Vesti

Gradsko pozorište Klagenfurt gostovalo je 5. marta na Velikoj sceni sa komadom nobelovca Petera Handkea „Čas kada nismo znali ništa jedni o drugima”, u kojem nema dijaloga, ali se na uzbudljiv način prikazuje poema o čoveku i njegovom kretanju kroz istoriju.

Predstava, koja je urađena u koprodukciji sa nemačkim pozorištem „Vereinigten Bühnen Bozen” iz Bolcana u Italiji i berlinskom trupom „Kula“, premijerno je izvedena 10. oktobra prošle godine, na dan kada je iz Švedske kraljevske akademije saopšteno da je slavni austrijski pisac Peter Handke dobitnik Nobelove nagrade za književnost.

Bio je ovo prvi nastup renomiranog austrijskog teatra u Narodnom pozorištu, nakon što su upravnici Ivana Vujić i Florijan Šulc, pre tri meseca, u Klagenfurtu potpisali Sporazum o saradnji (više o tome možete pročitati OVDE).

Takođe, gostovanje predstave u režiji Roberta Šustera i koreografiji Martina Grubera pamtiće se, između ostalog, i po tome što je to bio prvi tekst proslavljenog austrijskog pisca koji je izveden na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu.

Glavni lik u tom delu je jedno mesto u nekom gradu, u nekoj zemlji, koje postaje pozornica za prizore iz svakodnevice, mesto događanja i susreta ljudi koji njime prolaze - mladih i starih, poznatih i nepoznatih, privilegovanih i diskriminisanih, zaboravljenih i oni kojih se još uvek sećaju...

U dvosatnom komadu, koji odlikuje beskrajna poetičnost, inovativnost i uzbudljivost, dvanaestočlani ansambl (šest žena i šest muškaraca sa maštovitom rekvizitom na praznoj sceni i s lelujavom zavesom u pozadini) je veoma nadahnuto, bez pauze, izveo bezbrojne slike iz ljudskog iskustva i života: zatrčano, zalutano, zasmejano, zaplakano, zadihano…

Oduševljena beogradska publika nagradila ih je na kraju predstave višeminutnim burnim aplauzom, a glumci su uzvratili bacanjem ruža u gledalište.

Nakon toga, upravnica Ivana Vujić, u ime uspostavljene saradnje, uručila je reditelju Šusteru, koji je i igrao u predstavi, Plaketu Narodnog pozorišta.

Scenografiju i kostime potpisuje Saša Gros, dok je za muziku i zvuk bio zadužen Maks Bauer.

Handke je Nobelovu nagradu za književnost dobio (kako je obrazloženo iz Švedske kraljevske akadmije) „zbog uticajnog rada koji sa lingvističkom genijalnošću istražuje periferiju i posebnost ljudskog postojanja.“

Narodno pozorište zahvaljuje Austrijskoj ambasadi u Beogradu, kao i Austrijskom kulturnom forumu i gospodinu direktoru Adrijenu Fajksu na saradnji i pomoći u vezi sa ovim gostovanjem.
M.B.

Izveštaj sa konferencije za novinare, povodom gostovanja Gradskog pozorišta Klagenfurt možete pročitati OVDE

Insert iz predstave možete pogledati OVDE