Vesti

Drama Hrvatskog narodnog kazališta iz Zagreba, posle skoro četiri decenije, gostovala je u Narodnom pozorištu u Beogradu  - na Velikoj sceni odigrala je predstavu „Ciganin, ali najljepši“, po romanu Kristiana Novaka, u adaptaciji Ivora Martinića i režiji Ivice Buljana.

Protagonisti ove (već nekoliko sezona) najtraženije predstave tog najvećeg i najuglednijeg hrvatskog teatra čine neverovatnu galeriju likova, a raskošna naracija obuhvata četiri precizno ispričane biografije: mladog Roma Sandija, Međimurke Milene, Nuzata (Kurda iz Mosula) i PR-a zagrebačke policijske uprave Plančića.

Sandi se zaljubi u Međimurku Milenu, belu ženu iz susednog sela Sabolščaka. Ona, razvedena u kasnim četrdesetima, nepravedno izbačena s posla, vraća se u rodnu kuću gde mora da vodi brigu o svojeglavom dedi. Nuzat, Kurd iz Mosula, napušta porodicu i zemlju koju je zahvatio rat, u potrazi za obećanim životom u Kaleu. Plančić, PR iz zagrebačke policijske uprave, poslat je na teren da zataška ubistvo koje može eksplodirati u nasilje i veliki politički skandal. Veteran Domovinskog rata održava krhki mir u selu, a policajac na zalazu karijere opsednut je vizijama kao iz apokaliptičke TV serije Leftovers...

U ovoj višeslojnoj priči o pojedincima koji se nalaze na margini društva i koji, iz te svoje marginalizovane pozicije, pokušavaju da se bore za ljubav, slobodu, pravdu, pristojan život... naslovnu ulogu tumačio je Filip Vidović, a uloge su ostvarili i Nina Violić, Franjo Kuhar, Alma Prica, Dušan Bućan, Luka Dragić, Siniša Popović, Ksenija Marinković, Livio Badurina, Bojan Navojec, Alen Šalinović, Goran Grgić, Ivan Jončić, Slavko Juraga, Zijad Gračić...

Scenograf je Aleksandar Denić, kostime je kreirala Ana Savić Gecan, dok je autor muzike Mitja Vrhovnik Smrekar.

Nastup Drame HNK-a izazvao je ogromnu pažnju beogradske publike koja je istinski uživala u toj troipočasovnoj predstavi protkanoj izvanrednim tekstom, sjajnim rediteljskim rešenjima, te veoma nadahnutom i preciznom glumačkom igrom, a to se videlo i po višeminutnim stajaćim ovacijama upućenim, na njenom kraju, kompletnom ansamblu sa trideset i dvoje glumaca.

Nakon toga, upravnica Ivana Vujić, u ime uspostavljene saradnje, uručila je gospodinu Buljanu Plaketu Narodnog pozorišta.

"Posle 38 godina, na ovoj sceni, sa nama zajedno, ponovo je Hrvatsko narodno kazalište iz Zagreba. U to ime, uručujem vam jedan mali poklon od Narodnog pozorišta. Živeli", rekla je Ivana Vujić, čiji je gest ispraćen, takođe, burnim aplauzom i uzvicima "bravo".

"Dragi prijatelji, hvala vam za ovu iznimnu večer koja je za sve nas bila izuzetno uzbudljiva. Uskoro, u januaru 2020. godine, očekujemo Narodno pozorište u Hrvatskom narodnom kazalištu u Zagrebu. Hvala vam još jednom", poručio je Buljan posle čijih reči se još jednom začuo gromki aplauz.

Gostovanje je realizovano nakon uspešnih dogovora koje je upravnica Narodnog pozorišta Ivana Vujić proletos imala sa Dubravkom Vrgoč, koja je na čelu HNK-a, i direktorom Drame Ivicom Buljanom.  

Drama zagrebačkog HNK-a poslednji put gostovala je u beogradskom Narodnom pozorištu 18. septembra 1981. godine kada je na Velikoj sceni izvela Držićevog „Dunda Maroja“, u režiji Ivice Kunčevića. 

U toj predstavi, ovenčanoj brojnim nagradama, igrali su Mustafa Nadarević (Pomet), Mira Furlan (Petrunjela), Zlatko Crnković (Dundo Maroje), Špiro Guberina (Sadi Žuđel), Danko Ljuština (Ugo Tudeško), Kruno Valentić (Bokčilo), Zvonimir Zoričić (Popiva), Miodrag Krivokapić (Tripče), Miro Šegrt (Dživo)... Kuriozitet je da je u njoj, u maloj ulozi, igrao i Ivan Jončić (Načelnik policije u "Ciganinu") koji je u to vreme bio student.

Interesantno je da je prvo gostovanje Drame Hrvatskog narodnog kazališta iz Zagreba u Narodnom pozorištu u Beogradu, takođe, bilo sa „Dundom Marojem“. Čuvenu renesansnu komediju Marina Držića režirao je Mladen Škiljan, a predstava je odigrana 29. februara 1972. godine na Velikoj sceni.

U međuvremenu, gostovali su sa još pet predstava – 20. i 21. decembra 1976. („Zagrepčanka“), 12. i 13. februara 1977. („Petrijin venac“), 21. decembra 1977. („Inspektorove spletke“) i 8. i 9. decembra 1979. („Maturanti“ i „Kralj Ričard Treći“). 
M.B.