Vesti

U Narodnom pozorištu u Beogradu počele su probe predstave „Sanjao sam da sam se probudio”, po tekstu Željka Hubača, u režiji Dina Mustafića.

Premijera je planirana 29. novembra na Sceni „Raša Plaović“.

Dramaturg Đorđe Kosić, scenograf Jasmina Holbus, kostimograf Marina Medenica, kompozitor Irena Popović, Nikola Kljajić (asistent reditelja i montažer video materijala) i Ljiljana Mrkić Popović (scenski govor)  potpisuju se kao umetnički tim novog pozorišnog dela u kom su uloge dodeljene Jovanu Jovanoviću, Dušanu Matejiću, Anastasii Mandić, Suzani Lukić, Nini Nešković, Nikoli Vujoviću i Slobodanu Beštiću.

Komad „Sanjao sam da sam se probudio“ govori o životu u jednom pozorištu posredstvom četiri žanra koji se kreću od farsične strukture, preko melodrame, istorijskog kalambura do vodviljske igre, zaokružujući sliku naše, i ne samo pozorišne stvarnosti.

„Ovo je komad o pozorištu, o tome koliko i kome ono znači, a kome ne, o njegovoj društvenoj poziciji, subverzivnosti, sjaju i bedi, o onome što je u njemu lepo i ružno, o strasti koja ga stvara i obesti koja ga razara, o umetničkoj sujeti i bezrezervnoj ljubavi, o snazi onih koji u njega veruju i koji mu se daju čak i kada mu ne veruju, o teatarskim utilitaristima i duhovnicima... O svima onim dragim i ne tako dragim pozorištnicima koji su prošetali kroz moj život u teatru i ostavili beleg, sa kojim valja živeti, a sanjati. Čitav život sam sanjao da sam se probudio. I još uvek sanjam... Ova drama je pisana sa ambicijom da bude što vernije ogledalo naše pozorišne stvarnosti. I svaka sličnost sa onom drugom, ovozemaljskom stvarnošću je namerna“, kaže Željko Hubač.

„Želeo bih da napravim dopadljivu predstavu koja će široko komunicirati sa publikom, a da u isto vreme, naravno, ona ima dubinu, poetičnost i estetsku vrednost“, najavio je reditelj Dino Mustafić i ocenio da je reč o veoma dinamičnom tekstu koji u sebi ima jednu vodviljsku motoriku.

„Dopada mi se u njemu i ta paralela između snova i pozorišta, odnosno šta je pozorište, a šta san. U snovima je sve moguće. Oni mogu da budu izokrenuti, nadrealni, alogični... Ovo neće biti predstava koja je namenjena isključivo pozorišnim ljudima, nego će se ona obraćati širokoj publici koja nema baš mnogo veze sa pozorištem. Koji su to kompromisi koje čovek može da napravi, a da ne odustane od samog sebe, od svog bića? To mi je veoma važno pitanje, kada je reč o ovom tekstu. Jer, mi živimo u tom meta prostoru snova. Uvek nešto sanjamo i iz tog sna nešto stvaramo, pišemo, imaginiramo... U radu na ovoj predstavi, voleo bih da, kao suštinu, izvučemo da je pozorište lepo sa svim svojim protivrečnostima“, poručio je priznati sarajevski filmski i pozorišni reditelj, koji prvi put radi u beogradskom nacionalnom teatru.