Вести

„НЕ ОЧАЈАВАЈТЕ“ У ИЗВОЂЕЊУ СРПСКЕ ДРАМЕ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА У ПРИШТИНИ

21 јануар 2011

Српска драма Народног позоришта у Приштини, са седиштем у северном делу Косовске Митровице, гостоваће у уторак 25. јануара на Сцени “Раша Плаовић” са комедијом "Не очајавајте" насталој по мотивима комада Бранислава Нушића „Не очајавајте никад“. Пре почетка представе, у холу ће бити отворена изложба фотографија Анастасиоса Вамбакиса „Пратио сам Српску драму“.

У трагању за активношћу и актуелношћу комада „Не очајавајте никад“, Бојан Стојчетовић и ја смо пошли од чињенице да је нашем позоришту био потребан један типичан булеварски водвиљ којим ћемо да, након што додамо три гега и две веселе песмице, забавимо публику и прикључимо се свеопштој моди помамног заглупљивања. Свет водвиљских, булевраски једнодимензионалних ликова, који напросто плутају у простој структури радње, покушали смо да сместимо у савремени контекст; кренули само са адаптацијом. Током те плашљиве фазе, били смо притискани сазнањем да помињање „осавремењивањa Нушића“, или, не дај Боже, адаптацијe, завршава бујицом жеља наших „адвоката величина“ да аутор тих гадости заврши у оковима на ногама у најтамнијим самицама средњевековних тамница. Морали смо корак по корак да се ослобађамо терета, да бисмо на крају схватили да смо направили комад који, осим основне дрматуршке линије развоја радње, (а и то само донекле) нема баш превише сличности са самим текстом за који се испоставило да нам је послужио као модел. Нушић је писао водвиљ, ми направисмо социо-политичку псеудомелодрамску фарсу. Нушић је планирао наивно весеље, ми – обрачун! Он је направио скицу, загребао по површини, ми смо желели да ликове гурнемо у понор њиховг сопственог зла. Бен Акиба је имао намеру да се забави, ми да преиспитамо нашу свест о времену у коме живимо. На крају крајева, Нушић је хтео да се премијера игра у Паризу, ми - у Ђаковици за четири старице. Стога смо, да не би било забуне, овај комад назвали „Не очајавајте“, а не „Не очајавајте никад“ (смех) – каже редитељ Ненад Тодоровић.
Улоге тумаче Игор Дамњановић, Аника Милићевић, Ђорђе Ђуричко (к.г.), Бојан Стојчетовић, Бранко Бабовић, Александра Цуцић, Ивана Ковачевић, Јасмина Стојиљковић и Милена Јакшић.