Вести

Обнова чувене Пучинијеве опере "Мадам Батерфлај" у режији Дејана Миладиновића, под диригентском палицом маестра Дејана Савића, одржана је у суботу 2. фебруара на Великој сцени.

У насловној улози наступила је Јасмина Трумбеташ Петровић, лик Пинкертона тумачио је Јанко Синадиновић, а у подели су били и Тина Николовски (Син Ћо-Ћо Сан), Жељка Здјелар (Сузуки), Татјана Митић (Кејт), Владимир Андрић (Шарплес), Дарко Ђорђевић (Горо), Љубодраг Беговић (Јамадори), Стефан Павловић (Бонзо) и Бранислав Косанић (Комисарио).
Пучинијево ремек дело о трагичној судбини јапанске гејше ни овог пута није оставило равнодушном публику која  је комплетну уметничку екипу наградила бурним аплаузом. 
Представа је премијерно изведена 15. децембра 1984. године. Либрето који су према истоименој драми Џона Лонга и Давида Беласкоа написали Луиђи Илика и Ђузепе Ђакоза, пева се у преводу Хусније Куртовића и Константина Винавера.
Сценографију је урадио Милета Лесковац, а костиме је креирала Светлана Чкоњевић.
Од премијере до данас, представа је одиграна 88 пута пред скоро 32000 гледалаца, на матичној сцени и на гостовањима у земљи и иностранству.
"Мадам Батерфлај", праизведена у миланској Скали 17. фебруара 1904. године, носи све оне карактеристике Пучинијевог музичко-драмског стила, познате из његових ранијих опера "Боеми" и "Тоска": интимна и топла лирика, изненадни, често брутални контраст, темпераментни изливи, узбудљиве градације, интересантно инструментирано мозаично музичко ткиво, интензивно оркестарско подвлачење драме и топла распеваност широм мелодијских линија, у смислу изразито италијанске оперске традиције. Међутим, оно што "Мадам Батерфлај" посебно издваја од осталих Пучинијевих оперских дела, јесте јако подвучена егзотика.
Београдска праизведба одржана је 11. фебруара 1920. године.
М.Б.

Више о представи можете погледати ОВДЕ