilov
Dobitnik je svih relevantnih pozorišnih priznanja za režiju u našoj zemlji: Nagrade „Bojan Stupica“, Sterijinih nagrada za režiju, BITEF-ove nagrade, Nagrade kritike pozorišnog časopisa „Scena“, kao i godišnjih nagrada: Narodnog pozorišta u Beogradu, Jugoslovenskog dramskog pozorišta, Budva grad teatra, Narodnog pozorišta „Ljubiša Jovanović“ iz Šapca. Dobitnik je i nagrada na festivalima u Kragujevcu, Vršcu, Novom Sadu, Šapcu, Ohridu...
U zajedničkoj anketi pozorišnih kritičara Srbije, predstava Banović Strahinja je proglašena najznačajnijim ostvarenjem 90-ih godina u srpskom teatru. Od 2000. godine karijeru gradi i u inostranstvu. Režirao je u Grčkoj, Švedskoj, Sloveniji, Makedoniji, Turskoj, Nemačkoj, Italiji, SAD...
Režirao je dela Kalderona, Šekspira, Eshila, Sofokla, Čehova, Bulgakova, Pintera, T. Mana, Brehta, H. Milera, Ruževiča, Vitraka, Joneska, Bonda, Beketa, Stoparda, Meterlinka, Sartra...  
Po motivima knjige Njujork–Beograd D. Miklje, napisao je scenario i režirao igrani film Jelena, Katarina, Marija. Od 2005 do 2009. direktor je Bitef teatra i BITEF-a Od 2009. redovni je profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, odsek gluma/režija. Živi i radi u Beogradu.

AMALIJA BENET
Diplomirala je na Konzervatorijumu za scenski pokret i ples „Laban“ u Londonu. Od tada živi i radi u Grčkoj. Od 1993. do 2008. je radila kao igrač i asistent koreografa Kostandinosa Rigosa. Od 2000, Amalija samostalno radi kao koreograf u pozorištima, i to uglavnom u produkcijama nacionalnih teatara u Solunu i Atini. Sa rediteljem Nikitom Milivojevićem sarađuje od 2002. godine.

DIMOSTENIS GRIVAS
Grivas je grčki kompozitor i producent iz Atine. Od 2003. sarađuje sa koreografom i rediteljem Konstantinosom Rigosom i Oktana plesnom teatarskom grupom. Komponovao je za mnoga muzička pozorišta i pozorišne predstave, za organizacije kao što su Nacionalni teatar, Koncertne dvorane u Atini i Solunu, Kulturni centar „Onazis“, Narodno pozorište Severne Grčke, Atina-Epidaurus festival i Fondaciju „Mihalis Kakojanis“. Pored toga, komponovao je i za izložbe, instalacije i video-art. Autor je muzike za grčku delegaciju na takmičenju EXPO 2008 u Parizu. Od decembra 2010. sarađuje sa Kostasom Vojacisom i Yatzer.com, kao video-reditelj i urednik.