Vesti

Veče posvećeno uglednom dirigentu i nekadašnjem direktoru Opere Nacionalnog teatra Jovanu Šajnoviću (1924 – 2004), održano je u petak 24. februara u Muzeju Narodnog pozorišta, u okviru ciklusa „Sećanja“.

Profesor Nikola Rackov nazvao je Šajnovića „umetničkom gromadom“ i napomenuo da se to „odnosi na sve njegove muzičke izraze, bez obzira da li se o njemu govori kao o dirigentu, pijanisti ili muzičkom animatoru“.
- Bio je kulturan čovek, osoba sa gospodskim manirima i neverovatnim muzičkim znanjem i iskustvom. Jovan Šajnović je blistavo govorio nekoliko svetskih jezika, a kada ste bili sa njim u društvu, imali ste osećaj da ne postoji nijedna tema za koju on nije mogao da se veže, da se priveže i da vam kaže nešto novo što čak ni vi, koji ste inicirali temu, to niste znali. Njegovi koncerti sa filharmonijom i rad u operi predstavljali su značajne umetničke iskorake. Dakle, bio je jedna ličnost par excellence – ocenio je Rackov.
Šajnovićev nekadašnji student, dirigent Stanko Jovanović rekao je za svog profesora da je on imao jednu misiju koja je bila usmerena na to da „nas nauči da govorimo istinu sa pulta“.
- Kao pedagog, bio je veoma specifičan. Imao je svoje metode koje su bile neuobičajene za posao kojim se bavimo. Studentima je davao onoliko koliko su tražili. Ukoliko niste tražili, dobijali ste ono što vam sleduje. To je ono osnovno znanje koje morate imati. Međutim, kada bi kod studenta prepoznao talenat i interesovanje, onda je nesebično davao sve što zna – ispričao je Jovanović, koji je sedeo u publici, u društvu svojih kolega, takođe, nekadašnjih Šajnovićevih studenata, Đorđa Pavlovića, Ane Zorane Brajović i Bojana Suđića.
Maestro Suđić je istakao da im Šajnović nije bio samo profesor, nego i „drugi otac“ i ukazao da je reč o velikom umetniku koji je svakom poslu koji je radio „bio veoma odan i posvećen“.      
Pavlović, koji već nekoliko meseci obavlja funkciju v.d. direktora Opere, podsetio je da ih je Šajnović učio da „volimo svoju literaturu, da na njoj stasavamo i da kroz nju nalazimo kopču i vezu sa celim svetom i svom velikom literaturom“.  
Pred brojnim posetiocima, o velikom umetniku sa pijetetom i poštovanjem govorili su i pomoćnik direktora Opere Dragan Stevović, muzički kritičar Gordana Krajačić, primadona Radmila Bakočević i njegova supruga, koloraturni sopran Jasna Šajnović.
U veoma emotivnom obraćanju, sa suzama u očima, ona je kazala da se svom suprugu, tokom tri decenije braka, “posvećivala zato što sam ga bezgranično volela”.
- Moj život je bio samo jedna velika ljubav i ja mu se na tome najviše zahvaljujem. Živela sam za njega, za njegove koncerte, predstave, putovanja... živela sam za njegov osmeh. Ponosna sam što sam imala takvog čoveka. Srećna sam, jer 30 godina mi je proletelo kao san – rekla je gospođa Šajnović.
Jovan Šajnović je rođen u Beogradu. Maturirao je u Trećoj muškoj realnoj gimnaziji, a u isto vreme diplomirao je i klavir na Muzičkoj školi „Stanković“, gde je od 1943. do 1946. godine bio nastavnik klavira, harmonije i kontrapunkta. Sve do odlaska na studije u Zagreb nastupao je kao koncertni pijanista. Završivši Muzičku akademiju u Zagrebu, 1952. godine, zapošljava se u Operi Hrvatskog narodnog kazališta kao korepetitor. Posle toga postaje pomoćni dirigent, a potom i dirigent. Dirigovao je u svim muzičkim centrima prethodne Jugoslavije. Gostovao je Austriji, Nemačkoj, Italiji, Švajcarskoj, Francuskoj, Češkoj, Rumuniji, Mađarskoj, SSSR-u, Engleskoj, Irskoj, SAD-u, Meksiku... Od 1974. do 1978. godine bio je direktor Opere Hrvatskog narodnog kazališta. Godinama je bio gost dirigent u Zagrebačkoj filharmoniji i Simfonijskom orkestru Radio televizije Zagreb. U rodni grad se vraća 1984. godine kada dobija funkciju direktora Beogradske filharmonije na kojoj ostaje do 1989. godine. U tom periodu, bio je redovni profesor i šef katedre na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Od 1991. godine, radio je kao redovni profesor Fakulteta umetnosti u Prištini. U periodu od 1993. do 1997. godine obavljao je funkciju direktora Opere Narodnog pozorišta u Beogradu.
Šajnović je dobitnik Vukove nagrade, Vidovdanske nagrade za univerzitetski doprinos, Nagrade RTS-a povodom 50 godina rada za vrhunska kreativna dostignuća...  
M.B.