Vesti

Beogradska premijera predstave "Konstantin", jedne od manifestacija u okviru Državnog programa proslave jubileja "Milanski edikt 313 - 2013, Srbija", održana je u ponedeljak 4. marta na Velikoj sceni, u prisustvu državnog vrha i drugih visokih zvanica.

Prepuno gledalište, u kojem su bili predsednik Tomislav Nikolić, ministar kulture Bratislav Petković, patrijarh srpski Irinej, članovi diplomatskog kora i druge ličnosti iz kulturnog, političkog i javnog života Srbije, nagradilo je članove velikog glumačkog ansambla dugotrajnim i burnim aplauzom.
Komad, čija radnja počinje u proleće 337. godine u vojnom logoru blizu Nikomedije, urađen je po tekstu Dejana Stojiljkovića i u režiji Juga Radivojevića.
Rimskog cara Konstantina, rođenog u Naisusu, na teritoriji današnjeg Niša, igrao je u mladim danima Petar Benčina, a u starijim Miodrag Krivokapić.
U podeli su bili i Luka Grubišić (Konstantin - dečak), Mirko Babić (Konstancije Hlor - otac), Snežana Petrović (Konstantinova majka), Tamara Dragičević (Konstantinova druga supruga, carica), Miloš Cvetković (nepoznati vojnik, navodno sin Konstantinovog druga iz detinjstva), Suzana Lukić (Robinja, hrišćanka), Igor Damnjanović (Helvije), Dejan Tončić (Dalmacije), Dejan Cicmilović (Galerije), Aleksandar Marinković (Dimitrije), Dragan Boža Marjanović (Dioklecijanov tribun u Solunu), Miroslav Jović (Konstantinov suvladar i muž njegove sestre), Aleksandar Mihailović (Konstantinov biograf, panegiričar na dvoru), Milutin Vešković (Kvestor Konstantinovog dvora), Dragiša Veljković (Konstantinov lekar), Dimitrije Ilić (Robovlasnik), Danilo Petrović (Legionar), Mladen Milojković (Tit), Marijan Todorović (Soterid), Dragoslav Savić (Decim), Miroljub Nedović (Konstantinov pisar)...
U saradničkoj ekipi su Spasoje Ž. Milovanović (adaptacija teksta za scenu), Ivan Velisavljević (dramaturg), Aleksandar Denić (scenograf), Bojana Nikitović i Stefan Savković (kostimografi) i Vladimir Pejković (kompozitor).
Tematizujući život Flavija Valerija Aurelija Konstantina Avgusta, poznatijeg kao Konstantin I Veliki (306-337), predstava "Konstantin" sabira iskustva istorijskih i verskih dokumenata o prvom rimskom vladaru koji je prihvatio hrišćanstvo, dotad veru progonjene manjine, vladaru koji je "Milanskim ediktom" pokrenuo hristijanizaciju Carstva i uzrastanje hrišćanstva u dominantnu veru tadašnjeg civilizovanog sveta, vladaru koji je udario temelje budućem Vizantijskom carstvu... Konačno, i o čoveku koji je nakon smrti kanonizovan i koji se u pravoslavnim crkvama poštuje kao svetac i "ravnoapostolni car".
Put Konstantinovog preobražaja dat je iz perspektive poslednja dva sata njegovog života tokom koji se, kako po slobodnoj volji sećanja tako i hronologiji koju uspostavlja njegov biograf, uobličava i razobličava galerija likova i događaja od njegovog dečaštva do smrti... Sve do današnjice. Do sagledavanja značaja "Milanskog edikta" ne samo iz činjenice da je njime hrišćanstvo dobilo legitimitet priznate vere, već i iz činjenice da se njime promoviše tolerancija, odnosno pravo na različitost veroispovedanja.
Predstava, koja je, takođe, sa uspehom, praizvedena 27. februara u Nišu, urađena je u koprodukciji Narodnog pozorišta Niš i Narodnog pozorišta u Beogradu povodom 17. vekova od donošenja Milanskog edikta.
Posle Niša i Beograda, planirano je da ovu istorijsku dramu vidi i publika u više gradova Srbije, kao i u Budvi, Banjaluci, Skoplju, Temišvaru, Aradu, Budimpešti, Rijeci, Puli...
M.B.

IZJAVE ZA MEDIJE POSLE PREMIJERE:

V.d. upravnika Narodnog pozorišta Dejan Savić istakao je da je predstava u Beogradu delovala još bolje nego u Narodnom pozorištu Nišu, gde je bilo prvo izvođenje, 27. februara.
"Naša scena je veća, daje više prostora i daha umetnicima, tako da su utisci još povoljniji nego u Nišu", rekao je Savić neposredno nakon završetka predstave, kojoj su prisustvovali predsednik Srbije Tomislav Nikolić, patrijarh srpski Irinej i druge visoke zvanice.
Savić je izrazio utisak da je "reakcija publike više nego dobra".
"Mislim da nas očekuje dug i zahvalan život ove predstave, koja će se svojim trajanjem i uspehom revanširati za sve što smo uložili", kazao je v.d. upravnika Narodnog pozorišta.
Isto smatra i rukovodilac projekta "Milanski edikt 313 - 2013, Srbija", savetnica ministra za međunarodnu saradnju u Ministarstvu kulture i informisanja Slavica Trifunović.
"Mislim da je predstava dobro primljena kod beogradske publike, kao i kod niške, i to mi daje za pravo da pomislim da će dugo da traje i da će publika da je voli", rekla je ona.
Trifunovićeva je dodala da je namera da se kroz predstavu "osvetli poreklo, lik i delo Konstantina i da se šira publika upozna sa društvenim i istorijskim okolnostima u kojima je donet taj važan dokument, Milanski edikt".
"Cilj je da ljudi spoznaju značaj Milanskog edikta i razlog što Srbija na ovakav način obeležava jubilej", rekla je ona.
Reditelj Jug Radivojević izjavio je da je "ideja bila da se jedan tako složen i važan život Konstantina velikog ispriča jednostavnim jezikom, da se isprati njegov život od dečaštva do kraja, do poznih godina".
"Pokušali smo da liniju njegovog života od osvajača i ratnika do sveca, prikažemo pozorišnom poetikom koja će biti razgovetna s jedne strane, a sa druge slojevita i u esteteskom smislu bogata", rekao je on.