Vesti

U okviru ciklusa „Susreti“, u nedelju 5. juna u Muzeju Narodnog pozorišta održano je veče sa priznatim ruskim dramskim piscem, scenaristom i glumcem Sergejem Borisovičem Kokovkinom, autorom drame „Misis Tolstoj“ koja je dan ranije premijerno izvedena na Sceni „Raša Plaović“.

Ruski umetnik koji prvi put boravi u Beogradu i Narodnom pozorištu kazao je da je veoma zadovoljan predstavom koju je režirao Radoslav Rale Milenković.
- Želim da se zahvalim ljudima iz ovog divnog teatra na gostoprimstvu, kao i kompletnoj ekipi predstave. Reditelj i glumci su dali svoj maksimum, radili su baš onako kako treba. Izuzetno sam srećan, što je, kada sam ja u pitanju, prava retkost – kazao je gospodin Kokovkin koji je „Misis Tolstoj“ napisao 2000. godine.
- Ovo je jedan specifičan žanr. Ja sam ga nazvao filozofska groteska. U pitanju je spoj dubokih Tolstojevih misli i pozorišne igre. Sve se odvija u pozorišnom igračkom prostranstvu i ključu. Sve ono što pozorišni junaci rade, isto su radili i originalni, autentični, likovi. Naime, Tolstoj je voleo da se „igra“ sa svojim ukućanima. Često ih je provocirao. To je bio jedan od načina opštenja sa njima. Tolstoj je voleo da sa svojom suprugom Sofijom i ostalim ljudima iz okruženja igra na kartu te protivurečnosti. Upravo izazivanje tih protivurečnih odnosa, pokazalo se kao nešto je bilo neopohodno za njegovo kasnije stvaralaštvo – ocenio je Kokovkin.
U razgovoru sa dramaturgom Ivanom Dimić, kojem je pored publike prisustvovao i deo glumačkog ansambla predstave „Misis Tolstoj“, istakao je da su sve te Tolstojeve igre „bile na granici tragedije“.
Prema Kokovkinovom mišljenju, pisanje je veoma teška i zahtevna profesija koja traži brojna odricanja.
- Tolstoj je davao sve od sebe. Iznurivao je sebe do krajnjih granica, kao i svi pravi pisci. Kao Dostojevski, koga Tolstoj uopšte nije podnosio – rekao je Kokovkin koji je u komadu „Misis Tolstoj“ otkrio neke nove činjenice iz Tolstojevog bogatog i kontroverznog života kao što su pitanja vere, književnosti, filozofskih pogleda, porodičnih stvari...
- Imao sam sreću što sam mogao da pristupim Tolstojevom arhivu. Video sam brojne dokumente. Pa, to je pravo bogatstvo. Video sam ogromne listove komada „Rat i mir“ koga je on pisao nekim švrakopisom, bez ijednog znaka interpunkcije. U tom svom naletu, uvek je tako pisao. Sofija je to delo prepisivala čak 26 puta. Takođe, prepisivala je i „Anu Karenjinu“. Tolstoj bez Sofije nije mogao. Rodila mu je 16 dece, od kojih je sedmoro preminulo. Naravno, da je ona bila deo svega onoga što je Lav stvorio. Ako je on bio antena, Bog, nebo, ona je bila panteizam, uzemljenje – slikovito je kazao Kokovkin, autor 30 drama koje su prevedene na 12 jezika i izvode se širom Rusije i u inostranstvu.
Ugledni gost je otkrio da Tolstoj nikad nije voleo pozorište, čak ga je i prezirao.
- Govorio je da ne voli ta prerušavanja, kad glumci stave brade, obuku kostime... Mrzeo je pozorište, mrzeo je i Šekspira. Nije voleo ni Čehova. Jednom je gledao neku njegovu predstavu za koju je kazao: „O, Bože, kako je ovo dosadno!“ Govorio je da je sve to što se dešava na sceni obična lagarija. Mislim da pozorište tog vremena, ipak, nije moglo da dostigne istinu koju je Tolstoj, kao neko u čijim je delima glavna crta detaljnost života, tražio u njemu, odnosno u teatru – obrazložio je Kokovkin koji je kazao da je „Misis Tolstoj“ prvo počeo da piše kao scenario za film, a onda je odlučio da je, ipak, bolje da napiše pozorišni komad.
- Jednom prilikom, otišao sam kod Vladimira Iljiča Tolstoja i Ilje Iljiča Tolstoja, direktora kompleksa u Jasnoj Poljani da im pročitam komad. Njih dvojica su samo čitali recenzije i bili su uplašeni jer su u njima nalazili da je Tolstoj „te ovakav, te onakav“. Tekst sam čitao u trpezariji. Bilo je strašno, jer su me sa zidova, sa slika, posmatrali Lav i Sofija. Siguran sam da se komad i njima dopao – istakao je Kokovkin koji je završio Mornaričku školu „Nakimov“, a potom je diplomirao na Institutu za pozorište, umetnost, muziku i kinematografiju u Petrogradu, na dramskom odseku.
U ime ansambla i Nacionalnog teatra, upravnik Božidar Đurović uručio je Kokovkinu srebrnjak Narodnog pozorišta i zahvalio mu se na „prelepoj drami, impresivnoj večeri, retko viđenom nadahnuću i vremenu koje je posvetio Narodnom pozorištu“.
Kokovkin se zahvalio na poklonu i uručio Đuroviću knjigu svojih izabranih drama „Dođi kod mene“.
M.B.