Manifestacija „Muzeji za 10“, završena programima „Tajna Mije Aleksića“ i „Opera je prisutna“

18 maj 2021

U utorak 18. maja, u okviru završetka Manifestacije „Muzeji za 10“, čiji je aktivni učesnik i Muzej Narodnog pozorišta, u Muzeju je priređeno veče pod nazivom „Tajna Mije Aleksića“, a nakon toga, na Sceni „Raša Plaović“, održan je program „Opera je prisutna“.

Kroz razgovor (čiji je moderator bio direktor Muzeja Dragan Stevović), sa dramskim umetnicima Radom Đuričin i Brankom Petrić publika je bila u prilici da oživi sećanje na veličanstvenog, slavnog glumca Miju Aleksića (1923-1995), koji je debitovao u Narodnom pozorištu 1949. godine ulogom Stražara u Šekspirovom „Hamletu".

Tokom blistave karijere Aleksić je ostvario niz značajnih uloga kao što su Pomet (Dundo Maroje, M. Držića), Proka (Ožalošćena porodica, B. Nušića), Ževakin (Ženidba, N. V. Gogolja), Smerdjakov (Braća Karamazovi, F. M. Dostojevskog), Lebjatkin (Zli dusi F. M. Dostojevskog), Čeda Urošević (Gospođa ministarka, B. Nušića), Prisipkin (Stenica, V. Majakovskog), Kristofer Man (Vilovnjak sa zapadnih strana, Singa), Petar Dunja (San letnje noći, V. Šekspira), Ujka Blagoje (Gospođa ministarka, B. Nušića), Tartif (Tartif, Ž. B. P. Molijera), Zganarel (Don Žuan, Ž. B. P. Molijera), Sirano (Sirano de Beržerak, E. Rostana), Vule Pupavac (Podvala, M. Glišića), Arkadije (Šuma, A. N. Ostrovskog), Jevrem Prokić (Narodni poslanik, B. Nušića), Pop Ćira (Pop Ćira i Pop Spira, S. Sremca), Ričard Treći (Ričard Treći, V. Šekspira), Policijski provokator (Policajci, S. Mrožeka), Jovanča Micić (Put oko sveta, B. Nušića), Agaton (Ožalošćena porodica, B. Nušića), Vili Loman (Smrt trgovačkog putnika, A. Milera)...

Osim u Narodnom pozorištu, igrao je i u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, Ateljeu 212 i na drugim scenama.

Glumio je u više od 60 filmova, a značajne uloge ostvario je i na televiziji.

Za svoje pozorišno i filmsko stvaralaštvo dobio je najviša društvena priznanja i staleške nagrade - Oktobarsku nagradu, Sterijinu nagradu, Dobričin prsten, Zlatnog ćurana, Zlatnu arenu, Kristalnu prizmu, Nagradu za životno delo Festivala u Sopotu, Gran pri Ćele kula, Priznanje - Živa legenda...

Aleksić je preminuo u Beogradu 12. marta 1995. godine.

Nakon završetka večeri posvećene Miji Aleksiću, na Sceni „Raša Plaović“ održan je program „Opera je prisutna“ u okviru kojeg su posetioci bili u prilici da ležeći na krevetima uživaju u operskoj muzici.

U prijatnoj atmosferi, pomalo bitefovskoj, program je otvoren uvertirom iz Belinijeve „Norme“, a potom je nastavljen arijama i horskim numerama iz „Aide“, „Nabuka“, „Seviljskog berberina“, „Madam Baterflaj“, „Karmen“, „Hofmanovih priča“, „Vertera“, „Pikove dame“, „Borisa Godunova“ i „Kneza Igora“.

Svi snimci su načinjeni na Velikoj sceni Narodnog pozorišta uz učešće solista, hora i orkestra Narodnog pozorišta u periodu od 1963-2005 godine.

Kao solisti nastupili su Milka Stojanović, Gordana Jevtović, Breda Kalef, Olga Milošević, Mirjana Vasiljević, Jasna Šajnović, Nataša Jović Trivić, Nikola Mitić i Živan Saramandić.

Narodno pozorište u Beogradu učestvovalo je od 12. do 18. maja na Manifestaciji „Muzeji za 10“, nacionalnoj muzejskoj inicijativi najvećoj u Srbiji i jedinstvenoj u Evropi, koja je ove godine održana sedmi put pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

Tokom sedam dana, Muzej Narodnog pozorišta prikazao je bogat program čiji je sadržaj bio zasnovan na baštini  nacionalanog teatra koja se čuva i neguje kroz istoriju.

Prvog dana, povodom otvaranja Manifestacije, na sajtu i Fejsbuk profilu Narodnog pozorišta strimingom je emitovan video klip „Istorija Narodnog pozorišta – Naši dani” u kojem su učestvovali upravnica Ivana Vujić Kominac i članovi sva tri umetnička ansambla.

Istog dana, u popodnevnom terminu, održan je program pod nazivom „Putovanje kroz baštinu” u okviru kojeg je, uz stručno vođenje, bio organizovan obilazak stalne postavke Muzeja Narodnog pozorišta.

Narednog dana, priređene su „Tajne Narodnog pozorišta“ gde su posetioci, u turi kroz zgradu teatra, uz medijatora Dragana Stevovića, saznali najosnovnije istorijske podatke o ovom zdanju kulture od nacionalnog značaja, upoznali se sa procesom rada i obišli skrivene kutke koji su publici nedostupni, a veoma su značajni za proces izvođenja pozorišnih predstava.

Trećeg dana, program je bio posvećen baletskoj umetnosti. Posetioci su imali priliku da se, u prostoru foajea Velike scene Narodnog pozorišta u Beogradu, uz moderatora Milenu Jauković, ukratko upoznaju sa istorijom Baleta našeg nacionalnog teatra.

Kako se bliži važan jubilej – 100 godina postojanja Baleta Narodnog pozorišta, posebna pažnja izlaganja bila je posvećena formiranju prvog baletskog ansambla, a potom i njegovom zlatnom dobu, koje se danas smešta u 50-te i 60-te godine prošlog veka.

Nakon ovog uvodnog izlaganja, posetioci su prešli u prostor Muzeja Narodnog pozorišta u Beogradu, gde je organizovano stručno vođenje kroz izložbu „Stvaralaštvo u dva čina“, autorke Milene Jauković, posvećenoj Lidiji Pilipenko, jednoj od naših najistaknutijih baletskih umetnica i predstavnici pomenutog zlatnog doba.

Centralni događaj - otvaranje izložbe „Vela Nigrinova – zvezda i inspiracija“, autorke Vanje Kosanić, posvećene slavnoj glumici, prvakinji i divi Narodnog pozorišta u Beogradu, održan je 15. maja u foajeu Velike scene.

U okviru postavke, koju je Muzej Narodnog pozorišta ostvario u saradnji sa Muzejom pozorišne umetnosti Srbije i Muzejom primenjene umetnosti u Beogradu, prikazane su fotografije Vele Nigrinove dvorskog fotografa Milana Jovanovića, modne fotografije, skice i modna ilustracija Aleksandra Joksimovića za kolekciju „Vela Nigrinova“ iz 1970. godine, a može se pogledati i insert iz emisije Radio televizije Srbije „Teatroteka“, autorke Bojane Andrić i Mirjane Otašević, „Joksimović – Dijapazon“. (više o otvaranju izložbe možete da pročitate OVDE)

U nedelju 16. maja održana je promocija publikacije „10 godina Muzeja Narodnog pozorišta“ koja je štampana povodom decenije njegovog postojanja.

Nakon promocije publikacije, priređena je „Operska čajanka“ u okviru koje su posetioci, uz čaj, slušali audio snimke operskih pevača posle Drugog svetskog rata.

Ranije, u toku dana, u matine terminu održan je program za decu i mlade pod nazivom „Gluma je čarolija“. (više o događajima održanim u nedelju možete da pročitate OVDE)

U ponedeljak 17. maja priređen je program „Budi deo magije“ gde su posetioci mogli izbliza, uz poštovanje epidemioloških mera, da vide, dodirnu i osete magiju predmeta iz zbirke Muzeja, rekvizite i fundusa kostima Narodnog pozorišta, kao i da naprave fotografiju za uspomenu.

Svi programi u Narodnom pozorištu, tokom trajanja manifestacije od 12. do 18. maja, bili su besplatni i održavani su uz poštovanje svih mera zaštite koje propisuje Krizni štab u vezi sa epidemijom virusa korona.

 

Galerija