Vesti

Narodno pozorište, u saradnji sa Ministarstvom kulture Republike Srbije, otvorilo je 11. novembra Baletski studio za usavršavanje baletskih pedagoga i umetnika klasične igre. Na konferenciji za novinare, šef marketinga Ljiljana Lazić Mihajlović kazala je da će rad studija, koji će voditi mr Žarko Prebil, profesor klasičnog baleta Rimske akademije iz Italije, otpočeti seminarskom formom metodike predavanja klasičnog baleta koja će trajati prvih mesec dana.

Zahvalivši Ministarstvu kulture i Nebojši Bradiću lično na velikoj podršci koju su pružili od samog početka realizacije ideje za otvaranje studija, upravnik Narodnog pozorišta Božidar Đurović je rekao da mu je posebno drago što će na njegovom čelu biti gospodin Prebil, koji se posle blistave svetske karijere, ponovo vratio u nacionalni teatar u kojem je proveo 13 godina. - Moram da kažem da se nikada, ni sa kim, brže, jednostavnije i bolje nisam dogovorio– istakao je Đurović i kazao da je najbolji pokazatelj opravdanosti osnivanja Baletskog studija broj prijavljenih polaznika.
Prema njegovim rečima, zaključno sa danom početka rada, četvrtkom 11. novembrom do 12 časova, prijavilo se 56 kandidata, od koji je 14 iz Narodnog pozorišta.
- Uveren sam da je današnji dan veoma bitan za baletsku umetnost u Srbiji jer je, prema svim pokazateljima, deficit baletskog obrazovanja u našoj zemlji jedan od ozbiljnih problema – ukazao je upravnik nacionalnog teatra i dodao da će zbog velikog broja prijavljenih kandidata, biti održana audicija.
Podsetivši da je tema umetničkog obrazovanja u oblasti igre zaista ozbiljan problem sa kojim se naša kultura susreće već dugi niz godina, ministar Bradić je izrazio nadu da bi taj diskontinuitet svakako trebalo da bude nadoknađen otvaranjem Baletskog studija.
- Ova kuća je centralna institucija gde se ta umetnost razvija i siguran sam da će, u dobroj koordinaciji, sa drugim aktivnostima koje se dešavaju u ovoj oblasti, upravo Baletski studio biti ona tačka iz koje se polazi i ide dalje, napred. Baletska pedagogija je važna i veoma osetljiva tema zato što se bavi jednom posebnom vrstom umetnosti, tako fragilnom, izloženom sa svih strana prirodom ljudskog tela, sposobnošću i talentom. Posebno mi je drago da ćemo, uz našeg dragog gospodina Prebila, imati i jedan broj naših iskusnih pedagoga koji će doprineti da se znanja u ovoj oblasti brže, jednostavnije i kvalitetnije prenose – rekao je Bradić i najavio da bi sledeći korak trebalo da bude osnivanje Akademije za igru u Beogradu.
On je istakao da se o tome već intenzivno razgovara “sa našim partnerima iz sveta” i naglasio da bi se njenim otvaranjem ukazala idealna prilika za uspostavljanjem nekih novih, drugačijih, rešenja za usavršavanje igrača ne samo u Srbiji, nego i šire.
- Rekao bih da takva akademija nedostaje u regionu, pa bi naše partnerstvo sa inostranim akademijama trebalo da omogući da se, ovde u Beogradu, uspostavi jedna vrsta regionalnog centra. Naravno, na tome treba posvećeno raditi. Otvaranjem Baletskog studija, na neki način, uspostavili smo jedan dobar zametak, jedno dobro jezgro iz kojeg cela stvar, u sinergiji sa drugim institucijama i manifestacijama u Srbiji, može dobro da se razvije. Uspostavljanjem studija, čiji će rezulati biti vidljivi kroz pet, šest... deset godina, mi ulažemo u budućnost – rekao je Bradić.
Prebil, kome će asistirati Ivanka Lukateli (na slici), istakao je da mu je beskrajno drago što se posle toliko godina napokon “vratio u otadžbinu”.
- Počašćen sam i strašno mi je drago, jer, kad čovek toliko godina ne živi u svojoj zemlji, misli da je zaboravljen. Ja sam shvatio da, ipak, nisam zaboravljen. I, to je beskrajno drago i toplo osećanje – ocenio je poznati umetnik kome je Udurženje baletskih umetnika Srbije nedavno dodelilo Nagradu za životno delo. Dragocena znanja iz oblasti klasičnog baleta koja je sticao širom sveta, a posebno ona koja je sredinom šezdesetih usvojio u Boljšom teataru u Moskvi, Prebil će preneti na naše umetnike koje će, kako je najavio, „vratiti na početke igre, na abecedu koja se vremenom zaboravi“. On je ocenio da je klasičan balet veoma stroga disciplina koja od umetnika zahteva da se izrazi čitavim telom, mišlju i duhom.
Mikojan Bezbradica

                                                                                            BIOGRAFIJA ŽARKA PREBILA
Rođen je u Splitu, školovao se u Zagrebu u klasi Milorada Mileta Jovanovića, a usavršavao se u baletskom studiju pri HNK Zagreb kod Ane Roje. Stalni angažman je dobio u HNK Zagreb u svojoj 17. godini, a debitovao je kao Mirko u „Đavolu na selu“ i Ciganin „Licitarskom srcu“ (1951). Četiri godine docnije postaje solista Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu, gde ostvaruje niz veoma zapaženih solističkih i glavnih uloga. Bio je glumački veoma ubedljiv, a igrački besprekoran kao Besmrtni Kaščej u „Žar ptici“, otmen i romantičan princ Albert u „Žizeli“, lakonog u skokovima i okretima u vazduhu kao Ben u „Labudovom jezeru“ (1960). U Bizeovoj „Simfoniji“ (196l) istakao se u stavovima brzog tempa efektnim skokovima, a u „Dvoboju Tankreda i Klorinde“ (1962) potvrdio je svoje raznovrsne interpretatorske mogućnosti. U „Kopeliji“ (1963) bio je poletni Franc, a u „Pepeljuzi“, iste godine, ispoljio je zavidnu eleganciju pokreta i spretnost pri izvođenju tehnički težih igračkih figura…
U Beogradu je najviše radio u postavkama Dimitrija Parlića i Vere Kostić. U razdoblju od 1956. do 1965. ostvario je, pored već pomenutih, zapažene uloge kao prvi igrač u „Silfidama“, „Romeu i Juliji“, „Čudesnom mandarinu“, „Vibracijama“, „Triptihonu“, „Čoveku pred ogledalom“. Bio je dragocen partner istaknutim primabalerinama u Beogradu i Zagrebu – Duški Sifnios, Jovanki Bjegojević, Katarini Obradović, Miri Sanjinoj, Višnji Đorđević, Lidiji Pilipenko… Sa beogradskim Baletom Prebil je nastupao u mnogim svetskim kulturim centrima i umetničkim festivalima doprinoseći svojim kreacijama uspehu ovog ansambla u razdoblju koje danas nazivamo „Zlatnim“. Samostalno je gostovao u Moskvi, Bakuu, Tbilisiju, Lenjingradu, Kijevu, Taškentu, Harkovu, Odesi i Oslu, a sa ansamblom sarajevskog Baleta u Italiji i Bugarskoj. Kraće vreme je bio član trupe „Ballet de Paris“ Milorada Miškovića.
Stipendija Sekretarijata za kulturu Beograda, koja mu je dodeljena kao perspektivnom baletskom umetniku za usavršavanje u moskovskom Boljšoj teataru 1965/66. godine opredelila je njegovu dalju karijeru. Prestao je aktivno da igra i od 1967. do 1972. godine posvetio se studijama na Državnom pozorišnom institutu u Moskvi (poznatom Gitisu), gde je diplomirao na odseku za pedagogiju i koreografiju. Posebnom odukom dodeljeno mu je naučno zvanje Magistra umetnosti.
Žarko Prebil je počeo da se bavi koreografijom 1968. godine postavaljajući i prenoseći dela klasičnog baletskog repertoara, među kojima su i: „Žizela“, u Rimu i Napulju, „Silfide“ u Napulju, „Pepeljuga“ i „ Krcko Oraščić“ u Rimu, „Labudovo jezero“ u Amsterdamu, „Don Kihot“ u Napulju i Rimu ( sa više obnova). U Buenos Airesu je „Don Kihota“ i „Krcka Oraščića“ obnavljao čak 17 puta. U Beogradu je postavio, dosledno svom obrazovanju i poštovanju klasičnog nasleđa, samo „Krcka Oraščića“ i „Silfide“ (1977), što svedoči o tome da njegovo znanje i koreografsko umeće nije kod nas dovoljno bilo prisutno, uprkos tome što je od 1986. do 1988. godine je bio diektor Baleta i Baletske škole u Napulju i San Karlu, a od 1978. do danas je stalni pedagog u Italijanskoj akademiji za igru u Rimu, u zvanju docenta. Preko 700 njegovih studenata i studentkinja zauzelo je istaknuta mesta u baletskim ansamblima širom sveta.
Nisu izostala ni priznanja i nagrade, do danas, nažalost samo inostrane, sem one sa Festivala u Ljubljani 1960. godine kada je dobio nagradu kao najbolji solista u klasičnim baletima. A u Rimu 2003. godine predsednik Republike Italije Azelio Ćijapi mu je dodelio zvanje Kavaljera Republike Italije za njegov pedagoški i koreografski rad. Nagrađen je Zlatnom medaljom za zasluge u kulturi i školstvu Italije, koju mu je dodelilo italijansko Ministarstvo visokog obrazovanja, "Premio delle muze" dobio je za zasluge u negovanje klasičnog baleta, a nosilac je i godišnje nagrade za pedagoški rad u klasičnom baletskom repertoaru.