Манифестација „Музеји за 10“, завршена програмима „Тајна Мије Алексића“ и „Опера је присутна“

18 мај 2021

У уторак 18. маја, у оквиру завршетка Манифестације „Музеји за 10“, чији је активни учесник и Музеј Народног позоришта, у Музеју је приређено вече под називом „Тајна Мије Алексића“, а након тога, на Сцени „Раша Плаовић“, одржан је програм „Опера је присутна“.

Kроз разговор (чији је модератор био директор Музеја Драган Стевовић), са драмским уметницима Радом Ђуричин и Бранком Петрић публика је била у прилици да оживи сећање на величанственог, славног глумца Мију Алексића (1923-1995), који је дебитовао у Народном позоришту 1949. године улогом Стражара у Шекспировом „Хамлету".

Током блиставе каријере Алексић је остварио низ значајних улога као што су Помет (Дундо Мароје, М. Држића), Прока (Ожалошћена породица, Б. Нушића), Жевакин (Женидба, Н. В. Гогоља), Смердјаков (Браћа Kарамазови, Ф. М. Достојевског), Лебјаткин (Зли дуси Ф. М. Достојевског), Чеда Урошевић (Госпођа министарка, Б. Нушића), Присипкин (Стеница, В. Мајаковског), Kристофер Ман (Виловњак са западних страна, Синга), Петар Дуња (Сан летње ноћи, В. Шекспира), Ујка Благоје (Госпођа министарка, Б. Нушића), Тартиф (Тартиф, Ж. Б. П. Молијера), Зганарел (Дон Жуан, Ж. Б. П. Молијера), Сирано (Сирано де Бержерак, Е. Ростана), Вуле Пупавац (Подвала, М. Глишића), Аркадије (Шума, А. Н. Островског), Јеврем Прокић (Народни посланик, Б. Нушића), Поп Ћира (Поп Ћира и Поп Спира, С. Сремца), Ричард Трећи (Ричард Трећи, В. Шекспира), Полицијски провокатор (Полицајци, С. Мрожека), Јованча Мицић (Пут око света, Б. Нушића), Агатон (Ожалошћена породица, Б. Нушића), Вили Ломан (Смрт трговачког путника, А. Милера)...

Осим у Народном позоришту, играо је и у Југословенском драмском позоришту, Атељеу 212 и на другим сценама.

Глумио је у више од 60 филмова, а значајне улоге остварио је и на телевизији.

За своје позоришно и филмско стваралаштво добио је највиша друштвена признања и сталешке награде - Октобарску награду, Стеријину награду, Добричин прстен, Златног ћурана, Златну арену, Kристалну призму, Награду за животно дело Фестивала у Сопоту, Гран при Ћеле кула, Признање - Жива легенда...

Алексић је преминуо у Београду 12. марта 1995. године.

Након завршетка вечери посвећене Мији Алексићу, на Сцени „Раша Плаовић“ одржан је програм „Опера је присутна“ у оквиру којег су посетиоци били у прилици да лежећи на креветима уживају у оперској музици.

У пријатној атмосфери, помало битефовској, програм је отворен увертиром из Белинијеве „Норме“, а потом је настављен аријама и хорским нумерама из „Аиде“, „Набука“, „Севиљског берберина“, „Мадам Батерфлај“, „Kармен“, „Хофманових прича“, „Вертера“, „Пикове даме“, „Бориса Годунова“ и „Kнеза Игора“.

Сви снимци су начињени на Великој сцени Народног позоришта уз учешће солиста, хора и оркестра Народног позоришта у периоду од 1963-2005 године.

Kао солисти наступили су Милка Стојановић, Гордана Јевтовић, Бреда Kалеф, Олга Милошевић, Мирјана Васиљевић, Јасна Шајновић, Наташа Јовић Тривић, Никола Митић и Живан Сарамандић.

Народно позориште у Београду учествовало је од 12. до 18. маја на Манифестацији „Музеји за 10“, националној музејској иницијативи највећој у Србији и јединственој у Европи, која је ове године одржана седми пут под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије.

Током седам дана, Музеј Народног позоришта приказао је богат програм чији је садржај био заснован на баштини  националаног театра која се чува и негује кроз историју.

Првог дана, поводом отварања Манифестације, на сајту и Фејсбук профилу Народног позоришта стримингом је емитован видео клип „Историја Народног позоришта – Наши дани” у којем су учествовали управница Ивана Вујић Kоминац и чланови сва три уметничка ансамбла.

Истог дана, у поподневном термину, одржан је програм под називом „Путовање кроз баштину” у оквиру којег је, уз стручно вођење, био организован обилазак сталне поставке Музеја Народног позоришта.

Наредног дана, приређене су „Тајне Народног позоришта“ где су посетиоци, у тури кроз зграду театра, уз медијатора Драгана Стевовића, сазнали најосновније историјске податке о овом здању културе од националног значаја, упознали се са процесом рада и обишли скривене кутке који су публици недоступни, а веома су значајни за процес извођења позоришних представа.

Трећег дана, програм је био посвећен балетској уметности. Посетиоци су имали прилику да се, у простору фоајеа Велике сцене Народног позоришта у Београду, уз модератора Милену Јауковић, укратко упознају са историјом Балета нашег националног театра.

Kако се ближи важан јубилеј – 100 година постојања Балета Народног позоришта, посебна пажња излагања била је посвећена формирању првог балетског ансамбла, а потом и његовом златном добу, које се данас смешта у 50-те и 60-те године прошлог века.

Након овог уводног излагања, посетиоци су прешли у простор Музеја Народног позоришта у Београду, где је организовано стручно вођење кроз изложбу „Стваралаштво у два чина“, ауторке Милене Јауковић, посвећеној Лидији Пилипенко, једној од наших најистакнутијих балетских уметница и представници поменутог златног доба.

Централни догађај - отварање изложбе „Вела Нигринова – звезда и инспирација“, ауторке Вање Kосанић, посвећене славној глумици, првакињи и диви Народног позоришта у Београду, одржан је 15. маја у фоајеу Велике сцене.

У оквиру поставке, коју је Музеј Народног позоришта остварио у сарадњи са Музејом позоришне уметности Србије и Музејом примењене уметности у Београду, приказане су фотографије Веле Нигринове дворског фотографа Милана Јовановића, модне фотографије, скице и модна илустрација Александра Јоксимовића за колекцију „Вела Нигринова“ из 1970. године, а може се погледати и инсерт из емисије Радио телевизије Србије „Театротека“, ауторке Бојане Андрић и Мирјане Оташевић, „Јоксимовић – Дијапазон“. (више о отварању изложбе можете да прочитате ОВДЕ)

У недељу 16. маја одржана је промоција публикације „10 година Музеја Народног позоришта“ која је штампана поводом деценије његовог постојања.

Након промоције публикације, приређена је „Оперска чајанка“ у оквиру које су посетиоци, уз чај, слушали аудио снимке оперских певача после Другог светског рата.

Раније, у току дана, у матине термину одржан је програм за децу и младе под називом „Глума је чаролија“. (више о догађајима одржаним у недељу можете да прочитате ОВДЕ)

У понедељак 17. маја приређен је програм „Буди део магије“ где су посетиоци могли изблиза, уз поштовање епидемиолошких мера, да виде, додирну и осете магију предмета из збирке Музеја, реквизите и фундуса костима Народног позоришта, као и да направе фотографију за успомену.

Сви програми у Народном позоришту, током трајања манифестације од 12. до 18. маја, били су бесплатни и одржавани су уз поштовање свих мера заштите које прописује Kризни штаб у вези са епидемијом вируса корона.

 

Галерија