Vesti

U okviru ciklusa "Susreti", u utorak 5. aprila u Muzeju Narodnog pozorišta u Beogradu održano je veče sa slavnim češkim rediteljem Jiržijem Menclom.

Uglednog gosta pozdravila je istoričarka i kustoskinja Zorica Janković koja je, između ostalog, kazala da su Menclova bogata umetnička karijere praćena nizom domaćih i međunarodnih nagrada, ljubav prema našoj zemlji, kao i lično prijateljstvo sa srpskim filmskim i pozorišnim stvaraocima više od preporuke da bude gost tog ciklusa.
- Njegovo dosadašnje delo već ga je uvrstilo u Muzej Narodnog pozorišta – rekla je ona, a potom je prisutnima prikazan deo iz pozorišne predstave “Penzion za slobodnu gospodu” Šona Okejsija iz 1988. godine u kojoj ugledni umetnik tumači jednu od glavnih uloga.
U ovoj komediji, zahtevnoj po energiji i punoj gegova, Mencl je fascinirao publiku u Muzeju Narodnog pozorišta osobenim humorom, sjajnom glumom i neverovatnim akrobacijama.
- Veoma sam ponosan na tu predstavu zato što sam radio nešto što ne znam – rekao je Mencl koga je domaćin večeri, upravnik Narodnog pozorišta Božidar Đurović nazvao jednim od “najvećih živih umetnika, kada je reč o filmu i pozorištu“.
U spontanoj i veoma prijatnoj atmosferi, slavni gost je odgovarao na pitanja posetilaca, a jedno od njih odnosilo se i na ocenu iz fizičkog vaspitanja s obzirom na činjenicu da je u pomenutoj predstavi demonstrirao neverovatne fizičke sposobnosti.
- Imao sam dvojku, trojku – kazao je kroz smeh i dodao: - Kada je predstavu video moj profesor fizičkog vaspitanja njegovom divljenju nije bilo kraja – prisetio se Mencl koji je odigrao veliki broj pozorišnih uloga i glumio u šezdesetak filmova.
- U predstavi “Penzion za slobodnu gospodu” zaigrao sam umesto jednog veoma popularnog glumca koga je publika mnogo volela. Sebi sam rekao da moram, na neki način, da nadoknadim njegovo odsustvo, da uradim nešto posebno. Vremenom, od te uloge počeo sam da pravim cirkus. Predstava je imala oko 350 izvođenja. Za to vreme polomio sam nekoliko kišobrana, frakova i stolica... To je najlepši deo mog života. Uvek sam se radovao predstavi, kao da idem da se sretnem s nekom devojkom – rekao je Mencl koji je na jednom veoma jakom pozorišnom festivalu u Finskoj, gde su igrana dela Šekspira, Čehova... dobio nagradu za glumu, a u obrazloženju je rečeno je sa tom ulogom “osporio zakone fizike”.
- Biti glumac je neobavezujuća stvar. To me mnogo zanima. Lagodnije je biti glumac, jer reditelj ima mnogo više odgovornosti. Kada bih umeo i mogao, stalno bih bio glumac – istakao je Mencl.
Njegova rediteljska poetika mogla bi se definisati kao kombinacija prevashodno humanističkog pogleda na svet, kroz prizmu humora, a sa prizvukom sarkazma. Svetsku slavu stekao je 1967. godine, kada je s filmom "Strogo kontrolisani vozovi", rađenim na osnovu Hrabalovog romana, osvojio nagradu „Oskar“ Američke filmske akademije, za najbolji film na stranom jeziku.
- Nisam očekivao tu nagradu. To je budalaština misliti na „Oskara“ – kazao je Mencl, a potom je ispričao anegdotu koja na najbolji mogući način predstavlja američku “opštu kulturu”, odnosno podatak koliko su “Jenkiji” neinformisani u nekim stvarima.
- Kada sam rekao da dolazim iz Čehoslovačke, kazali su: “Neka živi Tito”. Inače, te godine kad sam dobio “Oskara”, u konkurenciji je bio i film Aleksandra Saše Petrovića “Skupljači perja”. Glumac koji je otvorio koverat, rekao je da je nagradu dobio jugoslovenski film. Saša je već ustao, bio je ushićen, a onda... Pročitao je: “Strogo kontrolisani vozovi” – prisetio se tog događaja Mencl koji nije bio miljenik komunističke vlasti u svojoj zemlji. U prilog tome govori i podatak da je češka vlada 1969. godine zabranila njegov film “Ševa na žici” koji je konačno odobren za prikazivanje tek 1990, po padu komunističkog režima. Menclov dosadašnji opus čini tridesetak filmova, među kojima se, pored pomenutih, izdvajaju i "Striženo košeno", "Neobični doživljaji vojnika Čonkina", "Služio sam engleskog kralja" i crna komedija "Selo moje malo" koja je 1986. godine, takođe, bila nominovana za “Oskara”.
Na pitanje koga posebno ceni u filmskom svetu, kazao je da je ranije mnogo voleo filmove čuvenog francuskog reditelja Žana Renoara, potom Miloša Formana, a da se u poslednje vreme divi Vudiju Alenu. Od eks jugoslovenskih filmova izdvojio je ostvarenja Slobodana Šijana “Maratonci trče počasni krug” i “Ko to tamo peva”, a rekao je i da je upoznat sa opusom Kusturice, Makavejeva i Puriše Đorđevića.
- Mene je Puriša u Pragu učio gde se nalaze dobre kafane – kazao je, šeretski, Mencl pripadnik "novog talasa češke kinematografije" koji je diplomirao na Praškoj filmskoj akademiji FAMU 1962. godine.
- Tu su nas naterali da shvatimo da je stvaranje filma deo kulture. Te četiri godine su bile pune informacija koje nisu bile vezane samo za film. Tada su na akademiji predavali profesori koju su u svom poslu bili prvorazredni. Danas je na toj akademiji dosta toga drugačije, jer se uče samo teorija i umetnost. Sve se uči, samo ne profesija – ocenio je on.
Njegova definicija umetnosti zasnovana je na teoriji da to što radi mogu da shvate i “obični” gledaoci, ali i intelektualci.
- Hteo sam da snimam filmove koje će razumeti i moja majka, krojačica, a sa druge strane, nisam želeo da se stidim pred svojim ocem koji je književnik. To je ta linija koje se držim celog života – rekao je Mencl na kraju razgovora pozdravljen snažnim aplauzom publike.
U ime Narodnog pozorišta, Božidar Đurović uručio je slavnom umetniku srebrnjak Nacionalnog teatra. Zahvalivši se, Mencl je kratko dodao da će biti srećan ako je to zaslužio.
M.B.