ПРЕМИНУЛА НЕКАДАШЊА ПРВА СОЛИСТКИЊА БАЛЕТА НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА ЗОЈА БЕГОЛИ, КРЕМАЦИЈА 10. ЈАНУАРА НА НОВОМ ГРОБЉУ У БЕОГРАДУ

Некадашња прва солисткиња, а потом и репетитор Балета Народног позоришта у Београду Зоја Беголи (1949 - 2017), преминула је после дуге и тешке болести 2. јануара у 68. години.
Испраћај за кремацију обавиће се у уторак 10. јануара у 13 часова на Новом гробљу у Београду.
Чланица Народног позоришта, у којем је провела целу играчку, педагошку и репетиторску каријеру, постала је 1. септембра 1967. године.
Осим у матичној Кући, педагошким радом бавила се и у балетској школи „Лујо Давичо“ и на БК Академији, где је са великим успехом предавала на играчком и глумачком одсеку.
Носилац је више значајних признања и награда.
М.Б.

 

 

 

БИОГРАФИЈА ЗОЈЕ БЕГОЛИ

Зоја Беголи, девојачко Ђоковић, рођена је 19. јануара 1949. у Београду.
Завршила је балетску школу „Лујо Давичо“ 1965. као једна од најбољих ученица.
После двогодишњег усавршавања у Лењинграду у чувеној Академији „А.Ј. Ваганова“, као стипендиста Народног позоришта, враћа се у Београд 1967. и у Народном позоришту остаје до краја своје играчке и педагошке каријере.
У Академији „Ваганова“ је доживела изузетно признање и част да буде једини страни студент изабран да игра на сцени Маринског театра у чувеним годишњим представама.
Од самог почетка своје играчке каријере у Народном позоришту, бави се упоредо и педагошким радом, како у Народном позоришту са свим солистима, првацима и ансамблом, тако и у балетској школи „Лујо Давичо“, по позиву.
Од 1993. – 1997. имала је своју класу, а такође је појединачно, са великим успехом припремала ученике за разна такмичења у земљи и иностранству.
Радила је на Академији уметности у Београду као професор на одсеку за Балет, а такође и као професор Сценске игре на глумачком одсеку од септембра 1995. – јула 2003. године. Асистент јој је била првакиња Балета Милица Бијелић.
Њене најзначајније улоге су Олимпија – Хофманове приче, Сванилда – Копелија, Половецка девојка – Кнез Игор, Мирта – Жизела, Солвеиг, Ингрид – Пер Гинт, Кити Шчербацка – Ана Карењина, Синфонијско коло, Синфонијски триптихон, Руска игра – Крцко Орашчић, Лас Пасионес, Форма вива, Кума – Тријумф Афродите, Краковјак – Иван Сусањин, Улична играчица – Дон Кихот, Соло пар - Еро с онога свијета, Фуријант – Продана невеста.
Сарађивала је са свим страним и домаћим кореографима који су радили у Народном позоришту: П. Дарелом, М. Атанасиу, С. Стефанским, М. Шпаремблеком... Д. Парлићем, В. Костић, В. Логуновим, Д. Трнинићем, Л. Пилипенко, А. Прелић, Б. Марковићем, Ж. Пребилом...
Играла је са свим нашим првацима - Б. Младеновићем, Р. Вучићем, Д. Симићем, С. Израиловским, С. Стефанским...
Са Балетом Народног позоришта добила је награде за представе „Ана Карењина“ (Д. Парлић – 19.1.1976 Бијенале Љубљана – најбоља представа), „Крцко Орашчић“ (Ж. Пребил – 19.1 1977. – награда Народног позоришта – најбоља представа), „Пер Гинт“ (М. Атанасиу – 25.6.1985. Бијенале Љубљана – најбоља представа).
Такође, добила је и Плакету Академије уметности БК и Диплому заслужном Професору и једном од оснивача Академије, као и Златну значку Културно-просветне заједнице Србије.
Њен педагошки рад донео је вредна признања ученицима и играчима с којима је предано радила.
Награђивани су на такмичењима у земљи, али и широм света.
Уз Вишњу Ђорђевић, један је од чланова заслужних за ревитализацију Удружења балетских уметника Србије и покретање Фестивала кореографских минијатура.
У више наврата била је члан жирија струковних награда УБУС-а – „Д. Парлић“, „Н. Бошковић“.

ТЕЛЕГРАМ САУЧЕШЋА ПОКРАЈИНСКОГ СЕКРЕТАРА ЗА КУЛТУРУ, ЈАВНО ИНФОРМИСАЊЕ И ОДНОСЕ С ВЕРСКИМ ЗАЈЕДНИЦАМА МИРОСЛАВА ШТАТКИЋА

Поштованом господину Дејану Савићу, в.д. управнику
Поштовани господине Савић,
Поводом смрти угледне балерине Зоје Беголи, у име мојих сарадника и моје лично, примите изразе нашег дубоког и искреног саучешћа.
Мирослав Штаткић, покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама

Прочитајте још архивираних вести