Вести

Свечаним програмом, одржаним, по традицији, у подне на Великој сцени, у оквиру којег су додељене бројне награде, уз осврт на девет премијера и најзначајније догађаје у претходних годину дана, Народно позориште у Београду прославило је 22. новембра 153 године постојања. 

В.д. управника Светислав Буле Гонцић честитао је свима 153. рођендан Народног позоришта: 

„Даме и господо, драге колеге, драги гости, поштовани представници медија, драги пријатељи, драги пензионери, а најпре сви запослени Народног позоришта у Београду, желим да вам честитам данашњи дан, Дан позоришта. Ми данас обележавамо и славимо 153 године Народног позоришта у Београду, најстарије, највеће по структури институције културе у нашој земљи коју је још далеке 1868. године основао Kнез Михаило, човек чији се споменик налази испред наше зграде, на позоришном тргу. Хоћу да кажем да је ово позориште старије од свих нас, и управо поштујући то наслеђе, морамо учинити све шта можемо да сачувамо достојанство и част ове куће. Ничији приватни мотиви и интереси не могу бити значајнији од разлога због којег ова кућа постоји”, указао је Гонцић. 

Према његовом мишљењу, зато је Дан позоришта значајан, јер је то дан када преиспитујемо свој допринос овој историјској вертикали.  

„У овој кући поникла је наша драмска литература, у овој кући су поникли наши највећи оперски уметници, наши највећи балетски уметници, који су створили и српску оперу и српски балет, и наравно великани наше драме. Задатак нас, као највећег националног театра, је да чувамо сећање на ту традицију, да чувамо темеље те традиције, али је наш изазов да ту традицију претворимо и у нешто ново, у нешто модерно што ће се обраћати младој, данашњој публици”, истакао је Гонцић подсетивши да је Дан позоришта и тренутак када се сећамо, али и напредујемо и уздижемо - дан када смо понизни, али и поносни што смо у Народном позоришту. 

„Народно позориште је у својој историји проживело бројне драматичне тренутке, ратове и политичка превирања, револуције, преживело је пре свега захваљујући колегама, уметницима, техници и свим запосленима, али и верној публици, а сада се, као и читав свет већ скоро две године налази пред новим, пандемијским изазовом. Верујем да ћемо и овога пута сви заједно савладати ове препреке, опстати у новом времену и наставити да живимо и будемо релевантна тачка нашег културног стваралаштва. Народно позориште је ваше позориште. Немојте га ником дати. Чувајте га љубоморно да би будуће генерације биле поносне и почаствоване што су ваши наследници. Честитам вам Дан позоришта”, поручио је Светислав Гонцић. 

Глумци Душан Матејић и Нина Нешковић, водитељи церемоније прославе Дана Народног позоришта, у режији Балше Ђога,  представили су преглед нових продукција у сезони 2020/2021, где су се у сектору Драме издвојили комади - „Илузије“ Пјера Kорнеја, у режији Николе Завишића, „Орландо“ према роману Вирџиније Вулф, редитеља Бојана Ђорђева, „Вуци и овде“ Александра Николајевича Островског, у режији Егона Савина и „Власт“ Бранислава Нушића, у редитељској поставци и адаптацији текста Милана Нешковића. 

На прелазу сезоне 2019/2020. и 2020/2021, као прва премијера у пандемији, одиграна је драма „Васа Железнова и други“ Максима Горког, у режији госта из Хрватске - Златка Свибена.

Репертоар Опере оплемењен је делом Kристофа Вилибалда Глука „Орфеј и Еуридика", а осим тога изведен је велики број концертних програма опере и самосталних програма оркестра.

Балет је постао богатији за четири наслова: „Мамац", „Седам смртних грехова", „Микеланђело" и „Алиса".

Наше представе су учествовале на домаћим и на иностраним фестивалима и смотрама: „Desire central station 2020 – Life“, Суботица; „Позоришни маратон“, Сомбор; Фестивал монодраме и пантомиме, Земун; Театар фест „Петар Кочић“ Бања Лука, Република Српска; Град театар Будва,  Црна Гора, Фестивал Пургаторије Тиват, Црна Гора; Фестивал Ел Ескоријал, Шпанија; Фестивал Горки, Нижњи Новгород, Русија; Чехов фестивал, Москва.

Нису изостала ни признања и награде; Глумица Народног позоришта у Београду Нела Михаиловић добитница је бијеналне глумачкe награде Удружења драмских уметника Србије - „Љубинка Бобић“ за 2019. годину за улогу Данице Чворовић у представи „Балкански шпијун“.

Поводом Дана државности Србије, првакиња Опере Јадранка Јовановић, одликована је орденом Kарађорђеве звезде. На истој свечаности, некадашњи управник Народног позоришта Александар Берчек, одликован је Сретењским орденом Другог степена.

Глумица Вјера Мујовић добитница је „Вукове награде“ за 2020. годину. Признање додељује Kултурно-просветна заједница Србије за нарочите резултате остварене у стваралачком раду на ширењу културе, образовања и науке у Републици Србији и на свесрпском културном простору.

Некадашњи првак Драме Петар Божовић добитник је награде Удружења драмских уметника Србије „Добричин прстен" за животно дело.

Платформа „Млади кореографи“ насталa у оквиру дирекције Балета са циљем да пружи шансу и отвори нови простор младим, креативним балетским ствараоцима придружила се програму креативних амбасадора Србије у оквиру Националне платформе „Србија ствара“.

Солисткиња Балета Олга Олћан добитница је Награде „Терпсихора” која се додељује поводом Светског дана игре за 2021. годину.

Првакиња Опере Народног позоришта Јадранка Јовановић, добитница је Награде „Деспот Стефан Лазаревић“ за 2019. годину поводом почетка традиционалне манифестације „Дани Београда“.

Награду за трајни допринос култури Београда „Златни беочуг" за 2020. годину, коју додељује Културно-просветна заједница Београда, добили су глумац Димитрије Илић, редитељ Југ Радивојевић, првакиња Балета Далија Иманић Савић и првакиња Опере Сања Керкез.

Златну медаљу за заслуге добили су некадашња првакиња Опере Бреда Калеф Симоновић, некадашњи уметнички директор Балета и кореограф Владимир Логунов, и, постхумно, некадашњи костимограф Народног позоришта Божана Јовановић.

Првак Драме Слободан Бештић добитник је Златне колајне „Маја Димитријевић" за монодраму, коју додељује стручни жири, и Награде публике Златна колајна „Синиша Дашић“ на Фестивалу монодраме и пантомиме у Земуну.

Нела Михаиловић је била најбоља глумица, а Љубомир Бандовић најбољи глумац, на 23. Театар фесту „Петар Кочић“ у Бањалуци, за улоге у представи „Балкански шпијун“.

Првакиња Драме Наташа Нинковић добитница је награде „Златни платан“ која се додељује за изузетан допринос евромедитерaнској кинематографији, а првакиња Драме Народног позоришта у Београду Љиљана Благојевић лауреат је Наградe „Павле Вуисић“ за изузетан допринос уметности глуме у домаћем играном филму и њему сличним медијима.

Редитељка Татјана Мандић Ригонат добитница је „Плакете Иване Томичић“ за изузетан допринос у развоју позоришног израза.

Солисткиња Балета Татјана Татић овогодишња је добитница Награде „Наташа Бошковић“ које додељује Удружење балетских уметника Србије. 

У току прошле сезоне обележили смо и један јубилеј: представа „Балкански шпијун“, по тексту Душана Kовачевића, у режији Татјане Мандић Ригонат, одиграна је јубиларни педесети пут!

Музеј Народног позоришта остварио је две самосталне изложбе: „Лидија Пилипенко – Стваралаштво у два чина“, чији је аутор Милена Јауковић, и „Вела Нигринова, звезда и инспирација“,  ауторке Вање Косанић.

Такође, Mузеј је учествовао на Манифестацији „Музеји за 10“, националној музејској иницијативи највећој у Србији и јединственој у Европи, која се ове године одржала седми пут под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије.

Нажалост, период од прошлог Дана позоришта до данас ћемо памтити и по томе што су нас заувек напустили: Тихомир Тика Арсић, глумац; Божана Јовановић, костимограф и сценограф у пензији; Бисерка Цвејић, првакиња Опере у пензији; Борис Комненић, првак Драме; Миодраг Матић, солиста Опере; Даринка Првуловић Анђелић, балерина у пензији; Живорад Петровић, радник транспорта; Мирјана Здравковић, балерина у пензији; Горан Мишковић, радник Технике; Јела Бошковић, шеф женске кројачнице у пензији; Чедомир Вучковић, радник Технике у пензији; Љубиша Пековић, солиста Балета; Душанка Вукић, суфлер у пензији; Аврам Милошевић, радник Технике у пензији; Андреја Маричић, глумац; Предраг Протић, првак Опере у пензији; Милан Лане Гутовић, првак Драме у пензији и Радован Миљанић, глумац у пензији.

Награда Народног позоришта за најбољу представу у оквиру репертоара 2020/2021. припала је драми Александра Николајевича Островског „Вуци и овце“, а примио ју је редитељ Егон Савин.

Награде Народног позоришта за најбоља индивидуална премијерна уметничка остварења између два Дана позоришта добили су глумци Олга Одановић, Александар Ђурица и Никола Вујовић солисти Балета - Сања Нинковић, Игор Пастор и Дејан Kоларов.

Глумица Олга Одановић добила је и Печат за допринос и раду Народног позоришта и том приликом изјавила да је пресрећна што је двоструки добитник на Дану позоришта, и духовито приметила да је то можда зато јер јој ускоро следи пензија.

„Волела бих да ови млади глумци увек буду лојални, одани, посвећени овом послу, да представљају стубове културе театра од националног значаја“, видно емотивна истакла је Одановић.

Печат су добили и првакиња Опере Јасмина Трумбеташ Петровић, првакиња Драме Вера Чукић, балерина Ашхен Атаљанц, драмски уметник Танасије Узуновић, заменик директора Балета Милош Дујаковић, продуцент у пензији Борислав Балаћ и Славко Станковић.

Плакете Народног позоришта поводом значајних активности у оквиру куће добили су директор Балета Kонстантин Kостјуков, као и Музеј града Београда, који има значајњу сарадњу са националним театром; за почетак су донирали престижни клавир бренда „Stainway & Sons“.

Такође, поводом Дана позоришта, Музеј града Београда, из свог легата, уступио је Народном позоришту на један дан део радне собе, са писаћим столом Бранислава Нушића (славног комедиографа и некадашњег управника националног театра), који је могао да се погледа у фоајеу Велике сцене. 

Похвале по одлуци Управног одбора, за резултате у раду од изузетног значаја добио је сектор Драме - ансамбл представе „Васа Железнова“ за групну игру, глумци Данијела Угреновић, Сена Ђоровић, Милош Ђорђевић, Зоран Ћосић, Ива Милановић, Драган Секулић, костимограф Маја Мирковић...

У сектору Опере Похвале су добили ансамбл представе „Орфеј и Еуридика“, првакиња Опере Александра Ангелов, редитељи Александар Николић и Ивана Драгутиновић Маричић, као и диригент Зорица Митев Војновић.

Дирекција Балета је Похвале примила за ансамбле четири представе: „Алиса“, „Мамац“, „Микеланђело“ и „Седам смртних грехова“, као и за појединце Милену Огризовић, Мају Стојаков и Милоша Kецмана.

Златне значке за 20 година рада у позоришту примили су глумци Вања Ејдус, Нада Шаргин, Александар Срећковић Kубура, Ненад Стојменовић, Вјера Мујовић, Бојана Стефановић Торњански, Слободан Бештић, драматург Жељко Хубач,  прваци Опере Јанко Синадиновић и Дејан Максимовић, сликар Илија Крковић, костимограф Бојана Никитовић...

Један од награђених, првак Опере, тенор, Јанко Синадиновић, у свом обраћању присутнима нагласио је да Златна значка није само ознака припадности појединца некој групи људи, већ је она, пре свега, и знамење које окупља људе око неке заједничке идеје.

„Са добрим разлогом, потребно је  служити Народном позоришту најмање двадесет година, како би се са поносом понео његов симбол и знамење. Без обзира на претходне награде, ја тек сада имам право, дужност и обавезу, да са ове свете позорнице, апелујем на све, да не изневеримо идеје које нас окупљају под овим кровом већ више од 150 година. Нама нису преци у аманет оставили само лепоту овог здања. Они су нам  пре свега оставили идеје његовог постојања и опстанка“, подсетио је Синадиновић.

Он је казао да у овом „драматичном тренутку опште декаденције, одзвањају из прошлости и вапе за својим остварењем, идеје које су прокламовали наши преци, оснивајући Народно позориште“. 

„То су: борба против заосталости и неписмености, стварање напредних друштвених идеја и развијање народне културе. Да би могли да служимо овим идејама, ми не смемо: да заостајемо у новим сазнањима, јер је то исто што и бити неписмен, да будемо затворени, јер само отворени ум ствара напредне друштвене идеје, и на крају, да би развијали народну културу, морамо да бијемо свакодневну личну битку како би били културни. Јер, то није ништа друго, драге моје и драги моји, него да будемо - часни људи. Срећан нам свима дан нашег Народног позоришта“, рекао је Синадиновић. 

Традиционално, круна свечаности била је додела Награде „Раша Плаовић“, за најбоље глумачко остварење на београдским сценама између два Дана позоришта коју је ове године добио Миодраг Мики Крстовић  за улогу Милоша у представи „Цемент Београд“, у режији Себастијана Хорвата и продукцији Београдског драмског позоришта.

Једногласну одлуку, на седници одржаној 17. новембра, донео је стручни жири у којем су били позоришна критичарка Драгана Бошковић (председник) и чланови Драгана Варагић (глумица), Ђурђа Тешић (редитељка), Жељко Хубач (драматург) и Бранислав Томашевић (глумац). 

У образложењу жирија, које прочитала госпођа Бошковић, наведено је следеће:

„У дуодрами, која чини други део представе, у племенитој игри са партнерком, Миленом Зупанчич, Миодраг Мики Kрстовић је непоновљиво оживео како крај разумног живота свој јунака, Милоша, тако и крај историје, цивилизације, еволуције, која је усавршила људско биће да се говором испољава, сводећи га на сплет нерава, у којима живи емоција, препозната, а неухватљива. Распад Милошевог менталног система не укида га, у тумачењу Миодрага Микија Kрстовића, као људско биће. Својим телом, које постаје гробница разума, као код Бекета, Kрстовић проговара, без речи, о муци комуникације, кроз коју се проказује душа. Извршавајући рутинске радње, Милошево (Kрстовићево) тело аутоматски успоставља поново ток живота, прекинут његовом деменцијом. Страшне вести о смтри кћери прима за тренутак панично, док се и то не изгуби у сплину, у који полако одлази Милошев разум... 

Сведеност, истинитост, тачност и аутентичност глумачких средстава, којима Миодраг Мики Kрстовић лагано гради свог Милоша, неповратно асоцира на распад света, крај историје, потонућа свести у дубоке поноре апокалипсе, растакање смисла, без могућности повратка на старо. Само блискост, и сама као навикнута радња, не одлази, са Милошевим свесним животом. Она га води даље, она га подстиче да и сам хвата делиће сећања, који га поново освешчују, и он, за трен, успаничено и сам схвата да није онај стари...У игри Миодрага Микија Kрстовића, препознали смо  не само ароганцију друштва, које нема разумевања за старост и немоћ, него и слику човечанства, универзума, који има своју, невербалну логику, када никакве друге више нема, која путује васионом, до неког сопственог смираја.

У свом досадашњем глумачком раду, Миодраг Мики Kрстовић је често играо јунаке, који му највише „леже“ – људе с вишком душе, што постаје њихова природа, не увек правилно схваћена. У том свом умећу, Kрстовић је, у представи „Цемент“, отишао најдаље, тамо где га врло мало уметника глуме може стићи, где између сцене и гледалишта нема више никакве дистанце, где се заборавља ко је на сцени, а ко у гледалишту. И све то готово невидљиво и нечујно. Неухватљиво. Врхунски!", навео је жири за доделу Награде „Раша Плаовић".

У конкуренцији за награду били су и Миодраг Драгићевић, Марта Береш, Сања Марковић, Олга Одановић, Милош Биковић, Озрен Грабарић, Катарина Марковић и Хаџи Ненад Маричић. 

Миодрагу Микију Крстовићу престижно признање уручили су в.д. управника Народног позоришта Светислав Гонцић и Драгана Бошковић, док је поклон - дело Ратибора Вукојичића, сликара и архитекте, примио из руку директора Аматерског позоришта „Раша Плаовић“ Владимира Тадића. 

Видно узбуђен и срећан, а пре свега скроман и пријатно изненађен похвалним речима, Kрстовић је само кратко, духовито рекао: „После овако прелепог образложења, више нећу моћи да играм ову представу. Мораћу сваки пут да заслужим награду и овакве речи“.

Потом је, пун емоција, изговорио још једну реченицу: „Хвала вам бескрајно што сви у сали заједно са мном делите овако велику радост“. 

Међу досадашњим добитницима Награде „Раша Плаовић“ су Петар Банићевић (1988, 2001), Лазар Ристовски (1989), Бранислав Цига Јеринић (1990), Бранимир Брстина (1991), Петар Kраљ (1992), Вера Чукић (1993), Љуба Тадић (1994), Kсенија Јовановић (1995), Тихомир Арсић (1996), Драган Мићановић (1997, 2004), Марко Николић (1998), Миодраг Мргуд Радовановић (1999), Михаило Јанкетић (2000), Предраг Ејдус (2002), Тихомир Станић (2003), Владан Гајовић (2005), Властимир Ђуза Стојиљковић (2006), Милан Гутовић (2007), Борис Исаковић (2008), Никола Ристановски (2009), Борис Kомненић (2010), Наташа Нинковић (2011), Игор Ђорђевић (2012, 2020), Војин Ћетковић (2013), Дара Џокић (2014), Слободан Бештић (2015), Нада Шаргин (2016), Олга Одановић (2017), Нела Михаиловић (2018) и Ненад Јездић (2019).

Дан Народног позоришта 22. новембар, установљен је 1968. године, приликом обележавања стогодишњице националног театра.

Наиме, тог датума, по новом календару, пре 151. годину (1868) одржана је прва представа новооснованог Народног позоришта - „Ђурађ Бранковић“ Кароља Оберњака у гостионици „Код енглеске краљице“.

Прва представа у новој згради, „Посмртна слава кнеза Михаила“ Ђорђа Малетића изведена је 30. октобра 1869. године.

 

Комплетан списак свих награда: 

 

„Златне значке“ члановима Куће који су већ двадесет година са нама:

Бата Наталија, члан ансамбла Балета

Ивић-Петковић Милена, члан ансамбла Балета

Милетић Марина, члан ансамбла Балета

Нинковић Сања, солиста II Балета

Давидовић Гојко, продуцент у уметности и медијима

Хубач Жељко, драматург

Бештић Слободан, глумац – првак Драме

Шаргин Нада, глумац – првак Драме

Ејдус Вања, глумац I

Мујовић Преис Вјера, глумац I

Срећковић Александар, глумац I

Стојменовић Ненад, глумац I

Стефановић Торњански Бојана, глумац II

Анђели Хана, глумац II

Максимовић Дејан, певач – првак

Синадиновић Јанко, певач – првак

Ловчевић Светлана, певач – солиста II

Весић Милош, оркестарски музичар

Живковић Жељко, оркестарски музичар

Лазаревић Драгица, продавац

Ратковић Јелена, графички дизајнер

Сретић Јелица, материјални књиговођа

Перовски Милица,  инструктор кондиционих вежби

Бадивук Александар, служба обезбеђења гледалишта и сцене

Павловић Дејан, служб.обезбеђења гледалишта и сцене

Матић Бранислав,  радник обезбеђења

Стекић Жељко,  ватрогасац

Андрић Снежана, чистачица

Миленковић Урош, магационер

Ђерић Славица, кројач

Матијевић Наташа, кројач

Булатовић Драган, технички секретар

Крковић Илија, сликар

Никитовић Балетић Бојана, костимограф

Вуксановић Мираш, сценограф

Исић Горан, декоратер, транспортер

Вучковић Александар, декоратер

Глишић Велиша, главни реквизитар

Жижовић Милојко, реквизитар

Агатоновић Дејан, гардеробер

Милановић Александар, техничар светла

Повеље (радници који одлазе у пензију):

Пауновић Јасна, Солиста  II Балета

Живковић  Светислав, Главни сликар – шеф групе

Ђукнић Драган, Организаторка извођења представа – руководилац службе

Сентић Милан, Ватрогасац

Павловић Душанка, Инструктор кондиционих вежби

Момировић Драгиша, Декоратер – транспортер

Мазињанин Зденка, Мајстор за израду костимске опреме – мушки кројач

Петровић Силвана, Референт за правне, кадровске и администр.посл.

Нуховић Јасна, Дипломирани правник за правне и кадровске послове, руководилац службе

Мрдак Стојанка, Истраживач докумената и архиве.

 

Печат Народног позоришта, који се по одлуци управника, додељује поводом посебног доприноса животу и раду Народног позоришта. Ове године, добитници су:

Олга Одановић

Милош Дујаковић

Јасмина Трумбеташ Петровић

Вера Чукић

Ашхен Атаљанц

Борислав Балаћ

Славко Станковић

Танасије Узуновић

 

Похвале, Награде и Плакете које се додељују по одлуци Управног одбора:

По одлуци Управног одбора Јавне Похвале за резултате у раду од изузетног и посебног значаја за успешну активност Народног позоришта у Београду, за сезону 2021/2022, добијају:

 

Из Управе, добитница Јавне похвале је: Анђелка Локаз

 

Из Дирекције Драме, добитници Јавних похвала су:

Ансамбл представе „Васа Железнова и други“

Данијела Угреновић, глумац 1

Сена Ђоровић, глумац 1

Милош Ђорђевић, глумац 1

Зоран Ћосић, глумац 1

Маја Мирковић, костимограф

Марија Недељков, суфлер

Ива Милановић

Драган Секулић

Теодора Драгићевић

 

Из Дирекције Опере, добитници Јавних похвала су:

 

Ансамбл опере „Орфеј и Еуридика“

Зорица Митев Војновић, диригент

Александра Ангелов Јовановић, првакиња Опере Народног позоришта

Бранислава Пљаскић, инспицијент

Ана Милићевић, инспицијент

Ивана Драгутиновић Маричић, редитељ

Александар Николић, редитељ

 

Дирекција Балета:

Ансамбл представе „Микеланђело“

Ансамбл представе „Мамац“

Ансамбл представе „Алиса“

Ансамбл представе „7 смртних грехова“

Милена Огризовић

Маја Стојаков

Милош Кецман

 

Из сектора Технике, добитници Јавних похвала су:

Весна Хаџи-Славковић, мајстор за израду сценске маске

Наташа Луња, сценски маскер-власуљар

Тијана Павловић, сценски маскер-власуљар

Миодраг Миливојевић, мајстор светла

Тихомир Савић, мајстор тона

Дејан Ташин, техничар светла

Дејан Остојић, миксер видеа

Андријевић Боривоје, миксер видеа

Сташа Мандић, гардеробер

Горан Милошевић, организатор опреме представа

Снежана Игњатовић, главни мајстор за израду костимске опреме

Наташа Матијевић, мајстор за израду костимске опреме

Перица Ђурковић, мајстор тона

Наит Илијази, главни расветљивач

Остојић Филман, главни декоратер

Емил Ахметовић, декоратер

Заим Ахметовић, декоратер

Предраг Стојчевски, миксер светла

Милош Момиоровић, монтер сценске механике

Чолић Миломир, декоратер транспортер

Озрен Огњеновић, техничар одржавања уређаја и опреме машинских постројења

Милојко Жижовић, реквизитар

Стеван Ракић, мајстор одржавања декорске опреме

Горан Живојиновић, декоратер транспортер

Борис Исић, декоратер транспортер

Славиша Вукићевић, декоратер транспортер

Јасна Сарамандић, асистент сценографа

 

Из Сектора стручних и општих послова добитници Јавних Похвала су:

Вук Милетић

Зоран Петровић

Саша Бузуровић

Маја Векерле

Андрић Снежана

Томић Тања

 

Оперски студио „Борислав Поповић“ по завршеном двогодишњем усавршавању у оперском Студију, кандидатима је издао уверење о завршеном усавршавању на оперском Студију „Атестато“ за сезону 2018/2021.:

Катарина Радовановић

Исидора Стевановић

Марија Јелић

Милица Лалошевић

Бранислава Бринић

Маја Павковић

 

По одлуци Управног одбора, Награде Народног позоришта за најбоља индивидуална премијерна уметничка остварења у оквиру репертоара Народног позоришта, добили су:

Олга Одановић

Александар Ђурица

Никола Вујовић

Сања Нинковић

Игор Пастор

Дејан Коларов

По одлуци Управног одбора Награде за изузетно значајан укупни радни допринос добили су:
 

Горан Илић

Немања Константиновић

 

Награду Народног позоришта у Београду за најбољу представу у оквиру репертоара Народног позоришта добила је представа „Вуци и овце“ Александра  Николајевича Островског у режији Егона Савина.

 

Плакету поводом значајних активности у раду Народног позоришта ове године добили су:

Константин Костјуков
Музеј града Београда, чији је представник Јелена Медаковић, директорка Музеја.

 

Награду „Раша Плаовић“, за најбоље глумачко остварење на београдским сценама између два Дана позоришта добио је Миодраг Крстовић.