ОТКРИВЕНА СПОМЕН ПЛОЧА ПРИМАБАЛЕРИНИ МИЛИЦИ ЈОВАНОВИЋ

У организацији Удружења балетских уметника Србије, у среду 11. маја 2011. године, откривена је спомен-плоча примабалерини, историчарки и критичарки балета Милици Јовановић (1932-2007), рад академског вајара Риста Михића.

Свечано откривање уприличено је у Смедеревској улици бр. 5 на Палилули, у којој је Милицa Јовановић живела до смрти 2007. године.
Милица Јовановић била је један од оснивача и председника УБУС-а, а добитница је и награде за животно дело тог удружења.
Балетско образовање стицала је у Београду, паралелно са гимназијом, а усавршавала се код Олге Преображенске у Паризу и Харија Плуциса у Лондону.
У Москви је од 1964. до 1971. године студирала методику балета и дипломирала на Државном институту позоришне уметности - ГИТИС, код водећих професора Марине Семјонове и Николаја Тарасова. На истом институту наставила је постдипломске студије и одбранила дисертацију “Балет Народног позоришта између ратова” и стекла звање приватног доцента 1986. године.
Чланица Балета Народног позоришта у Београду постала је 1950. године, а у играчкој каријери тумачила је улоге у балетима: Лабудово језеро (Одета), Охридска легенда (Звезда Даница), Жизела (Pas de deux, Мирта), Плава птица (Pas de deux), Симфонија Ц-дур, Силфиде, Краљица острва (Принцеза Полина), Ђаво у селу (Јела).
Са Балетом Народног позоришта остварила је и велики број гостовања на интернационалним балетским сценама, а самостално је гостовала у Љубљани (Одета - Лабудово језеро), Новом Саду (Одета - Лабудово језеро и Мадлена - Лопов Гаспар), Скопљу (Силфиде и Дон Кихот - Pas de deux), Лондону и Манчестеру (Одета - Лабудово језеро, у оквирима трупе Фестивал Балет), Оберхаузену (Марија - Бахчисарајска фонтана, Сванилда - Копелија, Црни лабуд - Pas de deux).
Од 1961. године је, као педагог репетитор, одржавала комплетан репертоар Балета Народног позоришта.
Остварила је вишедеценијски рад на стварању и усавршавању првака Балета Народног позоришта, а према кореографској верзији Николаја Сергејева, поставила је IV чин Лабудовог језера и Дон Кихот Pas de deux у текућим представама Балета Народног позоришта у Београду, у Скопљу - Дон Кихот Pas de deux и балете Димитирја Парлића - Симфонија Ц-дур, Краљица острва, у Новом Саду - балет Жизела, у Приштини - Interplay и II чин балета Жизела.
Од 1965. године бавила се и балетском критиком, објављујући у новинама и часописима: Борба, Израз, Око, Про музика, Театрон, Позориште, Наша сцена, Орћестра, руском стручном часопису Балет, а по десет година континуирано и у Политици експрес и Политици.
Учествовала је и на домаћим и међународним научним симпозијумима.
Била је уредница јубиларних издања: “Балетска школа ‘Лујо Давичо’” и спомен - публикације “Димитрије Парлић у нашим сећањима”.
Била је и сарадница руске енциклопедије “Балет” (Москва, 1980) и “Интернационалне енциклопедије игре” (Oxford univesity Pres, Њујорк, 1998). Такође, била је чланица жирија домаћих и интернационалних балетских конкурса у Београду, Љубљани, Новом Саду, Варни, Москви.
Један је од оснивача и председника Удружења балетских уметника Србије, Савеза балетских уметника Југославије (потпредседник) и Југословенског балетског такмичења у Новом Саду.
У више наврата, била је члан жирија престижних светских балетских конкурса (у Москви и Варни), као и домаћих такмичења (Бијенале Љубљана, Југословенско балетско такмичење - Нови Сад).
Ауторка је књига: “Пиа и Пино Млакар” (1985), “Првих седамдесет година - Балет Народног позоришта” (1994), “Историја балета - од игре до сценске уметности” (1997) и монографије “Кореограф Димитрије Парлић” (2002).