Vesti

Predstava “Nesporazum”, po tekstu Albera Kamija i u režiji Veljka Mićunovića biće premijerno izvedena u subotu 10. decembra u 20,30 časova na Sceni “Raša Plaović”.

Na konferenciji za novinare, održanoj 7. decembra u Muzeju Narodnog pozorišta, šef sektora marketinga Ljiljana Lazić Mihajlović, predstavila je saradničku i umetničku ekipu koju predvode Ljiljana Blagojević (Majka), Vanja Ejdus (Marija), Marija Vicković (Marta), Mihailo Lađevac (Jan) i Milan Gutović (Starac).
Upravnik Narodnog pozorišta Božidar Đurović rekao je da mu je veoma drago što se Drama Nacionalnog teatra “polako okreće ka najvećim dometima ljudskog duha, ka probranoj svetskoj i domaćoj dramskoj literaturi, što je, verujem, preduslov dobre pozorišne predstave”.
On je podsetio da Kami dugo nije izvođen ne samo u Narodnom pozorištu, nego na srpskim scenama uopšte.
- U subotu očekujemo ozbiljan pozorišni događaj, a za to postoje svi preduslovi. Lepo je kada se spoji veliki pisac, velika literatura, odlični glumci i mlad reditelj. Dakle, to je pokušaj da vidimo kako to, biblijski jezikom rečeno, izgleda kada se staro vino sipa u nove mehove – slikovito je opisao Đurović.
Direktorka Drame Molina Udovički Fotez napomenula je da je predstava realizovana sa sopstvenim snagama, uz samo dvoje gostiju – reditelja MIćunovića i scenografkinju Vesnu Štrbac.
Govoreći o razlozima postavljanja Kamija na repertoar, ona je kazala da je “veoma važno da se sa scena Narodnog pozorišta čuje lepa reč i jaka misao”.
Udovički Fotez je ukazala da “Nesporazum”, na neki način, predstavlja odgovor na Sartrove “Prljave ruke”.
- U svom poređenju, Jovan Vava Hristić je rekao: “Ako Sartr kaže šta čovek mora da učini, Kami nam kaže šta čovek, u nekakvom filozofskom smislu, ne sme da učini”. Kami nam u ovom komadu govori o tome šta se događa kada se interes stavi ispred ljubavi i do kakvih nesporazuma može doći kada se drugom čoveku, kao ljudskom biću, ne obraćamo s ljubavlju. Ovaj nesporazum je tragičan u antičkim dimenzijama. U današnjem svetu, ne samo kod nas nego uopšte, ta devalvacija poštovanja čoveka prema čoveku i nedostatka ljubavi, veoma je prisutna i zbog toga se ovaj tekst, vrlo, tiče svih nas – naglasila je Udovički Fotez i dodala da je on istovremeno, u suštini, i veoma lekovit.
Mićunović, koji je uradio i izbor muzike, istakao je da ovaj komad govori o surovoj otuđenosti među najbližima i raspadu komunikacije.
- Mi ovo zovemo modernom tragedijom traganja za srećom i to je neka formulacija koja mi se čini bliskom kada imam u vidu ono što smo uradili u predstavi. Mi smo od samog početka želeli da napravimo jednog uzbudljivog Kamija. Dakle, hteli smo da dokažemo da ova krimi - trilerska priča može biti i te kako puna obrta, iznenađenja, da ima jedan veoma precizan ritam i da drži gledaoce budnima – rekao je mladi reditelj koji je diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Egona Savina. Pričajući o suštinskom kvalitetu Kamijeve literature, dramaturg Željko Hubač je ocenio da u njoj postoji "poetičnost u jeziku“. On je kazao da su za predstavu, pored prevoda Mire Dimitrijević koji je osnovni, korišćeni prevodi sa još nekoliko jezika i izrazio uverenje da je zahvaljujući tome „stvoren komunikativan tekst“.
Citirajući rečenicu iz komada: „Evropa je tako tužno mesto“, Ljiljana Blagojević je primetila da „Nesporazum“ nikad nije bio aktuelniji nego danas, „ne samo po toj rečenici, nego i po tome kolika je naša želja da negde odemo, a da ne pitamo koja je cena“.
- Niko o tome ne može bolje da progovori, nego jedan veliki umetnik, kao što je Kami. Divno je što će se na našem repertoaru naći ova predstava, ali je i divno što će u glumačkim biografijama svakog od nas, pisati da smo radili ove uloge i ovaj tekst – ukazala je gospođa Blagojević.
Njene kolege, Mihailo Lađevac i Marija Vicković napomenuli su da im je veoma drago što su u podeli i istakli da sa nestrpljenjem iščekuju premijeru.
Kostime je kreirala Marina Medenica, scenski pokret je uradila Tamara Antonijević, dok je za dizajn tona bio zadužen Vladimir Petričević.
Reprize u ovom mesecu su 11. i 23. decembra.
M.B.   
Intervju sa Veljkom Mićunovićem možete pročitati OVDE.