Vesti

U okviru ciklusa „Susreti”, koji će se periodično održavati u Muzeju Narodnog pozorišta u Beogradu, prvi gost, u petak 3. decembra bio je Žarko Prebil, priznati baletski umetnik i pedagog.

Prisutne je pozdravio i poželeo im dobrodošlicu upravnik Narodnog pozorišta Božidar Đurović koji je, između ostalog, istakao da je radostan zbog činjenice što kroz Muzej, od kada je otvoren 22. novembra, dnevno prođe između 200 i 250 posetilaca.
- U toj šetnji kroz istoriju, neko se nečega podseti, neko nešto sazna, neko možda zavoli pozorište više nego što ga je voleo do tog trenutka... To nam je jedan od ciljeva – rekao je on i najavio da će u Muzeju, pored „Susreta“, biti održavani i ciklusi „Sećanja“, „Jubileji“, „Školski čas“ i „Koncerti“.
U sat i po vremena druženja sa Prebilom i moderatorom Milicom Zajcev, publika je bila u prilici da se detaljnije upozna sa njegovom veoma uspešnom karijerom koju je započeo davne 1951., sa 17 godina, na sceni Hrvatskog narodnog kazališta u Zagrebu ulogom Mirka u „Đavolu na selu“. Četiri godine docnije postaje solista Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu, gde ostvaruje niz veoma zapaženih solističkih i glavnih uloga. Bio je glumački veoma ubedljiv, a igrački besprekoran kao Besmrtni Kaščej u „Žar ptici“, otmen i romantičan princ Albert u „Žizeli“, lakonog u skokovima i okretima u vazduhu kao Ben u „Labudovom jezeru“ (1960). U Bizeovoj „Simfoniji“ (196l) istakao se u stavovima brzog tempa efektnim skokovima, a u „Dvoboju Tankreda i Klorinde“ (1962) potvrdio je svoje raznovrsne interpretatorske mogućnosti. U „Kopeliji“ (1963) bio je poletni Franc, a u „Pepeljuzi“, iste godine, ispoljio je zavidnu eleganciju pokreta i spretnost pri izvođenju tehnički težih igračkih figura…
U Beogradu je najviše radio u postavkama Dimitrija Parlića i Vere Kostić. U razdoblju od 1956. do 1965. ostvario je, pored već pomenutih, zapažene uloge kao prvi igrač u „Silfidama“, „Romeu i Juliji“, „Čudesnom mandarinu“, „Vibracijama“, „Triptihonu“, „Čoveku pred ogledalom“. Bio je dragocen partner istaknutim primabalerinama u Beogradu i Zagrebu – Duški Sifnios, Jovanki Bjegojević, Katarini Obradović, Miri Sanjinoj, Višnji Đorđević, Lidiji Pilipenko… Sa beogradskim Baletom Prebil je nastupao u mnogim svetskim kulturim centrima i umetničkim festivalima doprinoseći svojim kreacijama uspehu ovog ansambla u razdoblju koje danas nazivamo „Zlatnim“. Samostalno je gostovao u Moskvi, Bakuu, Tbilisiju, Lenjingradu, Kijevu, Taškentu, Harkovu, Odesi i Oslu, a sa ansamblom sarajevskog Baleta u Italiji i Bugarskoj. Kraće vreme je bio član trupe „Ballet de Paris“ Milorada Miškovića.
Stipendija Sekretarijata za kulturu Beograda, koja mu je dodeljena kao perspektivnom baletskom umetniku za usavršavanje u moskovskom Boljšoj teataru 1965/66. godine opredelila je njegovu dalju karijeru. Prestao je aktivno da igra i od 1967. do 1972. godine posvetio se studijama na Državnom pozorišnom institutu u Moskvi (poznatom Gitisu), gde je diplomirao na odseku za pedagogiju i koreografiju. Posebnom odukom dodeljeno mu je naučno zvanje Magistra umetnosti.
Žarko Prebil je počeo da se bavi koreografijom 1968. godine postavaljajući i prenoseći dela klasičnog baletskog repertoara, među kojima su i: „Žizela“, u Rimu i Napulju, „Silfide“ u Napulju, „Pepeljuga“ i „ Krcko Oraščić“ u Rimu, „Labudovo jezero“ u Amsterdamu, „Don Kihot“ u Napulju i Rimu ( sa više obnova). U Buenos Airesu je „Don Kihota“ i „Krcka Oraščića“ obnavljao čak 17 puta. U Beogradu je postavio, dosledno svom obrazovanju i poštovanju klasičnog nasleđa, samo „Krcka Oraščića“ i „Silfide“ (1977), što svedoči o tome da njegovo znanje i koreografsko umeće nije kod nas dovoljno bilo prisutno, uprkos tome što je od 1986. do 1988. godine bio direktor Baleta i Baletske škole u Napulju i San Karlu, a od 1978. do danas je stalni pedagog u Italijanskoj akademiji za igru u Rimu, u zvanju docenta. Preko 700 njegovih studenata i studentkinja zauzelo je istaknuta mesta u baletskim ansamblima širom sveta.
Nisu izostala ni priznanja i nagrade, do danas, nažalost samo inostrane, sem one sa Festivala u Ljubljani 1960. godine kada je dobio nagradu kao najbolji solista u klasičnim baletima. A u Rimu 2003. godine predsednik Republike Italije Azelio Ćijapi mu je dodelio zvanje Kavaljera Republike Italije za njegov pedagoški i koreografski rad. Nagrađen je Zlatnom medaljom za zasluge u kulturi i školstvu Italije, koju mu je dodelilo italijansko Ministarstvo visokog obrazovanja. „Premio delle muze” dobio je za zasluge u negovanje klasičnog baleta, a nosilac je i godišnje nagrade za pedagoški rad u klasičnom baletskom repertoaru.
Od 11. novembra ove godine, Žarko Prebil vodi Baletski studio Narodnog pozorišta u Beogradu.
Mikojan Bezbradica