Vesti

Svečanim programom na Velikoj sceni Narodno pozorište u Beogradu proslavilo 154. godine postojanja

Svečanim programom, održanim, po tradiciji, u podne na Velikoj sceni, u okviru kojeg su dodeljene brojne nagrade, uz osvrt na najznačajnije događaje u prethodnih godinu dana, Narodno pozorište u Beogradu proslavilo je 22. novembra 154. godine postojanja. 

Vršilac dužnosti upravnika Narodnog pozorišta, dramski umetnik Svetislav Goncić čestitao je zaposlenima Dan pozorišta poručujući da „kroz prepoznavanje i nagrađivanje zaslužnih pojedinaca mi slavimo umetnost i dajemo značaj svim naporima, odlukama i postignućima u poslednjih godinu dana, a i šire". 

„Potvrđujemo smisao takvih napora i kreativnih rezultata koji u vertikali postojanja nacionalnog teatra zauzimaju svoje mesto kao vremenski putokaz za buduće generacije. I, upravo, zato želim da naglasim da je protekla godina bila veoma dinamična, čak se može reći odlučujuća, doneli smo neke hrabre i dobre odluke - imamo nove predstave za koje se traži karta više, tu su neki novi mladi umetnici i pozorišni radnici koji su sada deo Narodnog pozorišta. Da, zaposlili smo mlade ljude, jer nama je mnogo važno kako i sa kim gradimo budućnost. Zato smo veoma zahvalni što smo kroz veliko razumevanje i podršku našeg resornog ministarstva i ministarke Maje Gojković uspeli da nastavimo sa obnavljanjem naših kadrova i zapošljavanjem mladih umetnika i pozorišnih radnika", istakao je Goncić.

On je podsetio da je Narodno pozorište u Beogradu tokom prošle godine postiglo trilateralni dogovor sa pozorištima zemalja Otvorenog Balkana - Albanijom i Severnom Makedonijom.

„Naša inicijativa Teatar Otvoreni Balkan ušla je u realizaciju već u oktobru gostovanjem prvaka Opere iz Tirane i Skoplja u operi "Boemi" Narodnog pozorišta u Beogradu. Planirana je i dalja saradnja kroz gostovanje naših baletskih predstava, kao i naših umetnika u Tirani i Skoplju, ali i kroz ostvarivanje zajedničkog festivala Otvoreni Balkan, sa ciljem da se uspostavi i poboljša saradnja, komunikacija i razmena ideja, da se omogući maksimalna promocija pozorišta iz tri zemlje i doprinese razvoju novih formi kreativnog umrežavanja i novih koprodukcija, potvrđujući ideju da smo zemlja otvorenih granica za kreativnost. Pored inicijative Teatar Otvoreni Balkan, koja je započeta potpisivanjem memoranduma o saradnji u Ministarstvu kulture Republike Srbije, Narodno pozorište u Beogradu je postiglo bilateralne dogovore sa nacionalnim teatrima Bugarske o započinjanju saradnje i gostovanja umetnika, naročito u oblasti baleta i opere. Dogovoreno je i potpisivanje ovakvih Ugovora o saradnji sa Rumunijom, Slovenijom, a uskoro i sa HNK u Zagrebu“, kazao je gospodin Goncić. 

Prema njegovim rečima, ovaj Dan pozorišta dočekujemo u svetlu prepoznavanja našeg doprinosa umetnosti – naše predstave i umetnici dobitnici su vrednih nagrada.

„U proteklih mesec dana, dobili smo čak šest vrednih nagrada... Vredno je što mogu da kažem da naše predstave traju; i posle deset, dvadeset godina se traži karta više za pojedine predstave. U našem planu i razvoju posebno je važno da budemo smernica, ne samo u umetničkim pravcima, već i u širem kontekstu društvene odgovornosti i savesnosti. Pokrenuli smo i ostvarili prelaz na čiste energetske resurse, to jest prelaz sa mazutnog grejanja i priključivanje Toplanama u čemu smo imali veliku podršku i razumevanje resornog ministarstva i Beogradskih toplana. Ovaj ogromni, istorijski poduhvat ostvarili smo u rekordnom roku, oslanjajući se u velikoj meri i na izuzetan tehnički tim pozorišta“, istakao je Goncić i ukazao da je namera aktuelne uprave da ugrađuje ekološku svest u sve segmente naše produkcije i u ceo tom Narodnog pozorišta u Beogradu.

„Prošle godine, u ovo vreme, rekao sam da je Narodno pozorište starije od svih nas i da moramo da učinimo sve što možemo da sačuvamo dostojanstvo i čast ove kuće, da ničiji privatni interesi ne mogu biti značajniji od razloga postojanja nacionalnog teatra. Hvala vam što ste me ozbiljno shvatili. To je velika motivacija. Nastavljamo dalje. U tom smislu ću za kraj ponoviti. Narodno pozorište je vaše pozorište. Nemojte ga nikome dati. Čuvajte ga ljubomorno da bi buduće generacije bile ponosne i počastvovane što su vaši naslednici. Čestitam vam Dan pozorišta“, poručio je Svetislav Goncić. 
  
Voditelji programa, u režiji Balše Đoga, bili su glumci Nina Nešković i Petar Strugar koji su podsetili na bogatu prethodnu sezonu 2021/2022, sa čak sedam premijera sektora Drame: „Nora“, „Pelikan", „Godine vrana", „Iranska konferencija", „Uspavanka za Aleksiju Rajčić", „Rat i mir", „Gospođa Ajnštajn".

Od opera izveden je „Don Kihot“, „Snežana i sedam patuljaka" i „Karmina Burana” (koncertno izvođenje), dok je Balet imao premijernu obnovu „Žizele".

Novu sezonu 2022/2023. Narodno pozorište je počelo sa premijerama kamerne opere „Deca" prema nagrađivanom romanu-poemi Milene Marković (laureat NIN-ove nagrade) u režiji kompozitorke Irene Popović Dragović, kao i drame „Sitnice koje život znače" prema romanu Lorenca Maronea, u režiji Andreja Nosova, koja je već osvojila nagrade na festivalima u Tivtu, Čotranovcima, Aranđelovcu i Beogradu - u Rakovici.

Nagradu pozorišta za najbolju predstavu u protekloj sezoni osvojio je „Rat i mir" prema epskom romanu Lava Nikolajeviča Tolstoja, u režiji Borisa Liješevića.

Nagrade za najbolja individualna ostvarenja dobili su: prvak Opere - Ivan Tomašev, solistkinja Baleta - Sofija Matjušenskaja, kompozitorka i rediteljka Irena Dragović Popović za pionirski unetnički poduhvat - spomenutu predstavu „Deca" (opera u 17 pesama), rediteljka Tatjana Mandić Rigonat za moderno i autentično čitanje drame „Nora" Henrika Ibzena, glumac Hadži Nenad Maričić (ostvario uloge u delima - „Nora", „Godine vrana", „Rat i mir") i Kalina Kovačević za role u dramama „Godine vrana" i „Rat i mir", koja je osvojila i Nagradu „Ružica Sokić".

Takođe, Nagrade Narodnog pozorišta za izuzetno značajan ukupan umetnički i radni doprinos osvojili su: Siniša Kovačević za autorsko ostvarenje predstave „Godine vrana" koju potpisuje kao pisac drame i reditelj, i 20 godina trajanja njegove kultne predstave „Velika drama", kao i balerine Teodora Spasić i Margarita Černomuhina.

Pečat povodom posebnog doprinosa životu i radu Narodnog pozorišta dobili su glumice i prvakinje Drame - Dušanka Stojanović Glid i Aleksandra Nikolić, glumac Boško Puletić, Ana Pavlović, umetnička direktorka Baleta, Darko Đorđević - solista opere, izvršna direktorka Opere Maša Milanović Minić, Hor Opere NP, organizator opreme predstava Goran Milošević, orkestarski muzičar Siniša Jovanović, filmski i televizijski reditelj Balša Đogo i programer inžinjer Milan Kovačević. 

Plaketu povodom značajnih aktivnosti u radu Narodnog pozorišta dobila je prvakinja Opere, primadona Jadranka Jovanović i Javno komunalno preduzeće Beogradske elektrane.

U okviru svečanosti, dodeljeno su i „Zlatne značke” članovima Kuće koji su već dve decenije u Narodnom pozorištu, Pohvale za za rezultate u radu od izuzetnog i posebnog značaja za uspešnu aktivnost Narodnog pozorišta u Beogradu u sezoni 2021/2022., kao i priznanja članovima nacionalnog teatra koji odlaze u penziju. 

Nagradu "Raša Plaović" osvojila je glumica Vanja Ejdus za naslovnu ulogu u predstavi "Uspavanka za Aleksiju Rajčić" po drami Đorđa Kosića, u režiji Juga Đorđevića.

Projekat je realizovan u koprodukciji sa festivalom "Sterijino pozorje" i Fondacijom "Novi Sad - Evropska prestonica kulture".

Stručni žiri je radio u sledećem sastavu: glumica Branka Petrić (predsednik), Željko Hubač (potpredsednik), i članovi - glumica Bojana Stefanović, reditelj Andrej Nosov i novinarka Borka Trebješanin, a odluku o nagradi su doneli na sednici održanoj u nedelju, 20. novembra.

U obrazloženju žirija se navodi da je Vanja Ejdus, igrajući izuzetno zahtevnu ulogu Aleksije Rajčić, pažljivo odabranim, ubedljivim glumačkim sredstvima, uzbudljivom, iskrenom emocijom, proizvela moćno katarzično dejstvo.

Laureatkinja pritom sve vreme u ovoj nesvakidašnjoj predstavi je imala u vidu da se mera u emotivnoj ekspresiji nalazi u čvrsto utemeljenoj psihološkoj kategorizaciji lika.

Žiri dalje piše da je Vanja Ejdus uspela u svojoj glumačkoj igri da dočara ganuće, stavljajući u prvi plan ono najvažnije u ideji tog dramskog teksta, a to je paradoks u kome se nalazi junakinja Aleksija.

Ta heroina je tražila slobodu u konvencionalnim, građanskim okvirima porodice, i shvatila je da joj taj nametnuti društveni narativ ne dozvoljava da bude slobodna. Zbog toga ona odlučuje da pređe na drugu stranu zakona, a kako to obično bude, u ovakvim okolnostima, paradoksalno, zatvor za nju predstavlja jedinu slobodu koju može i mora da osvoji, naveo je žiri.

Moćni talasi velikog mora emocija Vanje Ejdus "potapaju" moguće potrebe za polemikom u vezi samog komada i robovanjem moralnim skrupulama.

"Takav pristup ovogodišnjeg laureata nagrade "Raša Plaović" daje ovoj predstavi izuzetan kvalitet, čineći je važnim, ne samo glumačkim, već i repertoarskim iskorakom u teatarskoj ponudi beogradskih pozorišta", zaključio je stručni žiri.

Prestižnu nagradu uručili su joj gospođa Petrić i v.d. upravnika nacionalnog teatra Svetislav Goncić. 

„Premijere se nižu, festivali niču… Uprkos tome, prostor za umetnost je sve manji i gledalac je danas pogubljen. Pored televiziijskih serija, filmova, rilova, storija, i svega što je deo te sadašnjice, čovek ne zna šta će da gleda i na šta će da potroši pare. Pozorište je dužno da neguje svoju publiku. Čast mi je što primam nagradu koja nosi ime Raše Plaovića, koji je bio veliki stvaralac i čuvar pozorišta. Ponosna sam na ovu nagradu za ulogu koja mi intimno mnogo znači. Čuvajmo umetnost, pozorište, glumca, publiku i prave vrednosti – izjavila je Vanja Ejdus.

Ona je istakla da ove uloge, kao i nagrade koju je dobila, ne bi bilo da ceo umetnički ansambl i cela ekipa koja je radila „Uspavanku za Aleksiju Rajčić“ nije verovala da je tako nešto moguće napraviti. 

„Hvala Narodnom pozorištu što je to podržalo i hvala žiriju što je to prepoznao“, naglasila je Vanja Ejdus, koja je, kao dobitnica nagrade, na poklon dobila i delo slikara Ratibora Vukojičića. 

Povodom Dana Narodnog pozorišta, u večernjim satima, takođe na Velikoj sceni, održana je i prva od dve premijere (22. i 23.11.) čuvene tragedije Vilijama Šekspira „Magbet" u režiji Jagoša Markovića. 

Glavne uloge poverene su velikim imenima srpskog glumišta, prvacima Drame Narodnog pozorišta - Nebojši Dugaliću (Magbet) i Nataši Ninković (Ledi Magbet).

U ansamblu su i Aleksandar Srećković (Banko), Radmila Živković, Aleksandra Nikolić, Ivana Šćepanović (Veštice), Branislav Lečić (Dankan), Vučić Perović (Malkom), Petar Strugar (Lenoks), Danilo Lončarević (Ros), Jovan Jovanović (Makdaf), Ognjen Malušić (Donalbejn), Nemanja Stamatović (Dvorski časnik), Bogdan Bogdanović (Drugi ubica), Dragan Sekulić (Sluga), Miloš Živanović (Kardinal) i Tomislav Radosavljević (Vojvoda/Grobar).

Povodom premijere „Magbeta“, u holu partera Velike scene postavljena je izložba koja kroz plakate i fotografije podseća na dosadašnje postavke tog dela u Narodnom pozorištu u periodu od (prve) 1882. do (poslednje) - 1981. godine, autorke Dragice Gaćeše.