Вести

Након тријумфа спектакуларне представе „Олимп“ у програму 51. Битефа 2017. године један од најиновативнијих уметника данашњице Јан Фабр вратио се у Београд где ће вечерас у Народном музеју бити отворена изложба његових радова „Празник малих пријатеља“, а сутра увече на сцени „Раша Плаовић“ Народног позоришта Слободан Бештић ће играти Фаброву монодраму „Ноћни писац“, најављено ј на данашњој конференцији у Народном музеју.

Јан Фабр ужива међународни углед једног од најиновативнијих и најсвестранијих личности савремене уметничке сцене.

Тражећи и успостављајући везе између различитих дисциплина, отвара нове путеве и могућности интерпретација у областима визуелних уметности, позоришта и књижевности.

Радови Јана Фабра излагани су на најзначајнијим међународним изложбама и у музејима као што су Венецијански бијенале, Документа у Kаселу, Бијенале у Сао Паулу, Лувр, Емитраж….

Фабр је дочекан алплаузом у атријуму Народног музеја где је изразио захвалност како је рекао дивним људима који га окружују у његовој изузетно креативној посети Београду.

„Kустос изложбе Јоана Де Вос и изванредни глумац Слободан Бештић су запораво најзаслужнији за садржеја у којима ће београдска публика уживати. Јоана је понекад била несносна и упорна док смо радили али је имала слободу у одлучивању ма колико је то било тешко за мене“ казао је Фабр и додао да му је било велико задовољство да сарађује са Слободаном Бештићем.

Према речима славног уметника Бештић је изузетно посвећен глумац који са великом страшћу и отвореношћу за експерименте приступа сцени.

„Привилегија је радити са таквим уметницима и верујем да смо направили занимљиву представу“ казао је Фабр.

Бештић се захвалио на комплиментима славног уметника и истакао да је његов задатак био да пет или шест проба научи представу.

„Нисам знао шта ме чека. Јан Фабр ми се посветио на најлепши могући начин. Отворио ме као човека и фасцинирао својом топлином и хуманошћу. Нарочито знањем. Схватио сам да људи данас могу да комуницирају једни са другима и то искуство са Фабром ми је вратило веру у позориште и уметност“ казао је Бештић.

„Ноћни писац“ је визионарска и разоружавајућа химна субверзивном и интригантном уметнику Јану Фабру.

Његови лични дневници представљају интимну и провокативну аутобиографију.

Слободан Бештић на сцени оживљава и доноси јединствени свет Фабрових текстова, стваралачког аспекта који остају у сенци дела великог уметника.

Попут Фабрових цртежа, и његови текстови осликавају његова интимна искуства, жеље, идеје и опсесије.

Често их пише ноћу, када је све тихо и самоћа се спусти на човека, а пише их својим веома оригиналним језиком.

Они отварају врата свету пуном фантазије и изненађујућих сазнања.

Фабр каже да деценијама уназад своје уметничке замисли и имагинацију ставља на папир у различитим формама, било да је реч о цртежима или текстовима…

„За мене је изузетно важан језик којим уметнички изражавам своју уметност. Било да је реч о дневнику који пишем, или инсталацијама, позоришним представама…Важно је да те моје замисли оживе у уметничкој форми. Важна ми је снажна веза између слике и текста“ казао је Фабр.

Изложба „Празник малих пријатеља“ чији је кустос Јоана Де Вос, бави се темама које су фасцинирале Фабра као младог визуелног уметника.

Проучавајући свет инсеката он је већ тада почео да ствара сопствени митски универзум усресређен на живот и смрт, лепоту и ужас, крхкост и насиље, смртност и вечност…

„Слично ентомологу Фабр заправо бележи, анализира, коментарише људске активности и емоције кроз серију цртежа , инсталација, и скулптура фантастичних инсеката. Било ми је велико задовољство да представим тај Фабров свемир у којем метаморфозе инсеката постају симболи људског понашања“ казала је Де Вос и додала да је истраживањем на различитим уметничким нивоима успео да досегне моћ лепоте.

Бојана Борић Брешковић, директорка Народног музеја у Београду истакла је задовољство што светски признати уметник излаже у нашем најзначајнијем музејском простору.

„Изложба нам представља радове који се чувају у бројним музејским и приватним колекцијама који су настали крајем седамдсесетих година прошлог века и представљају зачетке стварања изузетног Фабровог уметничког универзума“ рекла је Борић Брешковић и додала да је свет инсеката незаобилазни део његове уметничке естетике.

Ивана Вујић управница Народног позоришта казала је да је сарадња три значајне институције довела Јана Фабра у Београд.

„Пројекат је узбудљив јер је реч о величанственој уметничкој личности која спаја визуелног уметника, перформера, позоришног редитеља и писца“ казала је Ивана Вујић  и присетила се да Фабра прати још од 1984. године, када је у Нансију гледала његову “Моћ позоришних лудости”, која је те године била и на Битефу.

“Срећа је и радост да можемо да спојимо писца, перформера, визуелног уметника, редитеља, позоришног иноватора и да то прикажемо у оквиру неколико дана, а представа ће трајати у Народном позоришту и књига ће остати”, рекла је Ивана Вујић, која је захвалила Фабру за то што постоји и што је “остао исти онакав какав је био 1984. године”.

Ивана Вујић посебно је истакла значај сарадње са Фабром и за само Народно позориште.

“За Народно позориште је изузетно значајно да нашег првака Слободана Бештића, као и део наше технике, можемо да пошаљемо да раде у лабораторији Трублејн Јана Фабра (у Антверпену) и да имају једно ново животно, практично и уметничко искуство. Бештић је изабран као изузетан уметник који је спреман да експериментише, да ради и да учи. Радује ме да су наши техничари, који нису пуно путовали и радили у иностранству, били један нераскидив део узбудљиве, посвећене искрене екипе каква је Фаброва позоришна трупа Трублејн”, рекла је Ивана Вујић поводом сарадње са Фабровом трупом на монодрами “Ноћни писац”.

Kултурни центар Београда објавиће књигу „Ноћни дневник 1992. – 1998.“ Јана Фабра у едицији „Сам(а) свој покрет“.