Vesti

U Muzeju Narodnog pozorišta, u sredu 13. aprila, održan je još jedan program iz ciklusa “Školski čas, a domaćin učenicima Evropske poslovne škole “Milutin Milanković” bila je popularna dramska umetnica Nataša Ninković.

U razgovoru sa dramaturgom Željkom Hubačem, glumica Narodnog pozorišta govorila je o svojim počecima, omiljenim ulogama, procesu nastajanja pozorišne predstave, pripremama za izlazak na scenu...
Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu upisala je 1990. godine, a diplomirala je četiri godine kasnije u klasi profesora Vlade Jevtovića.
- Nikad nisam želela da se bavim glumom. To se desilo slučajno – kazala je Ninkovićeva koja je prvu ulogu, lik Crvenkape, odigrala kao učenica trećeg razreda svoje osnovne škole u Trebinju.
Nekoliko godina kasnije, takođe u rodnom gradu, dobila je poziv da u jednoj predstavi, koja je učestvovala na “Festivalu festivala”, odigra lik hendikepirane devojčice. Žiri je prepoznao kvalitet i dodelio joj glavnu nagradu – “Zlatnu masku”.
- Posle toga, svi su me pitali da li ću da upišem glumu. Odgovarala sam: “naravno da neću”. Stvarno, nisam razmišljala o glumi kao o svojoj profesiji. Ja htela da upišem stomatologiju, a onda... To je, izgleda, sudbina. Jedna drugarica, sa kojom sam sedela u kafiću, naterala me je da telefonom pozovem FDU u Beogradu i pitam kada se predaju dokumenta. Žena koja se javila, kazala mi je da sam zakasnila. Već sam htela da se zahvalim i spustim slušalicu, kada me je ona pitala: “Čekajte, vi pričate ijekavicu? Odakle zovete?” Pošto se ispostavilo da je i ona iz Trebinja, rekla mi je da će me sačekati da pošaljem dokumenta i “da će me ubaciti preko veze” – prisetila se, kroz smeh, Nataša.
Iako je prijemni položila, kako je rekla, “k’o od šale”, dugo se kolebala da li će joj gluma biti životna profesija, a defitnitivnu odluku donela je kad je bila na trećoj godini.
- Rekla sam sebi: pa nije ovo loše, ipak ću ostati da se bavim glumom – kazala je umetnica koja je prvu ulogu na sceni Narodnog pozorišta odigrala kao studentkinja u “Ukroćenoj goropadi” u režiji profesora Jevtovića.
- Igrali smo je četiri, pet godina, a sala je uvek bila prepuna. To je bila neverovatna predstava sa neverovatnom energijom. “Ukroćena goropad” je svakako jedna od mojih dražih predstava – priznala je Nataša kojoj je Jevtović poverio lik Bjanke.
Govoreći o svom odnosu sa profesorom Jevtovićem, ona je rekla da mu je i dan danas zahvalna zbog brojnih saveta.
- Posebno pamtim da nam je ukazivao da ne bi trebalo da radimo reklame, jer one troše lice. Govorio nam je da ako već odlučimo da prihvatimo ponudu, to uradimo za abnormalne honorare. Ja sam tu praksu zadržala i danas i beskrajno sam mu zahvalna na tome. Ukućani mi govore da zbog takvog stava verovatno nikad neću da snimim nijednu reklamu. Inače, profesor nije bio blagonaklon ni prema serijama za koje je govorio da u njima može da igra svako, što i nije daleko od istine – primetila je ona.
Pričajući o koncentraciji uoči predstave, kazala je da ranije nije mnogo vremena “trošila” na to. Međutim, situacija se promenila, i sada se trudi da “bar sat vremena” bude skoncentrisana prema onome što je čeka na sceni.
- Često sam znala da sa decom budem u parku ili u igraonici, a onda ih u sedam sati “bacim” kući i krenem u pozorište u kojem mi predstava počinje za pola sata. Jedno oko sam šminkala na semaforu, a drugo u hodniku. Godinama sam to radila, ali sada... Možda je to i krštenica. Shvatam da mi prija da bar sat vremena ranije dođem u pozorište, da se polako spremim i da uđem u materiju – rekla je popularna dramska umetnica.
Govoreći o ljubavnim scenama, pre svega na filmu i televiziji, priznala je da se u kadru nikad ne bi pojavila naga.
- Ja to ne bih mogla da uradim. Sa tim sam odavno raščistila. Kad dobijem scenario i vidim da to ima, pokušavam da se izbegne, a ako ne može, kažem reditelju da uzme drugu glumicu. Jednostavno, znam da u tome neću biti dobra zato što ću se stideti, nešto će mi biti neprijatno... a to se odmah vidi i utiče na kvalitet scene – ocenila je Ninkovićeva.
Kao prelomnu filmsku ulogu Nataša je “označila” Veru iz “Spasitelja” Predraga Antonijevića. Sa druge strane, kada je u pitanju pozorišna uloga, nije mogla da se odluči, ali je navela da su joj veoma drage role u predstavama “Vila Sašino”, “Tre sorele”, “Roberto Cuko”... koje je odigrala u Beogradskom dramskom pozorištu, Zvezdara teatru i Ateljeu 212.
Ipak, posle kraćeg razmišljanja, kao ulogu “po svojoj meri”, na sceni matičnog pozorišta, izdvojila je Hedu iz Ibzenove drame “Heda Gabler”, koja je u režiji Snežane Trišić premijerno izvedena 20. februara na Sceni “Raša Plaović, ali i Suzanu iz “Figarove ženidbe i razvoda” Bomaršea, Horvata i Mocarta u inscenaciji Slobodana Unkovskog.
- To je pozorište u kojem uživam, kojem težim i volim ga – dodala je Nataša.
M.B.